POLITICARI I DALJE KONTROLIDjU NAJUTICAJNIJE ELEKTRONSKE MEDIJE

AIM SOFIJA, 20.09.1997

Za sedam godina demokratije u Bugarskoj nezavisno novinarstvo uspelo je da se probije jedino u stampi i reagionalnim radiostanicama. U isto vreme novinari nacionalnih elektonskih medija ostali su podredjeni drzavi i pod politickom kontrolom.

Bugarska nacionalna televizija (BNT) i dalje ostaje monopolista kao jedina TV kompanija nacionalnog dometa. Dva programa koja ona emituje pokrivaju teritoriju cele zemlje i cine je prakticno najuticajnijim medijem. Zbig toga apetiti politicara prema BNT su veliki. Borba za medijsko pretstavljanje partija i njihovih lidera dovela je do cestih smena rukovodstva TV. Vladajuca politicka snaga preko svoje vecine u Narodnom sobranju ima pravo da bira sefove nacionalnih medija i do sada nijedna partija nije popustila priliku da to svoje pravo iskoristi cim osvoji vlast.

Najskandalozniji je bio izbor sadasnjeg rukovodstva BNT od strane antikomunisticke koalicije Udruzenih demokratskih snaga (ODS). Smena je izvrsena u raskoraku sa Zakonom o nacionalnim medijima, donet pod kontrolom bivsih komunista - Bugarske socijalisticke partije (BSP). 56 poslanika opozicije, medju kojima i predstavnici nekih antikomunistickih partija, pokrenuli su raspravu pred Usatvni sud zbog neregularnosti izbora, pa se njegova odluka ocekuje krajem septembra.

BNT je toliko privlacna i zbog odsustva ozbiljne konkurencije. Iz birokratskih razloga propalo je nekoliko konkursa o prepustanju nacionalnih frekvencija privatnim TV kanalima, mada su kandidati bili spremni sa programskim projektima i racunali na stabilnu finansijsku podrsku.

Privatni TV kanali reagionalnog obsega tesko se mogu probiti u konkurenciji sa BNT, tako da u zemlji realno funkcionisu svage tri privatna kanala - sofijski Nova Telecizija i Sedam dana, kao i bugarska Rent TV. Oni racunaju na nova lica u TV novinarstvu i na netradicionalne programske seme u kojima prisustvo politike nije tako naglaseno. Racunaju u na neke "sapunske opere" koje su doprinele povecanju broja njihovih gledalaca. Njihov veliki problem, medjutim, i dalje ostaje nemogucnost da konkurisu BNT na reklamnom trzistu. Cak i u malobrojmin komentarnim rubrikama novinari tih televizija primorani su da sluze politicarima. U suprotnom doticna TV rizikuje da se zauvek oprosti od sanse da dobije licencu za nacionalne frekfencije.

Ozbiljni bum zabelezile su kablovske TV koje su finansijski obezbedjene zbog prihoda od mesecnih taksi. Bez obzira na jos uvek nereglamentovana prava i obaveze, one su se probile ne trzistu pa je sada kablovska TV prisutna skoro svuda u zemlji. Na pocetku i oni su racunali na emitovanje satelitskih programa i filmova, ali sada vecina njih stvaraju i svoj vlastiti program. Kablovski operatori su se okrenuli lokalnim reklamama koje uspesno upotpunuju njihov budzet.

Daleko veci uspeh imaju privatne radiostanice u borbi sa monopolom Bugarskog nacionalnog radija (BNR). Inace sve su one stratovale kao regionalni kanali, ali su neke od njih ubrzo stvorile mrezu takvih kanala sirom zemlje. Prve pokusaje ucinio je Kanal KOM, ali je najveci uspeh zabecezio DARIK koji je trenutno prvi na spisku najslusanijih privatnih radiostanica. DARIK pokriva veliki deo teritorije Bugarske i najozbilniji je konkurent BNR. Neke radiostanice u razlicitim gradovima stvorile su reklamna udruzenja i na taj nacin realno konkurisu BNR na reklamnom trzistu. S druge strane i BNR je suocena sa problemima nacionalne TV. Smena rukovodstva je cesta pojava i uvek je izazvana politickim motivima. Upravo na radiju izbili su najozbilniji konflikti u pogledu slobode govora. Nezadovoljni cenzurom za vreme socijalisticke vlade Zana Videnova, neki vodeci novinari bili su primorani da napuste radio. Stvoreni usled toga sindikat Slobodna Rec i danas je najjaci sindikat medju novinarima nacionalnih medija.

Stampa je dozivela najburniji razvoj u uslovima demokratije i ponudila realni pluralizam mislenja. Partijska stampa bila je hit na trzistu odmah nakon pada komunistickog rezima 1989 godine. Sa vremenom su medjutim glasila BSP - "Duma" (nekada "Rabotnicesko delo") i Saveza demokratskih snaga - "Demokracija" pocela dfa gube svoj uticaj i citaoce. Snazno politizovana izdanja ustupila su mesto privatnim i nezavisnim izdanjima. Veliki udar uradila je "Presgrupa 168 casova" cija su izdanja - "168 casova" i "24 casa" bile prve nezavisne od politickih obojenih novina. Njihovi urednici opredelili su se za format tabloida, objektivnu i zanimljivu informaciju, jednostavan i pristupacan jezik. Te su novine pocele da zadobijaju sve vise citalaca i ujedno da sticu sve veci ugled na reklamnom trzistu. Tako je doslo i do finansijkog uspeha presgrupe. Stil "24 casa" pokazao se voema atraktivnim za bugarske prilike i kasnije su i druge bugasrke novine pocele da ga oponasaju. U tome je najvise uspeo list "Trud", bivsi organ sindikata koji su bili pod kontrolom drzave. Neka druga ozbiljna izdanja kao sto su "Kontinent" i "Standard" nisu uspela da se probiju na trzistu pa su i ona morala da kopiraju stil "casovih" novina. Sa vremenom stampa je postala najozbilnije trziste reklama koje su obezbedile tiraznijim novinama da podignu svoje vlastite moderne stamparije da bi bile potpuno nezavisne od drzave. Realna konkurencija dovela je do kvalitetnijeg uredjivanja, stampanja i distribucije novina.

Narocito teske za novine bile su 1995 i 1996 godina kada su vecina njih poslovale sa ozbiljnim gubicima. To je primoralo deo tih izdanja da prekinu rad ili da potraze sveze investicije. Na trzistu se pojavio nemacki koncern "Vestdojce algemanje cajtung" (VAC) koji je postao vlasnik najvecih medijskih grupacija - "Presgrupa 168 casova" i "Trud". Novi vlasnici primenili su semu VAC koja je isprobana u drugim zemljama. Oni su spojili reklamu i distribuciju dok su istovremeno novine ostale nezavisne u pogledu redakcijskog stila i pozicija. VAC se medjutim nasao na udaru Zakona o zastiti konkurencije jer drzi oko 70 procenata trzista dnevnih novina. I pored toga "168 casova" i "Trud" ostali su pod istom kapom koncerna.

Bez obzira na svoju nezavisnost privatna izdanja su takodje podvrgavana politickom pritisku. Recimo, glavni urednik dnevnika "24 casa" Valeri Najdenov smenjen je zbog njegove ostre pozicije prema vladi Zana Videnova. U tu svrhu je kabinet primenio finansijske metode pritiska na vlasnika novina Petja Blaskova. On je bio suocen sa dilemom - ili da smeni Najdenova, ili da vrati dugove presgrupe. Prvoj privatnoj banci koja se nasla u nelikvidnosti. Na slican nacin je sadasnja vlada Ivana Kostova primorala preko VAC Petja Blaskova da se odrekne svog udela u presgrupu "168 casova" i podnese ostavku. Za sefa "24 casova" ponovo se vratio Valeri Najdenov.

AIM SOFIJA GEORGI FILIPOV