Politicari svih boja se uplicu u zbivanja u Novoj kreditnoj
USPESNI DIREKTORI LETE U NEBO
Politicari svih boja se uplicu u zbivanja u Novoj kreditnoj banci Maribor, Novoj Ljubljanskoj banci, ljubljanskom Mercatoru i u robnoj kuci Nama.
Na isteku leta valja napraviti osvrt na letnji val razresenja i novih imenovanja vodecih slovenackih privrednika. Taj val je zapoceo formiranjem nove uprave Nove kreditne banke Maribor, koja je uspesno okoncala sanaciju, nastavio se sa privremenim razresenjem uprave Mercatora i okoncao sa odlukom nadzornog saveta koji je smenio upravu ljubljanske robne kuce Nama. Pocetkom devedesetih godina kada je nastupio u Sloveniji visestranacki sistem vecina ljudi bila cvrsto ubedjenih da ce na privrednom polju zapoceti jedna opustenija atmosfera i kako ce uticaj politike, koji je bio u jednostranackom sistemu ocigledan, sve vise slabiti. Ali desilo se upravo suprotno. Sve stranke koje imaju iole moci pokusavaju na sve moguce nacine da uticu na imenovanje clanova uprava, nadzornih i upravnih odbora deonicarskih drustava koja su se formirala u procesu privatizacije. Kakve posledice to moze da ima na poslovanje tih firmi je problem za sebe, koji ocito ne brine mnogo novokomponovane politicke skorojevice. Za njih je bitno samo to da su na najbitnijim mestima "njihovi" ljudi, dok ih njihova strucnost i znanje ne brinu posebno.
Sa okoncanjem sanacije u Novoj Kreditnoj banci Maribor (ona je druga ili treca najveca banka u Sloveniji) trebalo je imenovati i novo rukovodstvo. Saznalo se da dotadasnji direktor Andrej Hazabent ne moze biti vise na celu banke koju je uspesno vodio proslih nekoliko godina. A zasto? Verovatno zbog primedbi predsednika Slovenacke narodne stranke i potpedsednika vlade Marjana Podobnika koji je stalno insinuirao da je je bio Hazabent na taj ili oni nacin ukljucen u razna sumljiva posla u glavnom u vezi sa preduzecem Tam. Naravno, sve te price bile su bez ikakvih dokaza, a sto se tice pravnog vidika te price stvari su jasne: dok coveka ne osudi sub, covek je neduzan. Ali pravo za neke slovenace politicare ne znaci mnogo. Ni za Marjana Podobnika koji je sam "osudio" Hazabenta i na celo uprave doveo neiskusnog 29-godisnjeg bankarskog cinovnika Matjaza Kovacica, naravno, clana Slovenacke narodne strane. Tada se je strucna javnost ipak digla i tako je mladi Kovacic zavrsio "samo" kao clan uprave, a ne kao njen predsednik.
U priblizno isto vreme desavale su se i promene u vrhu Nove Ljubljanske banke. Po kuloarima su kruzile razne kombinacije, ali Ljubljanska banka je ipak previse znacajna za slovenacku privredu da bi moglo doci do nekioh potresnih promena. Na kraju se ipak odrzao na vrhu dosadasnji tandem Marko Voljc-Boris Zakrajsek, a kaokompromis sukao treceg primili bivsdjeh direktora Alojza Jamnika koji je zvanicno jos uvek u stranci Peterleovih hriscanskih demokrata, iako se cuje da je politicki blizak i Podobniku.
Do je u Novoj Ljubljanskoj banci islo sve koliko toliko mirno, su zbivanja u deonicarskom drustvu Mercator podsecala na Hitchokove krimice. Stabilnost Mercatorovog rukovodstva niko nije postavljao pod pitanje, jer je to deonicarsko drustvo pod rukovodstvom Kazimira Zivka Pregla (bivseg podpredsednika jugoslovenske vlade za vreme premiera Anta Markovica) dostiglo velike uspehe. Za reorganizaciju i modernizaciju tog trgovackog preduzeca, koje ce za par meseci polceti sa otvaranjem velikih hipermarketa evropskog tipa po Sloveniji, dobili su - kao jedini u Sloveniji - kredit medjunarodne banke bez garancija! Ali uprkos tim uspesima doslo je do iznenadjenja. Krajem jula je nadzorni savet Mercatora razresio cetvoroclanu upravu na celu sa Preglom. To su ucinili pre svega predstavnici zaposlenih koji su se plasili vecih odpustanja administracije, sto je najavio Pregl. Pregl mnogima nije odgovarao ni zbog svojih levih politickih stavova i jugoslovenske proslosti. U pozadini te igre je i bivsi direktor Mercatora Miran Goslar koji se smatra kao "otac" sistema Mercator i koji je podrzao zaposlene. Ali za razliku od njih kapital ima svoju logiku. Pad Pregela i njegovog tima je prouzrokovala i pad Mercatorovih deonica na berzi. Kasnije se sve sredilo, na sledecem sastanku je nadzorni savet ponovo izabrao na celo firme Pregela, deonice su opet porasle, a za nanetu stetu za vreme cekanja na dokonacno resenje clanovi nadzrnog saveta koji su glasali protiv rukovodstva, tuzeni su sa strane jednoh od vecih deonicara sa tuzbom za odgovornost odstete.
Samo nedelju dan posle zbivanja u Mercatoru desio se "bum" i u ljubljanskoj Nami. Za vreme odsutnosti (na drugi dan godisnjeg odmora) generalnog direktora Edvina Makuca. Kao Mercator je i Nama u poslednjem periodu krenula ka sve boljim poslovnim uspesima. Ali i to nije bilo dovoljno dobro za sve. Cuje se da je i to umesala prste politika koja je u odsustvu smenila preko svojih satelita uspesnog direktora greh je navodno bio da je bio u previse dobrim odnosima sa liberalnim demokratma.
Politicke stranke su ocigledno naslutile dolazeci miris para u vazduhu, banke pokrecu u glavama politicara uspomene, a i sve ostala deoniska drustva nisu imuni pred njima. Plasi pre svega politicki apetiti po trajniji kontroli bankarskog- monetarnog sektora, sto bi za slovenacku privredu bio sve pre nego dobra perspektiva.
Milan Povirk, AIM