Koaliciona vlada SPS SPO?

Parlamentarni i predsednicki izbori u Srbiji

Srbija je obavila i cetvrte parlamentarne i trece predsednicke izbore, a da se zapravo nije makla od pocetka. Skupstinsku vecinu nije dobila ni jedna stranka. U Skupstinu ulaze kao najjaca snaga ponovo socijalisti, tik uz njih su radikali, a Srpski pokret obnove kvalifikovao se za ulogu druge Nove demokratije.

AIM, BEOGRAD, 24. 9. 1997.

Raspored parlamentarnih snaga izgleda ovako: SPS oko 11o mandata , SRS nesto vise od 8O, SPO 45, po cetiri mesta dobili su Savez vojvodjanskih Madjara i Koalicija "Vojvodina", a po jedno mestesto PDD-DPA, partija Albanaca iz Bujanovca i Preseva i Demokratska alternativa, stranka bivseg socijaliste Nebojse Covica. Predsednicka trka koja se voidila izmedju Zorana Lilica (SPS), Vojislava Seselja (SRS)i Vuka Draskovica (SPO), zavrsena je eliminacijom treceg i ulaskom prve dvojice u drugi krug s prilicno tesnim rezultatom. Lilic je dobio poverenje oko milion i tri stotine hiljadubiraca, a Seselj nesto vise od milion.

U prvim strucnim i politickim komentarima izrazeno je iznenadjenje ogromnim usponom radikala (u proslom parlemantu imali su 35 poslanika), pa je usledila ocena da je u Srbiji pobedio naciona-socijalizam. Politicki analiticari procenjuju da se ulazi u period nestabilnosti i da vrlo brzo, u roku od sest meseci do godinu dana, slede novi parlamentarni izbori. Procene su da ni u drugom krugu nece biti izabran sef Srbije i da se ulazi u v.d. stanje koje moze da potraje dva meseca, a i vise, do raspisivanja novih predsednickih izbora.

Sta se zapravo dogodilo ? Pravi pobednik izbora u Srbiji je Vojislav Seselj i njegova stranka .Izgubili su socijalisti, a Srpski pokret obnoveve je manje-vise na svome.Cetrdesetak poslanickih mesta u okviru nekadasnjeg Deposa pojacao je sopstvenim snagama sa jos pet.

Danas je prvo pitanje u Srbiji ko ce sastaviti vladu? Socijalisti su odmah saopstili da su otvoreni za zarazgovor sa svim strankama, a njihov koalicioni partner Nova demokratija porucila je da je vlada narodnog jedinstva resenje i za buducnost. Sef radikala takodje je otvoreno ponudio razgovor sa svim parlamentarnim partijama, ali je naglasio da nece podrzati manjinsku vladu. Prema njegovim recima, mnogo verovatnija je koaliciona vlada SPO i SPS.

Sticajem okolnosti, Srpskom pokretu obnove se dogodilo da se nadje na politicki najzanimljivijoj poziciji-da presudi na koju ce stranu Srbija krenuti. Od toga kom carstvu ce se privoleti ova stranka zavisice da li ce se Srbija bar formalno, otvoriti pre svega prema svetu, ili ce maksimalno radikalizovati svoje nacionalno pitanje. U prvom slucaju, to bi znacilo da SPO napravi savez sa SPS, u drugom slucaju ima se na umu koalicija SPO-SRS.

Posle prvog soka koji je doziveo zbog izbornog poraza, Vuk Draskovic je izjavio da nece podrzati nijednog predsednickog kandidata i da u Srbiji predstoji parlamentarna kriza, posto ne moze biti "izbora izmedju komunizma i fasizma". Kada je SPO, posle par dana, uspeo da se sabere i da shvati da mu pozicija uopste nije tako losa, usledile su zvanicne poruke da ce stranka podrzati vladu koja je spremna da sprovodi njen politicki program. Draskovic i dalje potencira da Srbiju cekaju novi , kako on kaze pravi, predsednicki izbori.

Naizgled dosadni izbori, sa predvidljivim ishodom, postali su interesantni utoliko sto su se partijske karte izmesale tako da su sve kombinacije moguce. Socijalisti su odmah nakon sagledavanja rezultata plasirali glasinu da su obnovljene "kumovske veze". Programiran je radikala na odredje nu dozu, ocigledno, socijalistima je izmaklo kontroli , pa prve rekcije treba shavatiti kao provokaciju iz straha. Ali, po svemu sudeci, kumovi ce se teze dogovoriti, jer jedan drugom imaju manje da ponude od socijalista.

Kako odmice vreme , medjutim, dogadjaji u Srbiji ulaze u kolotecinu i kockice pocinju da se slazu u duhu predizbornih spekulacija. Naime, od trenutka kada je Vuk Draskovic , posle razgovora sa Milosevicem, odlucio da izadje na izbore , carsija je prepricavala da je dogovoren ulazak SPO u obe vlade, saveznu i republicku. U toj varijanti razmatrana je kao izvesna mogucnost rasturanja lokalne vlasti koalicije "Zajedno" i konstituisanje nove u savezu sa socijalistima. Pocetak te price je demontiranje Zorana Djindjica sa mesta gradonacelnika Beograda.

Interesantno je da se izborni rezultati jos nisu cestito ni sabrali , a SPO je pokrenuo inicijativu da se predsednik Demokratske stranke smeni sa funkcije sefa glavnog grada. Za pocetak, stice se utisak da je za stranku Vuka Draskovica najvaznije da dotuce svog dojucerasnjeg koalicionog partnera . Cinjenica je da ga je samim izlaskom na biralista, vec marginalizovao, ali , izgleda, posao treba obaviti do kraja. Najvazniji komentar izbornih rezultata za SPO je bio da "bojkot nije uspeo". Izvikivanjem propasti bojkota SPO je zapravo pokusavao da sakrije cinjenicu da je izlaskom obezbedio legitimaciju izbora na kojima nije doslo ni do kakve promene, a pogotovo ne uspeha o kojem je SPO sanjao tokom predizborne kampanje. Ukoliko se zaista dogodi da prvi covek Demokratske stranke bude smenjen, to je vec ozbiljan znak da se moze ocekivati rasturanje "Zajedno" i u drugim gradovima Srbije. Tako nesto pretpostavlja cvrst dogovor SPS-a i SPO-a koji znaci podelu vlasti izmedju ova dve stranke na svim nivoima.

Ima medjutim i drugacijih misljenja, koja nagovestavaju da stranka Vuka Draskovica moze i da preceni svoju vrednost. U toj varijanti, cini se izvesna mogucnost dogovora Milosevic-Seselj, prema kome bi SRS obezbedila podrsku manjinskoj vladi, na isti nacin kao do sada. Znaci ne bi usli u raspodelu ministarskih mesta, ali bi iz poslanickih klupa glasali za vladin program. Ako se ostvare ovakva predvidjanja, Srbiju ceka politika kontinuiteta. To svakako znaci da ne treba ocekivati promene pre svega na planu resavanja problema na Kosovu ,odnosa prema Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Na unutrasnjoj sceni, nastavilo bi se sa rasprodajom drazavne imovine i daljim opstim propadanjem. To bi bilo u skladu sa razmisljanjem politickih anliticara koji su upozoravali da su tek zavrseni izbori, zapravo bili izbori za raspodelu mesta sa kojih ce prisutni razdeliti ostatak bankrotirane Srbije.

U Srbiji se inace, uveliko spekulise da predsednik nece biti izabran ni u drugom krugu, 5. oktobra. Oko sedam stotina hiljada glasova koje je osvojio Vuk Draskovic potrebni su i Lilicu i Seselju. Lider SPO bi mnogo rizikovao da otvoreno pozove svoje pristalice da glasaju za kandidata socijalista . No, ne treba izgubiti iz vida ni tu varijantu, ukoliko SPO i SPS sklope savez. Prema vecini misljenja , verovatnoca je da se to ipak nece dogoditi i da nijedan kandidat u drugom krugu nece dobiti potrebnu vecinu. Analiticari procenjuju da bi samom Milosevicu mnogo vise odgovaralo dugotrajno v.d. stanje predsednika u kome bi on i u doglednoj buducnosti drzao Srbiju pod neprikosnovenom kontrolom.

Vesna Vujic (AIM)