CIRILICA ILI VISOKA KAZNA

AIM JUNIOR Pristina

Aprila meseca ove godine, SO Pristina cijom administracijom upravljaju radnici srpske nacionalnosti, donela je odluku o regulisanju zvanicne upotrebe jezika i pisma. Prema ovoj odluci firme, preduzeca, kao i razni privatni objekti "treba da imaju natpis na srpskom jeziku (samo cirilicom), na albanskom jeziku, kao i turskom. Isto tako, prema ovoj odluci "tekst na albanskom i turskom jeziku se pise iza teksta na srpskom jeziku, istog oblika i velicine slova".

Odmah posle donosenja ove odluke, vlasnicima prodavnica, firmi i preduzeca stigle su naredbe o promeni natpisa imena njihovih firmi, odnosno nalog da nazivi istaknuti na tablama moraju biti ispisani cirilicnim pismom, jer ce u slucaju nepostovanja ove naredbe vlasnici biti kaznjeni: Na licu mesta moze da se izrekne kazna ili da se inicira prekrsajni postupak, odnosno da se pokrene postupak za anuliranje preduzeca, privatne radnje ili lokala.

Ova odluka je u mnogim slucajevima u suprotnosti sa principima Zakona Republike Srbije o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. Prema srpskom republickom zakonu "zvanicni jezik u ovoj Republici je srpski jezik" i predvidja se da "u regionima Republike gde zive, kako se kaze, pripadnici ostalih nacionalnosti, u zvanicnoj upotrebi (uporedo sa srpskim jezikom) budu i jezici i pisma tih nacionalnosti".

Tim povodom, advokat Nekibe Keljmendi, tumaceci republicki zakon koji je na snazi, kaze da je "prema njemu, ostavljeno u nadleznosti opstina da svojim statutima i odlukama odluce koji ce jezik biti zvanican. Medjutim, znajuci da su predsednici svih opstina na Kosovu Srbi, onda i ne zacudjuje cinjenica sto se samo ovaj jezik smatra zvanicnim", objasnjava Keljmendi.

Inace, prema istom Zakonu o obliku natpisa, predvidja se da organi, organizacije, kao i drugi subjekti, natpis firme ili neki drugi javni natpis, mogu pisati i latinicnim pismom. U tom smislu se i predvidjaju specificni slucajevi samo za upotrebu latinicnog pisma, gde se kaze da se "latinicni napis uglavnom koristi u onim regionima gde zive pripadnici onih naroda za koje je prioritetno ovo pismo".

No, odlukom SO Pristine, gde ogromnu vecinu populacije cini "druga nacionalnost", vlasnici prodavnica su primorani da ispisu ime firme cirilicnim pismom, pa cak i ako se radi o nekom stranom izrazu ili stranom predstavnistvu, koje u citavom svetu ima jedan te isti natpis. S druge strane, pak, prema Republickom zakonu, naziv firme, prodavnice, preduzeca itd., "kod izraza koji se koriste kao "znak" (tu se podrazumevaju i strani natpisi i izrazi), pisu se samo latinicnim pismom". Kontradiktornosti te vrste dolaze do izrazaja i kod natpisa na albanskom jeziku, kada je veoma cesto nelogicno da se neki naziv ispise cirlicom, imajuci u obzir da albanski alfabet ima cak sest slova vise, a kojih nema srpska azbuka.

Primoravanje na koriscenje samo cirilicnog pisma, advokat Nekibe Keljmendi komentarise sa dozom cinizma: "To je u suprotnosti sa Republickim zakonom, kao i Ustavom, a ako su statuti ili odluke opstine visi akti od zakona ili Ustava, onda je u redu da se oni i uvazavaju".

"Pre izvesnog vremena doslo mi je upozorenje da ce me, ako ne postavim natpis cirilicnim pismom kazniti novcanom kaznom od 5 000 dinara, a ako dodje do drugog upozorenja, kazna ce iznositi 50 000 dinara. Zato se uopste se nisam dvoumio da to upozorenje ispostujem, iako mi se to ne svidja", kaze vlasnik jedne prodavnice. U vezi sa ovim pitanjem oglasilo se i Udruzenje zanatlija Pristine koje je svesno da se ova odluka SO Pristina kosi sa republickim zakonima: "Prema srpskom zakonu, vlasnici prodavnica imaju pravo da traze napise latinicom, ali ovde nema pravne drzave i nemamo kome da se obratimo, zakljucuju oni".

Da bi se pronaslo kakvo takvo resenje, ili kako ga neki nazivaju kompromis, prakticno se zapocelo sa "prevodjenjem" imena. Tako npr., odjednom slovo X postaje H, Y postaje U ili TH postaje T, itd. I dok se sve ovo desava samo u Pristini, u Srbiji "GIANNI VERSACE" i mnogi drugi napisi ostaju u originalu, "neprevedeni", jer se napisi pisu po nahodjenju samog vlasnika.

Velike razlike se uocavaju i kod firmi ili prodavnica, ciji su vlasnici Albanci, od onih ciji su vlasnici Srbi. Jer, vlasnici albanske nacionalnosti su primorani da imaju natpis svoje radnje i na cirilici. Vlasnici srpske nacionalnosti nemaju tih problema, jer oni i koriste cirilicno pismo.

Isti je slucaj i sa drzavnim firmama i preduzecima. No, to pravo se uskracuje firmama npr., "Grunding" ili pak "Black magic", ciji su vlasnici Albanci i onim napisima koji u sebi sadrze slova koja ne postoje u cirilici, kao sto su "Xija" "XIXA" i mnogi drugi, slicni. Ali izgleda da je cirilica obavezna, iako se to nikako ne poklapa sa originalnim nazivima.

Uprkos brojnim nastojanjima, nismo nikoga uspeli da pronadjemo od gradskih zvanicnika koji bi mogao da nam objasni ovaj fenomen sarenila u gradu, kao i fenomen protivurecnosti izmedju jedne opstinske odluke sa zakonom Republike, u kojoj se nalazi ista ta opstina. Kancelarije "opstinske policije" bile zatvorene, a u zgradi gradske opstine nije se nasao niko ko bi strucno mogao da objasni stvorene nejasnoce. Dobronamerni referent nas je savetovao:" Ne mucite se uzalud, jer niko ne bi znao da da neko obrazlozenje". Na pitanje kako je to moguce, dobili smo objasnjenje: "Takva su pravila"...

AIM Pristina Gjeraqina TUHINA