U SVAKOM ZLU, MOZDA IMA I NECEG DOBROG

AIM SKOPJE, 23.09.1997

Gostivarski dogadjaji (isticanje zastave albanske nacionalnosti ispred opstinske zgrade, presuda Ustavnog suda o nezakonitosti njenog isticanja putem privremene odluke za njeno skidanje sa zahtevom da vlada sprovede odluku, odbijanje gostivarskog gradonacalnika da to zradi odlukom saveta, zatim cutanje vlade i iznenadna policijska akcija nakon donosenja zakona o upotrebi zastava nacionalnosti kasno u noc, intervencija MUP koja je triju, sasvim sigurno, neduznih zrtava) ciji je finale farsicno sudjenje i drakonska kazna gradonacalniku Rufiju Osmaniju od 13 godina i 8 meseci za dela koja su mu prpisana i za koja je osudjen u procesu sa dosta elemenata da bi se o njemu govorilo kao o politickom i montiranom, kao da je oznacio dno medjuetnickih odnosa dveju nabrojnijih populacija u Makedoniji. Ali i izazvao reakciju i strah svih onih koji su u svemu tome videli mnogo vise od zastite ustava i zakona - direktno stavljanje sudstva u funkciji politicara na vlasti. Dali se radi o ociglednom izboru njenog aktuelnog rukovodstva da krecuci se na ivici ostrice noza, zeleci po svakoj ceni i igrajuci se i vatrom, isdkazuje ambicije da po svakoj ceni ostane na vlasti, ostaje da se vidi. Pri cemu krivci za krizne situacije, gotovo po pravilu se nalaze u albanskim partijama, i ukoliko one se teoretski ne mogu za to optuziti, onda za to su krive i makedonske opozicione partije. Vlast sama po sebi je imuna na bilokakvu odgovornost.

Reakcije na najnoviju epizodu - tok sudjenja i visinu izrecene kazne kao da dokazuje da su makedonska javnost i opozicija (ona makedonska po etnickoj pripadnosti, jer su i partije u Makedoniji de fakto etnicki ciste) shvatila da se ne radi o "albanskoj napasti" i da igranje na kartu "zastite nacionalnih interesa" (cas svacenog kao drzavnog cas kao etnickog) samo zelja vladajuce strukture, igrajuci na karti dnevnog (ili kraceg) pamcenja i proizvodeci unutrasnje i spoljne neprijatelje (kao u stara dobra vremena), nalazi alibi za ocito smrzavanje demokratskih procesa u Makedoniji.

Pre par meseci tadasnji ministar spoljnih poslova Makedonije Ljubomir Frckovski, verovatno instiktivno osecajuci da mu rejting kod premijera Branka Crvenkovskog (ujedno i lidera Socijal- demokratskog saveza Makedonije) pada ia da je lako moguce da ostane bez mesta u vladi, promovirao je najprije u vladi, zatim i u parlamentu rezoluciju o medjuetnickom dijalogu. Bio je to neuspesni pokusaj Frckovskog koji stoji iza najzescih obracuna vlasti sa Albancima u Makedoniji u vreme dok je bio ministar unutrasnjih poslova (opsada sela Radolista navodno radi prikupljanja oruzja u ilegalnom posedu, akcija na Bit Pazaru navodno protiv sverca cigareta, afera navodnih albanskih paravojski, incident u Maloj Recici) da sebe ponovo presalta na gradjansku opciju, koju kao da je zaboravio dok je bio u vladi. Pamti se njegova replika koalicionim parnerima Albancima iz Partije za demokratski prosperitet u smislu "ova je linija iza koje nema usvajanje vasih zahteva, to je demokratija, pobedite na izborima i vlast ce biti vasa". Rezolucija, koja je i usvojena u parlamentu, po uzoru na ranije dokumente CK SKJ zaboravljena istog momenta kada je usvojena, a Frckovski nije uspeo da zadrzi svoju poziciju - ostao je bez mesta u najnovijoj vladi Crvenkovskog.

U najnovijoj njegovoj izjavi povodom presude Rufiju Osmaniju, ranijem parlamentarcu britkog jezika, koji nije se u Sobranju RM javljao samo na pitanjima nacionalne kauze, vec vise zapamcen kao ekonomist koji je umeo da otkrije nebuloze u vladinim projektima, u najmanjoj ruci krije se hipokrizija. Frckovski ovih dana izjavio da ga je sokirala presuda Rufiju Osmaniju, o kome nema posebno mislenje, jer "se pokazao kao sitan provokator i da je verovatno zasluzio kasu u kojoj se nalazi". Cini se da se Frckovski vraca korenima kada je na pocetku "makedonskog politickog proleca" kako asistent na predmetu Medjunarodnog prava, koga je licno izabrao njegov profesor d-r Vasil Tupurkovski, bio jedan od osnivaca i prvi covek "sminkerskog" Foruma za ljudska prava. Ovog puta bez pozicije u vlasti Frckovski je uputio packu dojucerasnjim kolegama: "presuda je ipak iracionalna, drakonska i necivilizirana. Ona, na zalost, svedoci o prisustvu jednog sireg malcinskog sindroma, koji se podmece makedonskom narodu, o nemogucnosti da se dostigne nivo da bi se vodila drzava u kojoj ima manjina i da se generalno preuzme odgovornost za tu poziciju. Taj sindrom, koji vuce korene iz nase pozicije u bivsoj Jugoslaviji, prerastau u zestok, sitan revansizam, koji ce mozda ponistiti rezultate akcije u Gostivaru".

Frckovskom se svakako moze zameriti da ima "kratko pamcenje", ali izgleda i njemu je bilo tesko progutati ono sto je posledica akcije po njegovom receptu koju je preduzeo sadasnji ministar unutrasnjih poslova Tomislav Cokrevski, njegov stariji kolega sa skopskog Pravnog fakulteta, koji ga je nasledio na ceonoj poziciji Foruma za ljudska prava kada je on zauzeo mesto u prvoj pluralistickoj "ekspertskoj" vladi nakon izbora u 1990. Coveka kojeg je i doveo za svog naslednika u MUP Makedonije. Cokrevski, covek koji sigurno zasluzuje epitet "sampiona gafova", jer svaki njegov javni istup bukvalno dovodi u pitanje njegove intelektualne sposobnosti, i ovog puta je bio u elemnetu. Nakon neusvajanja interpelacije protiv njega, Cokrevski je preko elektronskih medija opet plasirao par bisera. Izjavio je: "Primetili ste da cela albanska struktura nastupa po istom scenariju. Dobro, nazalost moramo postivati demokratiju"!_ Zatim je ispricao vic o udavaci koja je savrsena, ali ima jednu manu "malo je trudna". Da bi "poentirao": "Veliki broj ovih poslanika (misli na Albance - p.n.), posebno oni iz PDPA (Partije za demokratski prosperitet Albanaca - p.n.) nisu malo trudni, vec su trudni. Stomak im je do zuba". I ponovio ono sto je par puta povodom poziva da podnese ostavku rekao: "Napadi na Cokrevskog imaju pozadinu - ako se rusi Cokrevski, rusi se i drugo: rusi se Vlada, koalicija sve stvari".

S jedne strane Cokrevski je ponovio da sa svim Albancima, koji su normalno genetski neprijatelji makedonske drzave nema sale, sto je u skladu sa ostrim kursem koji se u zadnje vreme provodi. Ponovio je ono sto je cesto izjavljivao cak i sa parlamentarne govornice - da ima spiskove, ljude, organizacije i sto ne o verovatno protivdrzavnim radnjama Albanaca, ali da je politicko stanje rovito, pa zato on ne sprovodi zakon po kome bi sve one koji rade protiv drzave treba dovesti na sud. Cime ja razbio i zadnju iluziju o suzivotu, jer po njemu ispada s Albancima se nikako ne moze, jer su obi svi protiv opstanka Makedonije, za ujedinjenje sa Kosovom i Albanijom... Time je samo dotukao i svoje koalicione partnere u liku albanske Partije za demokratski prosperitet, za cije tiho marginaliziranje najzasluznije jalovo prisustvo u vladi.

Cokrevski je naravno sa svojevrstnom nadmenoscu demonstrirao ono sto je ocito momentna politika pozicije. Najprije, ozvanicio je nadmoc politike iznad onog sto cini drsavu. Nije samo u pitanju necivilizaciska demonstracija sile, radi se o necem mnogo vecem - demonstracija neskrivene moci da moze sve ono sto se odluci u njenom uskom krugu i sprovede. I to odmah i sada, a da se institucije sistema i vlast kakva je sudstvo bukvalno upotrebi kako instrument da se odluceno sprovede. A to vec nije obracun samo sa neposlusnim Albancima, vec sa svima onima koji nisu poslusni po oceni ljudi na vlasti.

Reakcije koje su plasirali mediji koji sebi ipak mogu to priustiti da je osuda gostivarskog suda procitana. Ne samo sto su glavne opozicione partije, Helsinski komitet, zvucna imena, svatili o cemu se radi, vec su to videli i obicni ljudi. Najmanje je rec o prvanoj drzavi ili demokratiji.

Po principu "psi laju, karavan prolazi", vlast ne pokazuje znake nervoze. Kao i dosad ona je ubedjena da ako tera svoje, niko joj nista ne moze. Predsednik Gligorov se nalazi u SAD, govorice u Ujedinjenim nacijama o politici dobrosusedstva na Balkanu u vreme kada Makedonija ima najgore odnose sa njima. Govori se o prijemu kod Klintona i nekakvim priznanjima koje se nada da ce dobiti. Predsednika prati i delegacija u cijem je sastavu Ministar spoljnih poslova Blagoja Handjiski. Dogovoreni su mnogi susreti. Ministar odbrane Lazar Kitanovski je u poseti Italije. Drzavni mediji ce ove dogadjaje u vedj vidjenom stilu prikazati kao jos jedan trijumf makedonske vlasti. Trebalo bi to da znaci da je put Makedonije ka prosperitetu i demokraciji uspesan, jer eto i svet to uvidja. Reakcije pokazuju da nije lako progutati ono sto makedonska vlast zeli da njena javnost veruje. Tracak nade koje su najnovije reakcije donele, cini se zasad ipak je veoma slab. Ostavlja samo nadu da u svakom zlu mozda ima i neceg dobrog.

ISO RUSI