DOSIJEI PONOVO SU PODELILI POLITICARE

AIM Sofija, 22.09.1997

Zakon o otvoranju dosijea ponovo je podelio politicare u Bugarskoj. Veliko je pitanje nece li podeliti i obicne ljude. Resenje problema je u rukama Ustavnog suda koji treba da se izjasni o legitimnosti zakon.

Vecina Ujedinjenih demokratskih snaga (ODS) u Narodnom sobranju izglasala je zakon o otvoranju dosijea bivse Drzavne bezbednosti da bi javnost najzad saznala ko su bili saradnici nekadasnjih tajnih sluzbi. Trebalo je da zakon stupi na snagu jos sredinom avgusta. Medjutim 52 poslanika iz opozicije - Bugarske socijalistcke partije (BSP), Ujedinjenja za nacionalni spas (ONS) i Evrolevice osporila su legitimnost zakona pred Ustavnim sudom. Odluka suda ocekuje se ove nedelje. Ukoliko otvaranje tajnih arhiva dobije zeleno svetlo, specijalna komisija ima spremnost da obelodani dosije visih drzavnih sluzbenika u zemlji.

Poslanici iz opozicije osporavaju regularnost tog zakona iz tri razloga. Njihova osnovna teza glasi da je narusena podela vlasti. Parlamentarna vecina je glasala da u tu komisiju budu ukljuceni samo predstavnici izvsne vlasti - ministar unutrasnjih poslova Bogomil Bonev, sefovi Nacionalne sluzbe bezbednosti, Nacionalne obavestajne sluzbe, vojne obavestajne i kontraobavestajne sluzbe, Nacionalne sluzbe obezbedjenja i sluzbe "Arhiv" pri Ministarstvu unutrasnjih poslova. Upravo taj momenat izazvao je nezadovoljstvo opozicionih partija jer u komisije nije ukljucen nijedan predstavnik zakonodavne vlasti, tj. poslanik. Ovako narodni poslanici gube magucnost da kontrolisu pregledavanje i odabiranje dokumenata. Sto je za neke od nih ozbiljan problem. Prema zakonu bice obelodanjeni dosijei visokih sluzbenike na 32 polozaja u drzavnoj hijerarhiji. Na celu spiska su predsednik i potpredsednik zemlje, slede poslanici. I ako je predsednik Bugarske Petar Stojanov siguran u svoju cistu proslost, to se ne bi moglo reci za deo poslanika koji strepe zbog toga.

Zakonom nije predvidjena nikakva mogucnost da se bivsi agenti komunisticke Drzavne bezbednosti zastite, tvrde podnosioci zalbe Ustavnom sudu. Inace svaki gradjanin zemlje imace mogucnost da utvrdi da li je bio objekat razradjivanja od strane sluzbe Drzavne bezbednosti i ko je pisao sluzbene iszvestaje o njemu. Bice obelodanjena imena bivsih agenata, od kojih su neki bili politicki dousnici. Oni medjutim nece moci da se zastite, a Ustavom zemlje je ovo pravo kategoricki garantovano svakom gradjaninu.

Treci problem zakona je da bi on mogao naskoditi nacionalnoj bezbednosti zato sto ce biti oglasena imena agenata. "Ne mogu zamisliti ko bi pristao da postane agent nasih sluzbi bezbednosti ako zna da ce kroz izvesno vreme neka politicka snaga moci da obelodani njegovo ime drugim ovakvim zakonom", izjavio tim povodom poslanik BSP i bivsi ustavni sudija Ljuben Kornezov.

Upravljaci medjutim imaju svoje argumente u prilog donosenja ovakvog zakona u odgovor na svoje politicke oponente. "Ovaj zakon imao je tri cilja koja nisu osporena niti u drustvu, niti medju poslanicima", objasnio je autor zakona Veselin Metodijev, potpredsednik vlade Ivana Kostova.

"Prvi je da se bugarski politicari oslobode zavisnosti u slucaju da su bili u vezi sa bivsom Drzavnom bezbednosti", objasnio je ministar.

Poslednjih godina nije retkost da neki politicari budu kompromitovani zbog njihove proslosti agenata, u vecini slucajeva bez postojanja realnih dokaza. Verzije o poslanicima - agentima plasirane su na stranicama stampe, a pogodjeni politicari nisu mogli da se zastite. Otvaranjem dosijea nestace mogucnost da lica koja su imala dostup do arhiva Drzavne bezbednosti ucenjuju neke poslanike. Ovako ce biti stavljen kraj skandalima poznatim kao "dosijegejt".

"Drugi cilj zakona je da se izadje u susret ocekivanjima za druztvenu pravicnost. Ovako ce pogodjena i rtepresirana lica imati priliku da se upoznaju sa dokumentima o njima", izjavio je Veselin Metodijev. Neki od poznatijih disidenata su cak stvorili klubove "Cista proslost" ciji je osnovni zadata da se podrzi zakon.

"Treci zadata je da se otvore dokumenti koji bacaju vise svetlosti na nacionalnu istoriju. "Ovako cemo znati sta se dogodilo od Prvog svetskog rata sve do danas", kaze ministar iz ODS.

Obe strane u sporu o tome da li je taj zakon neophodan imaju svoje argumente, a koji ce od njih prevagnuti u Ustavnom sudu - to cemo uskoro saznati. Za razliku od ranije, sada je odluka sudija potpuno nepredvidiva. Razlog je sto se i same ustavne sudije kao pripadnici razlicitih partija odnose prema zakonu razlicito. Recimo, bivsi poslanik antikomunistickog Saveza demokratskih snaga Georgi Markov, danas ustavni sudija, kategoricki se usprotivio otvaranju dosijea.

Bez obzira kakva ce biti sudbina zakona, svi su politicari svesni postojanja veoma ozbiljnog problema - da li je istina ono sto je sadrzano u arhivima? Ali taj problem ne bi mogao biti resen ni na koji nacin. Niko ne bi mogao pouzdano reci kakva je bila sudbina tajnih arhiva posle 10. novembra 1989 godine. Tada je Drzavna bezbednost bila podredjena vladajucoj Bugarskoj komunistickoj partiji. Nije bilo nikakvih prepreka da tadasnji upravljaci ili pak njihovi naslednici - sve do danasnjeg kabineta Ivana Kostova uniste ili pak promene sadrzinu nekih dosijea. Mnogi smatraju da je deo tih arhiva nestao jos pre 1989 godine, drugi su mislenja da su neki dokumenti falsifikovani. Upravo te sumnje nece moci da budu rasejane. Potpuno je moguce da umesto odgovora na pitanja iz nedaleke proslosti, na beli svet izadje samo deo istine ili cak neke potpune izmisljotine. A ovaj problem ne bi mogao biti resen Zakonom o dosijeima. I niko ne bi mogao da garantuje da se taj zakon nece pretvoriti u novu bombu, koja ce podeliti kako politicare, tako i obicne gradjane.

AIM SOFIJA GEORGI FILIPOV