SUDIJU NE SME NISTA IZNENADITI

AIM SKOPJE, 17.09.1997

Politicko-policijska drama koja je zapocela 9-og jula intervencijom policije u Tetovu i Gostivaru, (gradovi sa albanskom vecinom u zapadnoj Makedoniji), pri cemu su poginula troje Albanaca, a stotine njih je bilo povredjeno i/ili uhapseno, 17 septembra je dobila svoj sudski epilog koji je prosto sokirao veci deo javnosti. Prvooptu¸ni u ovom sudskom procesu, gradonacalnik Gostivara, Rufi Osmani, clan Demokratske partije Albanaca, osudjen je na 13 godina i 8 meseci zatvora sto je vise i od onoga sto su ocekivali i najveci pesimist. Ova presuda izrecena mu je na ime neizvrsavanje sudske odluke, izazivanja nacionalne i verske mrznje i organiziranje otpora. Spomenuti sok ne odnosi se samo na visinu kazne vec je u tesnoj povezanosti sa citavim procesom sudskog pretresa, ali i sa svim onim sto je prethodilo ovom sudskom epilogu.

Citava prica je zapocela ovog proleca, nakon poslednjih lokalnih izbora, kada su opstinski saveti nekoliko opstina sa albanskom vecinom doneli odluke da se ispred opstinskih zgrada vijore drzavna zastava i zastave nacionalnosti koje cine vecinu u odredjenim opstinama. To je prakticno znacilo da se pored makedonske drzavne zastave imaju vijoriti albanska, a u par slucajeva i turska. Na inicijativu nekoliko clanova gostivarskog i tetovskog opstinskog saveta makedonsk etnicke pripadnosti, Ustavni sud Makedonije je ove odluke proglasio neustavnim, i zatrazio skidanje svih zastava, uklucujuci i drzavnu. Posto su gradonacalnici ovih opstina odbili izvrsavanje sudske odluke Ustavni sud je zatrazio intervenciju ministarstva unutrasnjih poslova. Medjutim, tada je ministar pravde izjavio da vlada nece intervenisati da ne bi se zaostrili medjuetnicki odnosi, te da ce umesto toga njegovo ministarstvo pripremiti zakon koji "ce resiti probleme". Medjutim ironija je u tome sto se upravo nakon donosenja ovog zakona dogodila jedna od najtezih kriza u medjuetnickim odnosima u zemlju. Naravno da razlog nije bio sama sodrzina zakona vec ono sto je pratilo njega.

Naime, iste veceri (izmedju 8-og i 9-tog jula) kada je donet ovaj zakon u Parlamentu, makedonski specijalci su krenuli put Tetova i Gostivara i odmah iza ponoci izveli poznatu akciju sa tragicnim posledicama. Tom prilikom je ispred dve spomenute opstine skinuta albanska, odnosno turska zastava, ali ne i makedonska drzavna zastava kako je nalozio Ustavni sud. Iste noci policija je uhapsila gradonacalnika Gostivara i predsednika opstinskog saveta, pritom tvrdeci da se gradonacalnik "dobrovoljno zadrzao unutar opstinske zgrade".

Par dana nakon ovih dogadjanja objavljeno je da je gradonacalnik Gostivara pritvoren pod spomenutim optuzbama za neizvrsavanje sudske odluke, raspiranje nacionalne i verske mrznje te organiziranja otpora. Pored prve optuzbe koju ni sami branioci nisu mogli sporiti, kao osnovu za drugu i trecu uzimani su njegovi govori pred okupljenim narodom koji su u danima oko odluke Ustavnog suda okupjao "u odbrani zastave", odnsono navodni "stapski dokumenti" za organiziranje otpora u slucaju da vlada pokusa skinuti albansku zastavu. A sve ovo su dokazi koji nikad nisu pokazani odbrani i optuzenome.

Sudski proces protiv gradonacalnika Gostivara tokom svog jednonedeljnog trajanja doziveo je zaista buran tok. Jedna epizoda sa pocetka procesa u kome je bio involviran i Helsinski komitet za ljudska prava, mozda na najbolji nacin ilustrira atmosferu koja je pratila ovo sudjenje. Prema recima predsednika makedonskog Helsinskog komiteta, Meto Jovanovskog, ovo sudjenje je pokazalo niski nivo makedonskog sudstva. Ja moram priznati da sam zbunjen sto sud nije uspeo odrzati svoje dostojanstvo, izjavljuje on, dodajuci da ne moze razumeti neke stvari koje su pratile ovaj proces. Kao ilustraciju za svoju zbunjenost on navodi dogadjaj kada je publika koja je pratila ovaj sudski proces, uklucujuci i novinare, satima bila zadrzana u sudnici i nije im bilo dozvoljneo da napuste sudnicu. Inace ovaj proces su pratili i po dvojica clanova nacionalnih Helsinskih komiteta iz Grcke i Svedske.

Kao ilustracija atmosfere moze posluziti i cinjenica da optuzenima nisu davani na uvid svi dokazni materijali, a na kraju pretresa odbrani nije dato vreme da pripremi odgovor vec je odmah nakon toga procitana presuda koju je donelo sudsko vece sastavljeno od sudije i dvojice porotnika makedonske nacionalnosti (jedan porotnik albanske nacionalnosti se otkazao nakon prvih dana pretresa).

Zanimljivo je da su se dan pre konacne presude, trojica advokata koja su branili prvooptuzenog u ovom procesu (dvojica Albanaca i jedan Makedonac), u znak protesta sto im nije bio omogucen dan pauze za pripremu konacne odbrane, otkazali od daljnjeg procesa. Odmah zatim, sudija je imenovao sluzbenog branioca, koji je tokom svog izlaganja obznanio da je bio pripremljen za ovo sudjenje dan pre toga, sto znaci dan pre nego sto su advokati dali svoje ostavke. Ovo ujedno znaci da je sud takodje bio pripremljen "za svaki slucaj" polazeci od poznate devize od nekih bivsih vremena da "nista nas ne sme iznenaditi", a sto je jos vise ucvrstilo ubedjenje velikog dela javnosti da je ovaj proces montiran i da se "sve zna unapred".

Nakon svega se i sam optuzeni otkazao od svoje zavrsne reci kratkom izjavom u kojoj je odbacio opstuzbe kao neosnovane.

Iako je slican epilog sudskog procesa bio ocekivan, sam njegov kraj za mnoge je ipak bio sokantan. Lider partije za demokratski prosperitet (PDP) koja ucestvuje u koalicionoj vladi, nakon sudske odluke je izjavio da je sokiran svim onim sto se dogadjalo oko ovog procesa, dok je lider opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA), ciji je clan i osudjeni Rufi osmani, izjavio da se "Makedonci trebaju suociti sa svojim malim Rankovicem koji je posdtavio prepreku Makedoniji na putu ka Evropi". Pritom ne priznajuci ko je taj "Rankovic". On je istovremeno obznanio da je uputio pismo predsedniku Makedonije trazeci od njega da se zalozi za razumnije poteze sadasnje vlasti u odnosu na Albance.

U medjuvremenu, dok se odbrana priprema za zalbu do Apelacionog suda, u javnosti se vec spekulira sa buducim potezima DPA u znak protesta na sudski proces, i posebno visinu presude. Sam lider ove partije je objavio da ce sacekati konacni kraj procesa pre nego sto se organiziraju bilo kakve demonstracije. Medjutim, u politickim kuloarima se vec spekulira da ce ova partija povuci sve svoje poslanike iz republickog parlamenta, kao i sve svoje ljude iz struktura jedinica lokalne samouprave. Takodje se ocekuje i organiziranje velikih demonstracija u zemlji i inostanstvu, koje ce bez sumnje oznaciti novu fazu u najnovijoj medjuetnickoj krizi u Makedoniji ciji temeli pocivaju upravo na stabilnosti medjuetnickih odnosa. Nema sumnje da ce, ukoliko dodje do njih, demonstracije biti jako zestoke i zbog cinjenice sto se spomenuti sudski proces u albanskoj javnosti u Makedoniji dozivljava kao napad na citavu zajednicu sa ciljem da se Albanci zaplase. Stavise on se smatra samo nastavkom brutalne policijske akcije iz 9-tog jula, koji je imao slican ili isti cilj, samo sada drugim sredstvima.

IBRAHIM MEHMETI

n