"DIJALOG POSLE SRPSKIH IZBORA"?!

Reklo bi se da predstoji tezak, ako ne mucan i dug period za kosovske Albance i Srbe. Izgleda da se ubrzano podgreva odrzavanje konacnog dijaloga oko razresenja pitanja Kosova, mada se cini da ni jednima to ne odgovara u potpunosti. Jer, srpska javnost van Kosova stalno se "bombarduje" izjavama o nepostojanju tog problema, a s druge strane cini se da kosovski Albanci nisu dobili ocekivanu podrsku medjunarodnog faktora odlucivanja. Za njih, dobar razlog da ne zure. Ali, bice da ovoga puta ni jedne ni druge niko i ne pita za zelje, vec su jednostavno saterani u cosak. Srbija odnosno Jugoslavija ne samo obavezom da ispostuje potpisane tacke Dejtonskog sporazuma, vec i normalizovanjem stanja na Kosovu, ne bi li se konacno skinuo spoljni zid sankcija, a Albanci sa Kosova zbog toga sto osim politicki izrazene zelje za nezavisnoscu, nemaju neke druge instrumente kojima bi u ovom trenutku izvojevali nesto vise za sebe. Zbog toga se evropska diplomatija stalno i poziva na princip o nemenjanju spoljnih granica silom, resavanje stanja mirnim putem, i nestvaranju novih drzava. Koliko je ovaj princip "nepromenljiv", govore, pre neku godinu, stvorene drzave proizisle iz bivse Jugoslavije. Uostalom, mada su se gotovo sve zapadne zemlje, ukljucujuci i SAD izjasnile u prilog siroke autonomije za Kosovo, cinjenica je da niko od njih nije ni pomislio da predstavi konture te autonomije. To moze govoriti o dve stvari: ili da oni ostavljaju prostor dvema sukobljenim stranama da se za zelenim stolom dogovore o kompromisnom statusu Kosova, kao autonomne jedinice, ili o njihovom nestaticnom stavu o politickom resenju za Kosovo. Uostalom, svakako se i nije ocekivalo da se diplomate otvoreno zaloze za npr. nezavisnost Kosova, jer bi se to zaista i kosilo sa principima diplomatskog kumuniciranja. Ali, kako je Zapad, praksa je pokazala, uvek na strani jaceg, mozda se ostavlja mogucnost dugih, iscrpljujucih pregovora, naravno ako oni budu najdirektniji. Mnogi zamisljaju da se eventualni dijalog ne moze odigrati direktno izmedju dvojice glavnih aktera Milosevica i Rugove, vec su skloniji razmisljanjima da ce, kao poput sporazuma Milosevic - Rugova oko normalizovanja skolstva na albanskom jeziku, morati (i pored neslaganja srpske strane) postojati posrednik, koji ce u najmanju ruku donositi i odnositi dokumente na potpisivanje. I do sada je uostalom postojao izvesni model dijaloga - preko stampe, gde su jedni drugima porucivali i podsecali sta je i cije je Kosovo. Upravo se preko stranica nekih listova, koji su se pozivali na poverljive izvore saznalo da su se prvi tajni razgovori izmedju predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca vodili u svajcarskoj ambasadi. Ako se ovome i moze verovati, jos uvek nije poznato ko su bili ucesnici i sta je bilo u fokusu razgovora.

Sami Albanci su se izjasnili o minimumu preduslova za otvoren dijalog; normalizovanje nastave na albanskom jeziku, situacije u zdravstvu, povratak elektronskih medija, povratak radnika na njihova radna mesta, oslobadjanje politickih zatvorenika... Druga, srpska strana ima svoj uslov: razgovor da, ali ne o politickom statusu Kosova koji bi bio van njene kontrole. I jedni i drugi su izgleda sa ovim preduslovima zaglavili u svojevrstan "cor sokak", i bice da niko nije voljan da barem javno popusti. Posle posete lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove Nemackoj i susreta sa ministrom inostranih poslova Klausom Kinkelom, vrlo pompenzno je najavljena pripremljena americko - nemacka inicijativa, koja na svoj nacin simbolise usaglasavanje americkog i evropskog stava oko pitanja Kosova. Gospodin Kinkel je izneo da ce osnovni cilj ove inicijative biti upravo uspostavljanje dijaloga, odnosno pritisak na zvanicni Beograd da vise ne odugovlaci sa onim sto ce, gotovo je izvesno, biti primoran da uradi, a s druge strane preporuka kosovskim Albancima da, kako je nedavno izjavio njegov politicki direktor Volfgang Isinger, zaborave san o nezavisnoj drzavi. Da ce pritisci dveju zemalja biti uporni govori i instaliranje americkog kulturnog centra u Pristini i vec najavljeno otvaranje nemackog kulturnog centra u Peci. A kao prvi korak uspostavljanja dijaloga, insistirace se na implementaciji sporazuma o obrazovanju, kojem je posredovala italijanska zajednica Sent Edjidio. Bliski krugovi ovoj zajednici tvrde da su u nedavnom obilasku nekoliko fakultetskih zgrada Univerziteta u Pristini (gde je albanskim studentima uskraceno pravo da vrse svoje naucno-obrazovne aktivnosti) sa dekanima srpske nacionalnosti napravili popis, ali da su iz zvanicnog Beograda dobili odgovor da su voljni da odmah otvore vrata srednjih skola i nekih osnovnih gde osnovci ne pohadjaju nastavu, "ali da im ne daju Srbi sa Kosova". Taj naprasni "strah" Milosevicevog tima od "svojih dole", u stvari govori samo o nepromenljivoj srpskoj politici odugovlacenja, gde se verovatno, kada zagusti, racuna na neke koncesije.

U medjuvremenu, srednjoskolci i studenti albanske nacionalnosti kojima je reklo bi se, preko nosa sedenje na podu i drzanje svezaka na kolenima, izgleda da su ozbiljno resili da nesto promene. Planirani protest zamisljen za 1. septembar pomeren je za zvanicni pocetak akademske skolske godine - 1. oktobar. Iako trvde da ce biti miran, tako se i ne mora zavrsiti. Uostalom nije slucajno da se samo pre nekoliko dana oglasio JUL, ciji je direktor supruga glavnog krojaca sudbine miliona ljudi na ovim i bivsim prostorima Jugoslavije, koji zeli da "pre nekog krvoprolica" na Kosovu medjunarodnoj zajednici bude jasno da Srbija nece biti kriva. Ovo se ovde tumaci kao opasna pretnja srpskog rezima, kojeg izgleda ne mrzi da ponovo pokrene svoju glomaznu policijsku i vojnu masineriju, ako bude potrebno. I na pitanje specijalnog izaslanika za Bosnu gospodina Gelbarda upucenom studentu Nezavisne Unije studenata Univerziteta u Pristini, koja je i inicijator manifestaciija nezadovoljstva zbog neimplementacije sporazuma - da li su razmisljali da moze doci do krvoprolica , odgovorio je: "Pa, ionako nas svakodnevno ubijaju, iako sedimo kod svojih kuca".

No, ukoliko posle izbora u Srbiji i zapocne konkretizovanje preduslova za brzi dijalog, sto je najavio i Klaus Kinkel, i ukoliko se brzo "sredi" sve za realizovanje sporazuma o obrazovanju na albanskom jeziku, onda ce studenti verovatno odustati od svojih manifestacija. No, kosovske Albance vec kopka jedno drugo pitanje: Da li uvek pokretac sredjivanja stanja mora da da bude jed i zuc kod obicnih ljudi; pretnja da ce se izaci na ulice i rizikovati masnice, ranjavanja ili zrtve golorukog naroda. Ako se sporazum i bude ostvario nece li to biti za zapadnu diplomatiju "iskreno pruzena ruka kosovskim Albancima" i Srbiji uslediti nagrada - mozda cak i skidanje spoljnog zida sankcija, kao da se ranije nista nije dogodilo?! Sta ako bude potpuno izostala podrska zapada oko politickog statusa Kosova i dozvoli se i pored svih dozivljenih nedaca da se ono prizna kao iskljucivo srpsko pitanje? Ne vodi li upravo jedan takav odnos u nezapamceno nezadovoljstvo koje zaista ne iskljucuje krvoprolice? I ministar inostranih poslova Nemacke Kinkel je u jednom trenutku rekao da ce gospodin Rugova u predstojecim pregovorima imati znacajnu ulogu. Nije rekao da ce on biti jedan od glavnih aktera. Gospodin Rugova je tada porucio: "Nemacka nam je prijatelj, do sada smo saradjivali, i od sada cemo. A sa prijateljima sve se moze"... Upravo se ovo smatra vrlo dvosmislenom porukom lidera ovdasnjih Albanaca. Na prvi pogled zvuci optimisticki, ali se ovo moze posmatrati i kao balans u odnosu na nemacki i sve druge inostrane stavove koji se ticu statusa Kosova. Upravo je taj demokratski svet redovno tapsao i pospesivao gospodina Rugovu u daljem odrzavanju mirnog stanja na Kosovu i hvalio zbog uspeha u tome. Ne iskuljuce se medjutim mogucnost da mu se ovakva njegova politika moze vratiti kao bumerang, jer kako analiticari smatraju, sada je za njega kasno da odustane od odabranog metoda politicke borbe zarad ostvarivanja aspiraciju proklamovanih ciljeva albanskog naroda za nezavisnost. S druge strane upravo mu "prijatelji" savetuju da bi tzv. aktivnija mirna rezistencija mogla doneti neprilike. Inace, lider Rugova se vec poduze nalazi na meti jednog dela politickih krugova na Kosovu i dela populacije, koji insistiraju na aktivnijim metodama delovanja. Zar nisu i odredjeni diplomatski krugovi ubedjivali mlade sudente da svoje proteste odloze za posle izbora u Srbiji, jer ce se mozda nesto promeniti. U tom smislu je interesantan i Rugovin susret u Tirani sa novizabranim socijalistickim rukovodnstvom pred, pompenzno u ovdasnjoj stampi, najavljeni susret albanske i jugoslovenske diplomatije na Skupstini Ujedinjenih nacija planiranog za kraj oktobra u Njujorku. Prema najavama ocekuje se da se na inicijativu Medlin Olbrajt, sastanu premijer albanske vlade Fatos Nano i ministar inostranih poslova Paskal Milo sa jugoslovenskim ministrim Milanom Milutinovicem. Doduse, posle javne cestitke na pobedi albanskih socijalista od strane ovih jugoslovenskih, tako nesto i ne iznenadjuje, posebno zbog izvesnih nada koje mozda gaji jugoslovenska diplomatija da ce nova albanska vlada izraziti svoj vec vise puta iznet stav o resavanju pitanja Kosova i ljudskih prava Albanaca, ali u okviru granica Jugoslavije. No, u svom zadnjem nastupu za BBC, ministar spoljnih poslova Paskal Milo je insistirao da niko ne moze da pregovara u ime kosovskih Albanaca, ali da ce se zalozitio za resavanje ukupnog albanskog pitanja, i u i van svoje zemlje, dakle svuda gde oni zive. Ipak, jos uvek postoji velika nedoumica, zbog cega je Kinkel Rugovi dodelio samo "vaznu ulogu", a ne i kljucnu oko resavanja kosovskog problema.

Opasnost od dalje radikalizacije stanja na Kosovu se nikako ne moze prenebregnuti. I dalje se, doduse sve cesce, dogadjaju napadi na patrole policije ili pak policijske stanice. I dalje odgovornost preuzima tzv. "Oslobodilacka vojska Kosova", koja u svom saopstenju prilikom preuzimanja odgovornosti za poslednje napade, po prvi put porucuje "onima" u Beogradu da se mnogo ne raduju zbog stava medjunarodne zajednice oko resavanja pitanja Kosova "jer ni vas necemo ostaviti na miru", kaze se u pomenutom saopstenju. Ne jenjava ni aktivnost ovdasnje policije, koja svakodnevno presrece, legitimise, privodi, ispituje. Pristinski odbor za zastitu ljudskih prava je izneo podatak da je samo u avgustu preko 300 Albanaca na ovaj ili onaj nacin "imao posla" sa policijom. Ovdasnji dobri poznavaoci politickih kretanja smatraju da ovako kljucalu atmosferu na Kosovu mozda mogu da ohlade samo "stranci", otvarajuci svoje kancelarije i tako, za pocetak ipak pokazivati da Kosovo nije bas totalno odseceno od sveta i da ima onih koji "prate situaciju". Po pristinskim politickim kuloarima se cuje da se u najskorije vreme planira i otvaranje kancelarije EU, koja bi kao "zadatak" imala amortizaciju velikog nezadovoljstva gradjana Kosova, koje se moze preseliti na ulice...

AIM Pristina Besim ABAZI