BILO JE NEKAD - SAMO SE PONAVLJA!?

Politicka situacija u Makedoniji nakon gostivarskih dogadjaja i sudjenja Rufi Osmanija je haoticnija i neizvesnija od bilo kada ranije.

AIM Skopje, 20.09.1998

Nakon "jednodnevnog rata" u Gostivaru (9 jula) i saopstavanje presude (13 godina i 8 meseci) gradonacalniku Gostivara Rufiju Osmanija, malo njih, bar medju Albancima veruju da je neko ozbiljno racunao da gradi Makedoniju kao drzavu ramnopravnih gradjana, da je stavrno postojala politicka zelja svi nesporazumi da se resavaju onako kako sto dolikuje onim kojima je jasno kakav su zajednicki projekat buducnosti zacrtali. Jednostavno, gostivarski dogadjaji i montirani politicki proces protiv Rufija Osmanija kao nista do sada Albance potseca na vremena kada su bili dezurni krivci za sva zla u bivsoj SFRJ, da i sada, u "demokratskoj" Makedoniji, u ovoj "pravnoj" drzavi to sto najlakse mogu zasluziti jeste zatvor. I zato najcesce pitanje koje se u poslednje vreme ponavlja medju Albancima jeste - zar ce se opet sve ponoviti!?

U medjuvremenu skoro sve trezne glave svataju cinjenicu da je vreme najveci "zelenas" koji zaracunava veliku kamatu onima koji "kasne". Najbolji dokaz za to opet je sve ono sto se dogadja u poslednim godinama u Makedoniji. A posebno gostivarski dogadjaji od 9 jula ove godine kada se desio "jednodnevni rat" u ovom gradu gde je vecinsko stanovnistvo albansko i skandalozno sudjenje koje je usledilo i uzburkao ovdasnju javnost. Spomenuti dogadjaji su samo kontinuitet jedne ustanovlejen prakse ovdasnjih vlastodrzaca da problemima prilaze ne tada kada se to od njih zahteva vec onda kada nemaju kud i kad su potrosene sve mogucnsoti da se dalje "kupuje vreme". S tim da to zakasnjenje Albanci skoro redoviti placaju zrtvama. Da je to tako, moze najlakse da se dokaze kroz jednu kratku hronologiju dosadasnjih konfliktnih stanja u Makedoniji gde su konfrontirane strane bile ovdasnja policija i Albanci: Bit pazar (cetri zrtve), afera sa oruzjem (pohepsena desetina aktivista Albanaca pri cemu je jedan umro od "srcanog udara" u policijskoj stanici), dogadjaji u Maloj Recici kad je otvoren Univerzitet u Tetovo (pri intervenciji policije poginuo je jedan Albanac) i konacno Gostivar pri cemu su pale tri zrtve, stotina su pohapseni medju kojim i gradonacalnik gostivar Rufi Osmani, stotina osakacenih i prebijenih, policija je ulazila u albanskim kucama bez ikakve sudske odluke, stotine "sumnjivih" su bili pozvani na informativne policiske razgovore ( koji su zakonom nedozvoljeni).

Ali podjimo redom. Bit Pazar je bio rezultat "policiske akcije protiv prodaje cigareta na crnome". Ukratko, jedna steka cegareta je bila povod da policija puca u Albance koji su se okupili da zastite pretucenog malisana od strane policajaca. Dakle, vlast je htela da zaustavi nezakonitu prodaju goneci ulicne prodavace pri zpoznaji da su oni zadnja alka svercerskog lanca u ovom biznisu. Samo naivni su mogli poverovati prici da je u pitanju borba protiv sverca: taj "rezirani konflikt" ovdasnjim vlastima bio je potrteban da bi predupredili medjunarodnu javnost da je Makedonija ugrozena od "agresivnih i na sverc sklonih Albanaca". A te su bile godine kad su zapadni diplomati imali ozbiljnih problema da na karti lociraju gde se nalazi ta novonastala drzava na uzburkanom Balkanu.

Afera oruzjem je dosla u trenucima kada je tadasnja najmocnija partija ovdasnjih Albanaca PDP pokusavala da obavi unutrasnju "rekonstrukciju". Kao organizatori "paravojske" okrivljeni su vidni aktivisti ove partije i dosta njih pohapseno. Do dana danasnjeg ostale su u sferi spekulacije tvrdnje da je to oruzje zaista kupljeno ali uz saglasnot i znanje ovdasnjih vladajucih struktura u vremenu kad se iz Makedonije povlacila tadasnja JNA. "Krivci" su otsluzili "zatvorski staz" i ova afera jos jednom je dobro "unovcana" da se medjunardodne javnosti dokaze "ugrozenost" Makedonija izvani i iznutra.

1994 Makedonija je opet uspela da se probije na naslovnim stranama svetskih novina. Opet poznata prica: "nepuslusni Albanci" i ovdasnja "demokratska vlast" koja mora demokratiju da stiti policijskim kordonima. I to nadomak Tetova, u Maloj Recici gde su intelektualci osnovali svoj univerzitet na albanskom jeziku. I to nakon visegodisnjeg natezanja i zahteva ovdasnjih albanskih intelektualaca da se otvori Pedagoski fakultet na albansoom jeziku (do 1986 godine u Skopju je postojala Pedagoska akademija na albanskok i turskom jeziku koja je zatvorena u jeku komunisticke "borbe protiv albanskog nacionalizma). Taj univerzitet i danas radi po privatnim kucama, sa dvojnim stausom: za vlast ilegalan i nezakonit a za Albance njihovo najvece obrazovno dostignuce i jedinstvena mogucnost da skoluju svoje mlade generacije . Negde izmedju ove dve krajnosti stoji cinjenica da u drzavnim univerzitetima postotak Albanaca jos uvek je na granici simbolicnog u odnsou na njihov postotak u ukupni broj stanovnistva.

Konacno usledio je Gostivar. Odnosno natezanje oko zastava Albanaca i Turaka. Dinamicni i sposobni gradonacalnik Gostivara, Rufi Osmani koristeci zakonsku prazninu, ispred opstinske zgrade postavio pokraj zastave Makedonije i albasnku i tursku. Taj cin je opravdavao odlukom opstinskog saveta koju je ukinuo Ustani sud Makedonije trazeci da se sve tri zastvae skinu sa jarbolima. Opstinski organi tu odluku nisu izvrsili i trazili da Ustavni sud preispita svoj stav. Primer svojih kolega u Gostivaru sledili su i sve ostale opstine (oko 35) gde je vecinsko stanovnistvo Albansko. Tako da je vlast bila prinudjena da pod hitnom postupku predlozi parlamentu usvajanje zakona u upotrebi drzavnih simbola i simbola nacionalnosti kojih zive u Makedoniji. Zakon je usvojen 9 jula u kasnim poponocnim casovima a dva-tri sata kasnije policijske snage su upale u Tetovu i Gostivaru skidajuci sa jarbola albnasnku i tursku zastvau. Dakle, sprovodeci delumicno odluku Ustavnog suda - ne sklanjajuci i zastavu Republike Makedonije.

 Najverojatno ovaj slucaj ce ostati upamcen kao najbrzo

sprovodjeni zakon u svetskoj legislativi jer ostaje nejasno kako je taj zakon tako brzo ratifikovan, stampan u "Sluzbenom vesniku" i "pusten u opticaj". Ostace upamceno i to da je policija ulazila u opstinskim zgradama otvarajuci vrate pucnjavima i lomeci sve pred sobom kao da se radilo o oslobodjanju "okupiranih teritorija" a ne drzavnih institucija koje treba da stiti. Pri tome nikome nije jasno sta su trzaili u kancelarijama i zasto su tako nemilosrdno lomili inventar kada su jarboli sa zastavam bili izvan opstinskih zgrada. U jutarnjim satima ispred opstinskle zgrade Gostivar doslo do okuplajnja revoltiranih gradjana. U medjuvremenu gradonacalnik Rufi Osmani je zadrzan kao "talac" u zgradi opstine i nije mu dozvoljeno da izadje i ubedi okupljene gradjane da se razilaze. Specijalci su jednostavno opsednulio grad i negde oko popdnevnih casova doslo do bliskog kontakta medju okupljenim gradjanima i policajaca. Kao da je to bilo dovoljno specijalcima da stupe u stapmedo i da "neprijatelju pokazu" kako se "stiti drzavni integritet". Rezultati tog "jednodnevnog rata" su poznati. I revolt stvoren koda Albanaca takodje. Jer tog dana u Gostivaru nije bilo reci o sprovodjenju zakona i ustavnsoti vec da se Albancima jednom pokaze ko je ko u Makedoniji. A jos vise da se domace javnosti odvlaci paznja iz gorucih socijalnih i privrednih problema. Tog dana je denar devalvirao za oko 16 posto, tih dana su nezadovolni opljackani stedaci TAT-a najavljivali "agresivniji nastup", novine su bile pune aferama gde su kao glavni akteri spominjani i visoki vladini funkcioneri. Dakle Gostivar je bio drastican primer nepostivanja zakona od strane onih koji su duzni da ga stite i da se ponasaju po zakonskim odredbama - same vlasti. Da je tako potvrdjuju svedocenja nevino pretucenih, ulaska policije po domovima Albanaca, odvodjenje ljudih u nepoznatim pravcima, pozivanju na informativne razgovore, gazenje staraca i slucajnih prolaznika.

Dok su sve ovo gledali gradjani Makedonija na drzavnoj i lokalnim TV stanicama, ministar policije Cokrevski je izjavio da je upad policije u Gostivaru vladina odluka. Kad su albanski ministri obznanili da oni nisu upoznati ovakvom odlukom Cokrevski je javnosti dostavio "korigiranu" izjavu rekavsi da je do akcije doslo nakon njegove konsultacije so Premijerom pri cemu je bila dogovorena "stroga diskrecija" kako neko ne bi "provalio" tako znacajnu akciju. Dakle postavlja se odma logicno pitanje: dali ovdasnja vlada odrzava "dekorativne sednice" na koje sudjeluju i ministri Albanci i tajne na koje ne mogu prisustvovati "nedoverljivi Albanci". I jos vise, kako je moguce da ovakve vazne odluke o "napadu na neprijatelja" donesu samo dvoje ljudi.

Da su prvi policajac i premijer Branko Crvenkovski bili zadovolni "ucinkom" svoje policije potvrdjuje njihova poseta specijalaca u Gostivaru. Premijer je to ucinio istog dana kada su u Gostivaru bili pogrebani prve dve nevine zrtve i to dizuci palac u znak pozdrava i pozeleci svojim policajcima i ubuduce slicne uspehe.

Ako su Bit pazar, afera sa oruzjem i Mala Recica bile akcije na kojima je Makedonija "trenjirala drzavnost" koristeci opsti balkanski metez, Gostivar i sudjenje Rufija Osmanija jeste skolski primer kako se moze "iscenirati" marketinski konflikt uz obrazlozenje da je ugrozen drzavni integritet a sve u cilju da se postizu dveno partiski-politicki efekti. Neki analiticari cak smatraju da u Makedoniji nakon Gostivara i donete presude nista vise nece biti kao ranije i da je definitivno Albancima jasno da gradjanski koncept u multinacionalnoj Makedoniji samo floskula kojom ovdasnja vlast "kupuje vreme" i odlaze resavanje medjuetnickih problema. Da su ovdasnji vlastodrsci losi kupci vremena potvrdjuju bas gorespomnuti dogadjaji: Albancima je skoro uvek delimicno udovoljeno ali ne kad je to bilo najbezbolnije vec u trnutku kad nisu imali kud.

Ali podjimo opet redom. Dogadjaji u Bit pazaru ne samo da nisu oznacili pocetak neke borbe protiv sverca, vec je Makedonija dogurala do se i zvanicno priznaje da u ovoj zemlji postoji organizovani kriminal. A u taj kriminal Albancvi su samo obicni krajni "serviseri". Na vrhu te piramide pretpostavlja se da stoje oni koji imaju pokrice u drzavnim strukturama. Nekadasnja afera oruzjem za koje su Albanci okrivlejni kao "destabilizatori" drzave jeste decja igra u odnosu na ono sto se plasira u ovdasnju javnost u vezi sa nabavkom oruzja od strane vladinih institucija u vremenu dok je trajalo embargo na kupovini oruzja za sve novonastale drzave nakon raspada bivse Ju- federacije. Nakon celih cetiri godina, 1997 godine Vlada je zakonom regulisala otvaranje Pedagoskog falulteta u Skopju na kame se sankcionise predavajnje i na albanskom jeziku (koji i dan danas ne funnkcionira) nakon cega je doslo do poznatih demonstracija srednjoskolaca i studenata etnickih Makedonaca sa zahtevom da se ne dozvoli njihovim kolegama ucenja na meternjem jeziku. Ovaj zahtev je "ojacan" sa parolama "Gasne komore za Albance", strajkom gladju kao i potpisom oko cetrsto univerzitetskih profesora da se albancima ne dozvoli da steknu obrazovanje na maternji jezik. Tako da ce ostati upamcen u istoriji studentskih strajkova ovaj u kome studenti - etnicki Makedonci, su gladovali ne da bi sebi obezbedili neko pravo vec da bi se njihovim kolegama Albancima oduzme zakonsko pravo da uce na svom jeziku. I konacno dosao je Gostivar i sudjenje Rufija Osmanija, takodje kako posledica neefikasnoti vladajucih struktura da se suoce sa natalozenim problemima. Iako je vlast imala ustavnu obrsku da nakon sest meseca usvajanja istog donese sve zakone, zakon o upotrebi nacionalnih simbola donet je pet godina nakon politickih prepucavanja. U vremenu kad je do krajonsoti podgrijana ovdasnja javnost dvenvno politickim igrama sa zastavama. Pri tome je ovdasnja stampa vodila nevidjenu antialbansku kampanju u poznatom stilu da "albanski zahtevi uvek imaju za cilj razarnje drzavnog integriteta".

Dim u Gostivaru od pucnjave je odavno nestao. Mladi gradonacalnik Rufi Osmani sada broji dane u zatvorskoj celiji. Ostale su i sveze humke nevinih zrtava. Kao i jos neizlecene rane onih koji su prosli kroz "policiski tretman". Traumatizirani gradjani u cijim stanovima policija je ulazila kao da nije rec o organizovanim drzavnim jedinicima vec o nekontrolisanim bandama jos ne mogu da sfate da je moguce da im se to desi u njihovu "dradjansku i demokratsku drzavu". I dok se nevini cude i pitaju kako je bilo moguce da se sve to desi, ostali znaju da je Gostivar ovdasnjim vlastodrscima, a posebno partiji koja predvodi vladinu koaliciju SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) bio vise nego potreban. Iz jednostavnog razloga sto je morala izvesti neku "akciju" da pobolsa politicki rejting. I zato Gostivar nosi u sebe "poruku" u kojoj su "ispisani" poodelni pasus da bi stigli na razlicite "adrese"; Albancima da obzanni da je ovo drzava s kojom nema "sale" a etnickim Makedoncima da vrati "dostojanstvo" i da im saopsti kako imaju dobrih "cuvara" njihovih nacionalnih interesa. U pozadini ovih dveju osnovnih "poruka" ostaje mozda ona najvazna: "rat" medju lokalnoj samopravi i centralne vlast. Rufi Osmani nije otisao u zatvor samo zato sto je "pobunio" narod vec zato sto je uspesno demaskirao nespremnost drzavne vlasti da se suoci sa decentralizacijom vlasti. Zato SDSM je bilo potrebno da dokaze ovdasnjoj javnosti zasto ne sme da dozvoli da vlast predje u "lokalnoj" ravni; jer bi se "agresivni Albanci" odmetnuli i napravili regionalizaciju.

Branko Crvenkovski sa svojim sapartijcima, moderiranim komunistima, do sada pokazao se kao uspesan "lovac u mutnome". Cini se da je nakon Gostivara potrosio svu svoje umece da i dalje vlada po principu "zbuni i vladaj". Ili stvoreci atmosferu da umesto "dole vlada" etnicki Makedonci vicu "Smrt Siptarima". I zato on sada lici na trenjera fudbalskog kluba koji je svestan da gubi "utakmicu" pa zato uklucuje u igru one igrace koji nisu dobri teknicari ali jesu majstori da naprave nevidlive "faule". Politicki faul koji je napravio njegov ministar policije Cokrevski jeste vise nego naivan i stetan za celu multinacionalnu Makedoniju. Uostalom nista bolje i ne moze se ocekivati od nekadasnjeg Rektora skopskog Univerziteta, potom predsednika Foruma za covekova prava koji je svoju karijeru u starosti zavrsio kao prvi policajac. Ako je morao da toliko seta kroz zivot da bi zavrsio kao ministar policije onda je sasvim jasno da ga je vodila neka skrivena "ljubav" da obuce "generalsku" uniformu. U Gostivaru je on uniformu obukao, ali umesto "belog konja" zajahao je magarca. Isto kao i njegov mladi premijer Branko Crvenkovski koji sve teze uspeva da nadje "nove suigrace" za "politicke faulove". Posebno u uslovima kada je i "publika", kao domaca tako i medjunarodna procitala "strategiju igre". Makedonija danas je "nekoliko stupnjeva" ispod nule, sto se tice mdjeunacionalnih odnosa. A da je "gradjanski nukleus" u makedoniji skoro beznacajan potvrdjuje opet Gostivar i tamosno sudjenje: od stotine gradjanskih organizacija koje stite gradjanska prava i afirmisu "koncept otvorenog drustva" na prsti se mogu izbrojati one koje su reagovale za kresnje ljudskih prava u Gostivaru. Cudno je kako nisu uspeli da to vide na tako cesto ponovljenim snimcima na drzavnoj televiziji na kojim se sasvim jasno moglo videti kako policija tuce slucajne prolaznike, "razoruzava" nemocne starce oduzimajuci im bastune i gazeci ih po trotoarima. To je tako zato sto se ovde godinama realizuje "gradjanski koncept" po principu postojanju "drzavotvornog naroda"- etnicke Makedonce, i ostalih gradjane - nemakedonaca. Dakle, gradi se drzava koja ispred svega sluzi kao servis za zastitu nacionalnih interesa etnickih Makedonaca. Od ostalih trazi se poslusnost i lojalnost. AIM SKOPJE

KIM MEHMETI