ODE "TELEKOM"

Srbija u "pokretu"

Kapital od prodaje dela srpskih posta utrosen je pragamticno i u pravom trenutku je "osvezio" ovdasnju ekonomiju: veliko je pitanje da li ce dejstvo dopinga trajati i posle dana D

AIM, BEOGRAD, 22. 9. 1997.

Za tvrdnju da je srpska ekonomija u blagom uzletu, ima nekoliko cvrstih uporista. Uz respektabilnu cenovnu i valutnu stabilnost - od pocetka godine do kraja avgusta stopa inflacije menrena cenama na malo bila je samo tri odsto, dinar se jos drzi prema DEM - industrijska proizvodnja je usla u uzlazni trend. Zakljucno sa osmim mesecom, rast produkcije u odnosu na isti period prosle godine je solidnih 8,5 odsto. Poceli su da se mnogo izdasnije pune budzeti. Prema podacima Zavoda za obracun i placanja Narodne banke Jugoslavije, u julu je naplaceno preko cetiri milijarde dinara bruto prihoda za finansiranje javne potrosnje. Julska finansijska zetva bila je bolja za 800 miliona dinara nego prethodnog meseca, cime je postavlejn svojevrsni rekord: od februara 1994. godine, kao pocetka postinflacione ere, ovo je najveci mesecni skok naplate, kao i apsolutno najveca svota koja je tokom jednog meseca usla u drzavne kase.

Za jul je vezan jos jedan kuriozitet. Tokom sedmog meseca nije doslo je do ocekivanog pada nivoa industrijske proizvodnje zbog godisnjih odmora i sezonskih faktora, vec je zadrzan tempo proizvodnje iz juna. Tako je u tzv. desezoniranoj statistickoj seriji zabelezen rast proizvodnje od cak 12,8 odsto. U avgustu je zadrzan nivo privredne aktivnosti iz jula, doduse uz nizu stopu "desezoniranog" rasta.

Monetarna eksplozija

Letosnji ucinak ovdasnje ekonomije lako se moze relativizovati podatkom da je sadasnji nivo industrijske produkcije za 65 odsto nizi nego daleke 1989. godine. Ili, cinjenicom da je tokom osam prvih meseci 1997. proizvodnja bila za 52 odsto manja nego u istom razdoblju 1991. godine. Svrsishodnije je, medjutim, odgonetnuti sta je uticalo da dodje do primetnog oporavka tesko obolele privrede i da li ce se podizanje "iz mrtvih" nastaviti i narednih meseci?

Za odgovor na prvi deo pitanja, kljucna rec je srpski "Telekom". Preciznije, njegova delimicna prodaja italijanskim i grckim partnerima. Kapital koji je dobijen ovom neocekivanom transakcijom od oko 1,5 DEM, pragmaticno je plasiran preko srpskog Fonda za razvoj, delom direktno u potrosnju, delom u privredu. Popularni "izvozni krediti" podeljeni su velikom broju preduzeca u raznim industrijskom granama, sto je imalo efekat dopinga za osiromasenu privredu gladnu obrtnog kapitala. Upumpavanje velike kolicine novca, izazvalo je pravu monetarnu eksploziju tokom leta: novcana masa je u junu i julu povecana za 1,7 milijardi dinara (29 odsto) od cega samo u julu za 1,1 milijardu dinara. Tako je stanje monetarne mase krajem jula bilo za 2,5 milijardi dianra iznad stanja na kraju prosle godine, a cak 2,5 milijardi dinara iznad nivoa novcane mase u februaru ove godine (povecanje za 48 odsto).

U ovom trenutku, izvesno je da je citava operacija doprinela rastu proizvodnje bez losih posledica po cenovnu stabilnost. Zvanicnici ocekuju da ce izvozni krediti biti vraceni u roku - odobreni su na tri i sest meseci - i da ce pored toga sto su oziveli proizvodnju, imati i posredne efekte u povecanom eksportu, jacanju deviznih rezervi zemlje i uravnotezenju alarmantno visokog spoljnotrgovinskog deficita.

Ovaj optimizam i ocekivanja ne deli, medjutim, dobar deo ovdasnjeg ekonomskog esnafa. Tako, eksperti okupljeni oko uticajnog casopisa Mesecne analize i prognoze (MAP) Instituta ekonomskih nauka iz Beograda, smatraju da je izabrana najgora opcija za upotrebu kapitala dobijenog prodajom "Telekoma". Pored sumnje da ce krediti uopste i biti vraceni (poznata je sudbina svih dosadasnjih finansijskih injekcija u drzavnoj reziji) u MAPU- podsecaju na, poslednjih godina, novouspostavljenu relaciju: rast proizvodnje prati pad realne vrednosti drustvenog proizvoda ("ulazem sto da bih proizveo ono sto mogu prodati za devedeset"). Zbog diskutabilnog nivoa kursa nacionalne valute ali i zbog drugih okolnosti, postoje i gubici pri izvozu. Iz takvih odnosa sledi da odrzavanje istog nivoa izvoza i proizvodnje u svakom narednom ciklusu trazi nova eksterna sredstva. Ili, jednostavnije receno, prodaju novog "Telekoma". Nacin na koji je "potrosen" ovaj stari, plasiranjem kapitala u krajnju potrosnju i obrtna sredstva privrede, dao je kratkorocni efekat u povecanoj produkciji, ali je prokockana sansa da se krene u strukturne promene i obezbedi trajnije ozdravljenje privrede. Bez toga, smatraju u MAP-u, rast proizvodnje moze trajati tri dana, tri meseca ili tri godine - zavisno od dubine "kese" iz koje se finansira zeljeno povecanje proizvodnje.

Tri scenarija

Kesa je ocigledno dobro napunjena pojacanom emisijom tokom leta, i za divno cudo, jos nije pukla. Cene jos miruju. Da li ce tako biti i narednih meseci. U citiranom MAP-u iznose tri scenarija mogucih desavanja tokom jeseni, posto prodje dan D i saznamo ime novog predsednika Srbije i sastav parlamenta.

Prvi podrazumeva odrzavanje "letnje" novcane mase uz dalje povecanje trgovinskog deficita. Time bi se nesklad izmedju domacih robnih fondova i kolicine novca u opticaju "peglao" viskom robe iz inostranstva, cime bi se odrzala cenovna stabilnost. Mada ovaj scenario ne bi bio tako los, tesko je odrziv jer zahteva finansijski potencijal za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita od preko tri milijarde dolara u 1997. godini. Anonimni kapital za ovu namenu postoji u inostranstvu - tokom prosle godine je iz nedefinisanih izvora pokrivena 1,3 milijarda dolara - ali je veliko pitanje kolika je njegova velicina. Obzirom da su "sklonjene" pare u inostranstvu trosene za ove namene nekoliko godina unazad, od pocetka blokade, a da u medjuvremenu nisu ozbiljnije "zanavljene", procena je da kapitala za pokrivanje uvecanog trgovinskog deficita nema. Zato je ovo i najmanje verovatan scenario.

Druga mogucnost je da se odrzi cenovna stabilnost do kraja godine, bez povecanja trgovinskog deficita. To bi zahtevalo radikalnu intervenciju centralne banke i hitno povlacenje 2,5 do tri milijarde dinara iz opticaja. U tom slucaju, tesko bi se izbegla recesija: opet ne bi bilo dovoljno novca za redovnu isplatu penzija i plata, doslo bi do opadanja traznje i redukcije kredita za obrtna sredstva. Proizvodnja bi neminovno morala da "padne".

Treci scenario je uspostavljanje ravnoteze devalvacijom dinara. Svodjenje monetarne mase od oko 8,5 milijardi dinara (pod pretpostavkom da tokom septembra nije dalje uvecavana) na ravnotezni nivo, zahtevalo bi da jedna nemacka marka zvanicno vredi pet dinara. Problem sa ovom solucijom je sto bi izazvala momentalni pokret cena, razume se, navise.

Nijedan od ova tri scenarija u MAP-u ne preporucuju, vec zele da ukazu da prodajom fikson kapitala iz profitabilnih delova privrede i njegovim ulaganjem u sumnjiva preduzeca koja su u velikoj meri otpisana, kao i direktno u javnu potrosnju - ne obezbedjuje dugorocni rast.

Zato se - ovo nije zapisano u MAP-u - obezbedjuje materijal za predizbornu kampanju. Uopste nije sporno da ce prodaja delova ovdasnje ekonomije biti permanentan i dugorocan proces. To je, na srecu, neminovnost i nezaustavljiv trend. Ko ce biti u poziciji da pregovara sa strancima i dogovara se oko cene i svega ostalog sto uz takve transakcije ide, nije nevazna stvar. Mozda je zato "Telekom" i otisao za postizanje kratkorocnih, ali sudbinskih efekata za one koji su ga prodali. Zvanicnici najavljuju ovih dana kako ocekuju novi talas stranih investitora. Vredi se nadati da ce neka nova eventualna prodaja NIS-a, JAT-a, EPS-a, Bora... biti obavljena u manje nervoznom trenutku i da ce biti iskoriscena za stvarni pocetak reformi. Kako bi obicni smrtnici barem imali nadu da ce se za desetak godina vratiti na standard koji su imali 1989. godine.

Vlastimir Stevanovic (AIM)