Glas protiv postojeceg poretka stvari

Beogradski zenski lobi

AIM, BEOGRAD, 24. 9. 1997.

O statusu zena u Srbiji moze se govoriti na dva nacina, u zavisnosti od toga da li se misli na njihov polozaj propisan paragrafima ili se ocenjuje ono sto je u stvarnosti vidljivo vec na prvi pogled. Prva slika osencena je ruzicastim tonovima, u njoj su zene potpuno zasticene pred licem drzave, dok druga sumorno izgleda, jer prikazuje na koji nacin "stub porodice i drustva" u krizi podnosi teret svakodnevnih obaveza. O tome kako prolaze u zajednickom zivotu sa bracnim partnerima, vidi se iz podatka da se samo u Beogradu svake godine registruje 200 hiljada pretucenih zena.

Potenciranje drustvene vidljivosti

Raspad bivse Jugoslavije, rat i sankcije, uticali su i na porast nasilja u porodici, sto je podstaklo feministkinje, borce za zenska ljudska prava, da pojacaju svoju aktivnost. Beogradska feministicka grupa "Zene i drustvo" od marta '90. usmerila je svu svoju energiju na SOS za zene i decu zrtve nasilja. U njihovom angazmanu, medjutim, potiskivan je odnos prema politici.

"Bilo je jasno da su pretucene zene razlicitih politickih orijentacija i pripadnosti,i da zbog toga ne mozemo da iskazemo politicka stanovista, a ispostavilo se da i same volonterke imaju razlicita politicka uverenja. Zato smo odlucile da odvojimo politicko delovanje feministkinja od njihove aktivnosti na SOS-u i tako je stvoren Beogradski zenski lobi", kaze za AIM Nadezda Cetkovic, jedna od osnivacica i koordinatorki ove vrlo uticajne nevladine organizacije. Medju osnivacicama su i Sonja Liht, direktorka Fonda za otvoreno drustvo, Vesna Pesic, jedina zena predsednica politicke stranke na ovom delu Balkanskog poluostrva, Jelka Imsirovic, Svetlana Knjazeva Adamovic i Neda Bozinovic.

"Za razliku od muskaraca, nas lobi je javno iznosio svoje stavove. Lobiranje, kao ideja je stvaranje pretpostavke da ono sto je ispod drustvene vidljivosti- a zenski zivoti su ispod drustvene vidljivosti - postane drustveno vidljivo. Kasnije se ispostavilo da su na razlicitim tackama zemljine kugle zene dosle do istog imena i da je javno lobiranje za zenske zahteve postalo jedna od znacajnih metoda delovanja zenskih grupa i pokreta", objasnjava Cetkoviceva.

Nastavljajuci svoj samostalni zivot, Beogradski zenski lobi deluje vec sedam godina kao politicki profilisana grupa koja je zelela kroz zenski pogled na svet da vrednuje aktuelne dogadjaje, prorocanski vec tada najavljenih kao "narastajuci mrak". Lobi - "zenski glas koji ne pristaje na postojeci poredak stvari" - nikada nije oficijelno registrovan u MUP, nema pecat, predsednicu, pravila, finansijska sredstva... Svi tekstovi lobija, demonstracije i tribine koje su organizovale feministkinje, proizvod su volonterskog rada, a protesti BZL imali su za cilj afirmaciju i zastitu najbrojnije marginalizovane grupe u drustvu.

Porast nasilja i pomoc na "kasicicu"

"Nema razloga za zadovoljstvo stanjem zenskih ljudskih prava kod nas, jer sve sto se radi - radi se van sistema. Mi imamo problem nasilja nad zenama, koji je enorman, imamo skloniste za zene koje izlaze iz najakutnijeg nasilja, a posto drzava ne daje ni jedan jedini dinar, to egzistira zahvaljujuci imaginaicji feministkinja, njihovim medjunarodnim vezama, humanitarnoj pomoci medjunarodnih organizacija, ali to je sve 'na kasicicu' i strasno malo. Sve opstaje i zahvaljujuci radu samih zena, koje proizvode, prave krpare, buketice cveca, beru bilje, rade hiljadu poslova samo da bi opstale unutar jednog sistema, u kojem njihova prava ne stiti onaj ko se pred medjunarodnom zajednicom obavezao da ce ih stititi", upozorava Nadezda Cetkovic.

Po njenim recima, Jugoslavija je ratifikovala sve deklaracije i konvencije OUN, koje se odnose na prava zena, "ali ne postuje se nista od toga". "Imamo krsenje zenskih ljudskih prava na svakom koraku - cak ne postoji ni Komitet koji bi pratio zastitu zenskih ljudskih prava, a nisu obezbedjene ni pretpostavke za eliminaicju svih oblika diskriminacije protiv zena. Nema, takodje, institucionalizovanih mesta gde zene mogu da prijave seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu, u skoli, na fakultetima i ordinacijama, alimentacije su takodje u groznom stanju. Svet je odmakao za 30 kopalja dalje od nas, mada mislim da nigde na Zemljinoj kugli zene nisu u potpunosti ostvarile svoje pravo na razlicitost", tvrdi Nadezda Cetkovic.

Ono sto zene iz bilo kog dela sveta mogu da ucine, sto mogu i clanice svih beogradskih nevladinih organizacija, to je da slucaj jedne zene pretvore u temu o kojoj ce se raspravljati u OUN. Sve to moze da se uradi jer postoje medjunarodne zenske mreze koje omogucavaju da se prodje citava procedura koja prethodi ulasku u najvisi svetski forum. Beogradski zenski lobi i sve zenske grupe koje u SRJ deluju kao nevladine organizacije sastavni su deo globalnog zenskog pokreta. Ove aktivistkinje redovno dobijaju pozive za sve medjunarodne konferencije, a kad zbog sankcija nijedna od vladinih organizacija nije mogla u svet, ova zabrana nije vazila za NGO organizacije.

Veliki deo aktivnosti Beogradskog zenskog lobija vezan je i za antiratne akcije. Prve antiratne poruke na tlu Srbije uputile su clanice lobija. "Pre nego sto je doslo do 'malog prljavog rata' u Sloveniji, clanice zenske frakcije SDP Slovenije i Beogradskog zenskog lobija potpisale su marta '91. i javno publikovale apel "zene za mir", napominje sagornica AIM. Tokom rata su lobiskinje podrzavale sve antiratne proteste i javnim saopstenjima zahtevale demilitarizaciju, prekid sukoba, upozoravale na to sta je ratni zlocin i kakve su trajne posledice po one koji ih pocine. Lobi je, takodje, otvorio pitanje zloupotrebe prava izbeglica i njihovog teskog polozaja u izbeglickim kampovima...

Jedan od vaznih zahteva lobija prilikom izmene krivicnog zakona bila je i inicijativa da se inkriminise silovanje u braku. Trebalo je u clanu koji inkriminise delikt silovanja izostaviti dve reci "van braka". Kad je poslanik Gradjanskog saveza Srbije, dr Zarko Korac, podneo amandman, vecina poslanika su taj predlog propratili glasnim smehom. Amandman nije usvojen, a za clanice Beogradskog zenskog taj smeh je "mera uvazavanja zenskih ljudskih prava u nasoj sredini".

Po oceni Nadezde Cetkovic, lobi je parlamentarna ili vanparlamentarna institucija, u zavisnosti od razvijenosti demokratskih odnosa u jednoj zemlji. Evropski parlament, na primer, ima vrlo jak zenski parlamentarni lobi. U lobiju su pored evropskih parlamentarki i clanice nevladinih organizacija, koje zajedno i ravnopravno diskutuju o aktuelnom problemu. Postoji preporuka Evropskog parlamenta da se u skupstinama evropskih zemalja prave slicne institucije, ali na prostoru bivse Jugoslavije samo slovenacki parlament ima institucionalizovan zenski lobi, koji je osnovan na inicijativu Metke Mencin i Sonje Lokar. U Srbiji nije bilo sanse da ta ideja bude ostvarena.

Po oceni clanica NGO organizacija, u svim zemljama koje su nastale na podrucju nekadasnje SFRJ, ljudska prava su otisla korak nazad, posebno u pogledu reproduktivnih zenskih prava. U Hrvatskoj, na primer, zene su vodile veliku bitku da u Ustav ne udje stav "promidzba prava na zivot". To je takozvani "pro-lajferski stav" - pravo fetusa na zivot - koji u svetu forsiraju crkvene i konzervativne snage. Levo orijentisane i autonomne feministicke zenske grupe, kao i zene koje ne zele "celog svog fertilnog zivota da budu samo inkubator" - insistiraju na pravu zene na izbor.

I Beogradski zenski lobi reagovao je, braneci svoja reproduktivna prava, suprotstavljajuci se projektima republickih zakona i rezolucija, ali i "uvredljivim i represivnim atacima SPC i SANU- na zenska reproduktivna prava". Sedam puta Lobi je izasao sa konkretnim inicijativama pred institucije vlasti za izmenu Ustava i zakona u korist zena, ali nijedan od predlozenih amandmana Skupstina nije usvojila. Medju tim amandmanima nalazio se i stav po kome "zene i deca imaju pravo na zivot bez nasilja i straha". Lobiskinje su smatrale da je nasilje u porodici drustveni problem, a ne licna stvar pojedinca i da drustvo treba da osigura zastitu zene i dece zrtava nasilja. Poslanici, predstavnici gradjana Srbije, ni ovaj predlog Beogradskog zenskog lobija nisu smatrali vrednim paznje.

Olga Nikolic

Antrfile:

Podrska

U znak podrske Beogradskom zenskom lobiju u Zagrebu je grupa feminstkinja napravila Zagrebacki zenski lobi. Ove clanice su sirile poruke Beogradskog zenskog lobija i reagovale na pojavu "seksizma" u svojoj sredini. Kasnije je taj posao nastavljen u grupi B.A.B.E. (Budi aktivna, budi emancipirana).