SLOVENIJA - POLJOPRIVREDA I EVROPSKA UNIJA
Moze se ocekivati da ce slovenacka poljoprivreda prilikom eventulanog ulaska u Evropsku uniju doziveti prilicno veliki sok
Za veliku vecinu zemalja iz drzava nekadasnjeg "istocnog bloka" je clanstvo u Evropskoj uniji predstavljalo (i jos predstavlja) nesto predivno. Slicno su razmisljali i Slovenci iako su bili njihovi kontakti sa razvijenijem delom Evrope vec duzi period na mnogo visem nivou nego sto bismo to mogli reci za vecinu drzava koje su bilepoliticki i privredno vezane za nekadasnji Sovjetski savez. Zbog toga je pridruzeno clanstvo sa EU kao i predlog Evropske komisije o mogucnosti pocetka pregovora Slovenije sa Evropskom unijom za njeno punopravno clanstvo unacio znacajan korak napred. To mnogo znaci pre svega za privredu kojoj bi to znacilo direktan ulazak na zajednicko trziste EU koje je mnogo sire od malog slovenackog trzista. Ali, poljoprivreda je ipak u malo drugacijoj situaciji.
Cinjenica, da Sloveniji treba novi koncept poljoprivredne politike, je vec dugo poznata. Analiza "Slovenacka poljoprivreda i Evropska unija" koja je bila predstavljena na nedavnom medjunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu u Gornjoj Radgoni bi trebala da predstavlja jedan od bitnih pomagala slovenackoj drzavi u njenom brzem ukljucivanju u Evropsku uniju. kao sto upozoravaju autori je poljoprivreda poseban, a najcesce i bitan problem svake drzave u njezinom ukljucivanju u uniju, jer vec minimalne razlike u cenama poljoprivrednih proizvoda kao i u budzetskoj pomoci znacajno menjaju prihodni status seljaka u pridruzenoj drzavi.
Tako mozemo da ocekujemo da ce biti za slovenacku poljoprivredu sok koji ce slediti punopravnom clanstvu Slovenije u EU, prilicno velik. Slovenija moze da racuna da ce se finansijski polozaj njene poljoprivrede pogorsati za 20 do 35 odsto, sto naravno ne znaci za sve sektore unutar poljoprivrede. Pri tome je od velikog znacaja i spremnost prehrambeno- preradjivacke industrije koja nekako stidljivo krije svoje rezultate. Ali uprkos tome sve ipak nije tako crno kao sto izgleda. Clanstvo u EU bi trebalo da donese pozitivne promene makar na sistemskom planu. To bi osiguralopoljoprivredi vecu stabilnost. Kada ce postatipoljoprivredna proizvodnja konkurentska, morat ce doci do mnogih promena u politici cena. Uz to bi trebala biti politika EU manje zastitina i vise takmicarska.
Jednu od glavnih priprema za ulazak u EU znaci za Sloveniju Cefta, pogotovu na polju poljoprivrede gde su vec dve poslednje godine glavna tema razgovora pregovori o liberalizaciji trgovine sa poljoprivrednimi proizvodi izmedju Slovenije i ostalim clanovima Cefte. Tu ima jos mnogo problema, sto sevidelo i na nedavnoj konferenciji predsednika vlada clanova Cefteu slovenackom morskom letovalistu Portoroz. Pre svega je problem u tome, da so neke drzave iz te grupe na listi pozvanih u Evropsku uniju, a druge nisu.
Posto je Slovenija jedna od onih drzava, koje su pozvane, vec se sada ozbiljno bavi reformama u poljoprivredi. Vec sada je potpuno jasno da sa ulaskom u EU drzava prakticki u celini prenese nadleznosti za ostvarivanje poljoprivredne politike na zajednicke evropske institucije i tela. Zajednicka poljoprivredna politika bila je utvrdjena vec osnivackim aktom Evropske privredne zajednice, rimskim ugovorom iz 1957.godine. Taj se zasniva na tri principa : zajednicko trziste (jedinstveno trziste), davanje prednosti domacoj proizvodnji (trzisno-cenovna zastita) i na finansijskoj solidarnosti drzava clanova (zajednicki budzet). Zbog konfliktnosti ciljeva i zbog toga jer imaju pojedine drzave cesto veoma razlicite predstave o tome kakva je uloga i znacaj poljoprivrede u uniji, formiranje poljoprivredne politike veoma je kompleksan proces.
Udeo poljoprivrede u domacem bruto proizvodu je u Sloveniji kada ga usporedimo sa razvijenim zapadnoevropskim zemljama, uprkos izricitom padu, jos uvek visok ( prema podacima iz 1995.godine taj iznosi u Sloveniji 4,7%, dok u EU samo 1,8%. Silican udeo poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji imaju u EU samo manje razvijene zelje kao Grcka i Portugal. Slovenacka poljoprivreda se je u poslednjiim desetlecima razvijalo u posebnim politickim i privrednim prilikama sto se vidi i po njenoj agrarnoj strukturi. Dok su se u EU vrsile intenzivne strukturne promena, na podrucju bivse Jugoslavije imala je posebne olaksice pre svega drustvena poljoprivreda. Razvoj privatne poljoprivrede bio je diskriminovan raznim merama - od zemljisnog maksimuma do zabrane privatne svojine nad traktorima i drugom vecom mehanizacijom. Tako razvoj privatnog sektora u poljoprivredi zaostaje za razvojem poljoprivrede u nekadasnjim zemljama Osrednje Evrope. Tome svemu treba jos dodati, da Slovenija do 1991.godine nije ni imala vlastite poljoprivredne politike.
U Sloveniji bi trebali posebno istaci profesionalna seljacka gazdinstva, a povisiti bi trebalo i konkurentsku sposobnost prehrambene industrije. Sve to i jos mnoge stvari sa tog podrucja bi trebalo do niansi ne smao prouciti nego i poceti u najskorije vreme i ostvarivati. Naime, poljoprivredna politika ce biti znacajan element u ocenjivanju primerenosti Slovenije za punopravno clanstvo u Evropskoj uniji.
Milan Povirk, AIM