STRATEGIJA FAVORIZOVANJA I IGNORISANJA

Mediji i izbori

AIM, BEOGRAD, 25. 9. 1997.

Uoci same izborne cutnje predsednicki kandidat SPO Vuk Draskovic je izjavio da su njegovoj kampanji mnogo veci problem od drzavnih medija bili "takozvani nezavisni mediji", koji, kako rece Draskovic, uopste nisu pratili njegovu kampanju nego su "otezavali objavljivanjem raznih lazi". "U odnosu na njih, drzavni mediji su korektniji", zakljucio je Draskovic, zaboravljajuci da je jos koliko zimus na protestima TV Bastilju zasipao jajima. Zasto je, naprasno promenio misljenje to, verovatno, samo on zna. Priznajuci da na drzavnim medijima i dalje postoji neravnopravan tretman u korist leve koalicije, Vuk Draskovic je, ipak, bio ubedjen da ta cinjenica "radi za opoziciju jer narod iritira ta zloupotreba vlasti".

Sta su, kako, i za koga "radili" mediji u predizbornoj kampanji, vise od pojedinacnih impresija, pokazalo je tronedeljno istrazivanje Evropskog instituta za medije o pracenju izborne kampanje u najvaznijim medijima u Srbiji. Jasa Lang, glavni koordinator istrazivanja ocenio je da drzavna televizija, iako je bila preplavljena izbornim emisijama "nije omogucila nepristrasno i izbalansirano informisanje na sta su je propisi obavezivali".

Istrazivanje pokazuje da su mediji (sedam dnevnih novina, tri televizijske stanice i drzavni radio), prezentirali izbore na vrlo razlicit nacin, od tretmana izbora do odnosa prema ucesnicima.

"Najpovlasceniji medijski tretman - i apsolutno i relativno - izbori su imali u drzavnim medijima i medijima bliskim vlasti. RTS, Radio Beograd i dnevni list "Politika" definisali su izbore kao prvorazredni drustveni dogadjaj. Znacaj izborima pripisivan je neprestanim porastom vremena i prostora posvecenih izbornim temama i ucesnicima, kao i izmenom uobicajenog formata udarnih informativnih programa", kaze Jovanka Matic, rukovodilac ovog istrazivanja.

Tako je, prema nalazu istrazivanja, u glavnoj vecernjoj emisiji RTS u poslednjoj nedelji kampanje broj izborno relevantnih priloga dvostruko povecan u odnosu na njen pocetak (od 12 na 26), dok je njihova minutaza utrostrucena. Sto se tice lista "Politika", u svakom broju izborima je bilo posveceno 36 tekstova, a u poslednjoj nedelji po 44 dnevno, trostruko vise nego drugi dnevnici poput "Vecernjih novosti", "Blica i "Danasa" gde se tronedeljni prosek odrzao na 13-14 tekstova.

Znacaj izbora potenciran je i u informativnim programima televizije Studio B i u dnevnim listovima "Nasa Borba" i "Demokratija", koje inace odlikuje naklonjenost opoziciji, iako je izborno izvestavanje po apsolutnom obimu manje nego u medijima bliskim vlasti. "Demokratija i "Nasa Borba" su u analiziranom periodu izbornim ucesnicima posvecivali dnevno po 24 odnosno 27 tekstova, odrzavajuci taj prosek gotovo ravnomerno tokom cele tri sedmice. Na Studiju B izvestavanje o kampanji je intenzivirano iz nedelje u nedelju: 13 priloga na pocetku kampanje povecano je na 22 u finisu.

U analiziranim informativnim emisijama BK televizije izbornim temama u prvoj i drugoj nedelji septembra svakog dana posveceno je po sedam minuta, da bi se tek u finisu ovaj prosek povecao na 12 minuta. U odnosu na BK televiziju, Studio B je izborima posvetio gotovo dva puta vecu, a RTS tri puta vecu paznju. Izborni blok i po broju priloga i po posvecenom vremenu najmanji je bio na radiju B 92. Izborni dogadjaji u informativnim emisijama ove radio stanice nasli su se u potpunoj senci zbivanja u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Znacajna razlika medju medijima ispoljila se i u definisanju osnovne izborne teme i konteksta u kojima se izbori odrzavaju. Istovetan obrazac u ovom pogledu primenjivali su mediji bliski vlasti - RTS, Radio Beograd i "Politika", dok su nezavisni mediji iskazali vecu raznovrsnost u tretmanu izbornog dogadjaja.

"Za drzavne medije izbori su normalan, ocekivan dogadjaj u parlamentarnom zivotu demokratske drzave. Osnovu izvestavanja cine vesti o izbornoj proceduri, organizaciji kampanje, ponasanju medija - sve je intonirano po meri redovnog, regularnog i legitimnog dogadjaja. Kampanja se prikazuje kao tolerantna i pozitivna, a naglasak je na demokraticnosti izbornih uslova koji su, kako se cesto istice, "bolji nego ranije". Strankama koje izbore definisu kao nefer i nedemokratske i pozivaju birace na bojkot, tokom tri analizirane nedelje RTS, na primer, nije objavio nijedan prilog", kaze Jovanka Matic.

Studio B, dnevni list "Nasa Borba" i "Demokratija" definisali su izborni dogadjaj na potpuno drugaciji nacin. Naglasak u izbornom izvestavanju je bio na neregularnosti izbora, na incidentima koji prate kampanju, na nemogucnostima kontrole i podsecanjima na proslogodisnja iskustva izborne prevare. Bojkot je dominantni izborni dogadjaj, dok je kampanja negativna, puna kritika i osporavanja vlasti. .

Medju nezavisnim medijima drugu grupu cine oni u kojima su izbori predstavljeni kao dogadjaj sa dva ucesnika i dominantnom polarizacijom vlast-opozicija. U njima bojkot nije centralna tema, ali za razliku od drzavnih medija izbori se ne vide kao dogadjaj sa izvesnim pobednikom. Ovo se odnosi na radio B 92, BK, i dnevne listove "Danas", "Blic", "Telegraf" i "Vecernje novosti", pri cemu su ovi poslednji blizi obrascu drzavnih medija.

Medijska prezentacija drustvenog konteksta u kome se izbori odvijaju takodje je razlicita i sledi naznacenu podelu. Za RTS, Radio Beograd i "Politiku" njega cini "Srbija u pokretu" - stabilna ekonomska situacija i privreda u usponu koje je inicirala uspesna i reformski orijentisana republicka vlada. Pozitivni rezultati delovanja aktuelne vlasti vidljivi su u svakom aspektu drustvenog zivota. Za Studio B, "Nasu Borbu", "Demokratiju", i B 92 izborni prilozi situirani su u sliku "Srbije u propadanju" koje se, takodje, odrazava u svim aspektima drustvenog zivota.

Na Radio Beogradu u analiziranom periodu uspesi vlasti predstavljeni su u 27,1 odsto sadrzaja izborno relevantnih priloga, na RTS u 23,5 odsto, a u "Politici" u 16,3 odsto. Rezultati delovanja aktuelne vlasti se u ovim medijima ne predstavljaju negativno niti se o njima cuju kriticke ocene.

S druge strane, Studio B, "Nasa Borba" i "Demokratija" nisu otvoreni za informacije o uspesima centralne vlasti. Studio B je u analiziranom periodu emitovao tri priloga u kojima je aktuelna vlast predstavljena pozitivno i 61 u kome je ona predstavljena negativno, u "Nasoj Borbi" (40 negativnih i dva pozitivna priloga, a u "Demokratiji" 42 negativna i pet pozitivnih priloga).

"Na RTS, Radio Beogradu, i "Politici", izmedju vladajuce koalicije SPS-JUL-ND i drzavne vlasti postojala je personalna i programska unija, i kamapanja je tako vodjena", naglasava Jovanka Matic, i napominje da ni ovi mediji nisu ucinili napor da razdvoje drzavni od partijskog marketinga. Po njenim recima, vladajuca koalicija, vodila je kampanju zasluga i obecanja koja se vec ostvaruju. Njen izborni program preporoda vec je vladin program reformi. Uspesi vlade i direktno afirmisu politiku koju je vodila SPS i njen predsednik Slobodan Milosevic. Povezanost drzave i partije je potpuna - akteri promotivnog SPS-JUL-ND-LILIC tabora nastupaju naizmenicno kao drzavni funkcioneri, ili direktori, ili kao kandidati partija. O njima se na ovim medijima govori iskljucivo pozitivno. Pozitivni imidz jednih nadovezuje se na pozitivni imidz drugih. Dominacija "leve koalicije" i vlade nacionalnog jedinstva je apsolutna.

U drzavnim medijima, drugi izborni ucesnici dvostruko su nejednako tretirani. Prvo, u pogledu vremena i prostora koji su im posveceni, a potom i u nacinu na koji su predstavljeni. Dok se glavna izborna opcija nikada ne prikazuje negativno, opozicija, koja je i inace manje prisutna, u celini se cesto prikazuje kao "remetilacki" faktor. Negativan tretaman opozicionih stranaka ogleda se, izmedju ostalog, i u emitovanju njihovih negativnih stavova o drugim ucesnicima izbora.

Kad je rec o predsednickim kandidatima, istrazivanje je pokazalo da ni u jednom mediju nije ostvaren njihov ravnopravan tretman. Svaki medij je nacinom izvestavanja, kombinovanjem strategije ignorisanja i favorizovanja, a manje osporavanja - svojoj publici sugerisao pozeljnog izbornog pobednika.

Vesna Bjekic (AIM)