KOPLIMENTI NA SOPSTVENI RACUN

Svet i Bosna

AIM, BEOGRAD, 18. 9. 1997.

Dok se prebrojavaju glasovi prvih posleratnih izbora u Bosni i Hercegovini, predstavnici medjunarodne zajednice pod cijim su pokroviteljstvom (oko 4000 posmatraca OEBS) i bukvalno fizickom zastitom (60.000 vojnika NATO) i odrzani, ne stede komplimente na sopstveni racun. Euforicne izjave o uspehu "preko ocekivanja" ,ako su iskrene, istovremeno odredjuju domet ambicija sa kojima se u delikatni izborni posao uslo: da se oni uopste odrze, da ih ne prate ozbiljni incidenti i da, konacno, na njih izadje dovoljni broj biraca iz oba entiteta.

Istini za volju, ni to nije malo, imajuci u vidu najdelikatniju komponentu lokalnih izbora, sadrzanu u opredeljenju da se biracki spiskovi prave na osnovu popisa stanovnista iz 1991. godine, odnosno, etnicke karte Bosne i Hercegovine od pre sedam godina, koja je u medjuvremenu nasilno prekrojena. Mada zvanicnih rezultata jos nema, preliminarno brojanje glasova u zemlji i izvan nje, pokazuju ohrabrujucu "zbrku" u oba entiteta, gde je do sada sve bilo jednostavno i lako.

Na primer, u Drvaru, geografski sada na teritoriji Federacije BiH, a etnicki u rukama Hrvata, na osnovu izbornih rezultata lokalnu vlast formiarce Srbi; u Srebrnici, koja je i po Dejtonskom sporazumu ostala na teritoriji Republike Srpske, vlast ce formirati predstavnici predratnog vecinskog, muslimanskog stanovnistva; mnogo je mesta u kojima ni jedna politicka etnicka grupa (bez obzira sto je sadasnji sastav stanovnistva monolitan ) nije dobila apsolutnu vecinu, pa ce morati u (nacionalno) raznobojne koalicije. Ne gubeci iz vida ni Tuzlu, gde je na lokalnom nivou ubedljivu pobedu odnela tuzlanska "ratna" multietnicka (socijaldemokratka) vlast, lokalni izbori podastiru prvi realni temelj obnovi Bosne i Hercegovine kao multietnicke zajednice, kakva je bila ranije.

Sa tog aspekta upravo odrzani lokalni izbori predstavljaju prakticno prvi uspeli potez medjunarodne zajednice u sprovodjenju civilnog dela Dejtonskog sporazuma. Njegova prethodnica odigrala se u njihovo predvecerje kada je energicnim nastupom Roberta Gelbarta i "pratilaca" u samoj BiH i, paralelno, u Beogradu i Zagrebu, slomljen tradicionalno tvrdoglavi otpor bosanskih "ekspozitura" tamosnjih rezima - Hrvatske demokratske zajednice i Srpske demokratske stranke koje su do poslednjeg trenutka pretile bojkotom. Cinjenica da su na kraju ipak "ubedjeni" da preinace odluku (SDS je ta odluka stajala do sada najkrupnijeg gubitka - Banja Luke), ohrabruje verovanje da se medjunarodna zajednica vise ne poigrava sopstvenim obecanjima.

U toj nadi vise od godinu dana uljuljkivali su se mnogi bosanski lideri, nastavljajuci cetvorogidisnji prljavi rat drugim sredstvima, ali na isti nacin. Izvrdavanjem preuzetih obaveza, laznim obecanjima, sitnim i krupnim trikovima, cuvali su "najvredniju tekovinu" svog "ratovanja" - etnicki ociscena sela i gradove, jednonacionalne sredine i isto takve entitetske vlasti (prvi posleratni parlamentarni izbori u BiH, odrzani su u skladu sa etnickim ciscenjem uspostavljenim rasporedom stanovnistva). Nakon relativno brzog i efikasnog razorozavanja i raspustanja ratnih jedinica, u skladu sa vojnim delom Dejtonskog sporazuma, civilni deo ovog vaznog dokumenta za dugo je ostao da lezi u birokratskim fijokama. Njegove osnovne zamisli - reintegracija Bosne i Hercegovine kroz zajednicke institucije vlasti i povratak stotina hiljada izbeglica - godinu i po dana vesto su eskivirali prvenstveno lideri srpskog entiteta (sa Pala), uz svesrdnu pomoc hrvatskih celnika iz Federacije i povremenu asistenciju muslimanskog dela entitetskog i centralnog rukovodstva. Oklevanje medjunarodne zajednice u implimentaciji sopstvenih obaveza, beskompromisniim pritiskom na lokalne aktere pocelo je sve vise da nalikuje prethodnom cetvorogodisnjem jalovom nastojanju da se rat zaustavi stalno novim pregovorima i uvek novim uzajamnim obecanjima.

Zaokret medjunarodne zajednice poceo se, medjutim, naslucivati krajem proleca ove godine, kada je na celo Stejt Departmenta dosla Medlin Olbrajt. Njena nova dinamika americke spoljne politike prema Balkanu dobila je na ubrzanju ne samo aktiviranjem specijalnog izaslanika Roberta Gelbarda, naslednika Ricarda Holbruka (povremeno i uz njegovu asistenciju), vec i odlukom da ono sto zeli i ocekuje licno saopsti "kljucnim faktorima mira" u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Banja Luci. Reski ton koji je tom prilikom koristila samo je naivne mogao ostaviti u uverenju da ce sve ostati po starom. Sticajem okolnosti, gotovo u isto vreme doslo je i do smene "administracije" u Londonu, gde su oprezne konzervativce Dzona Mejdzora zamenili energicni laburisti Tonija Blera. Blerovi pogledi na blakansku krizu u mnogome se preklapaju sa vidjenjem Vasingtona, sto je i u redovima evropskih saveznika dovelo do drugacijeg prestrojavanja.

Drugaciji "duh" sprovodjenja Dejtonskog sporazuma osetio se vec u junu, kada je u Prijedoru ubijen Sima Drljaca, a njegov prijedorski kompanjon Miodrag Kovacevih sproveden u Hag (obojica su, inace, na poternicama Haskog Tribunala zbog zlocina pocinjenih pocetkom rata u zapadnoj Bosni). Raskol u doskora monolitnom rukovodstvu Republike Srpske bio je sledeci izazov koji se morao resavati u povremeno opasno usijanoj atmosferi. Odlucno opredeljivanje Vasingtona i evropskih saveznika za Biljanu Plavsic, jer ona, ma sta bila ranije, sada pokazuje volju "da postuje Dejtonski sporazum", iziskivala je da vojne i policijske trupe medjunarodnih snaga, u nekoliko navrata intervenisu neposredno (zauzimanje nekih policijskih stanica i tv- releja), a i da, sve cesce, zaprete silom.

Tako se i stiglo do lokalnih izbora. Njihov preliminarni uspeh, medjutim, u narednim mesecima predstavljace nesumnjivo i najvece iskusenje za medjunarodnu zajednicu i probu njene spremnosti da osigura postovanje njihovih rezultata. Kako ce srpska vlast uci u Drvar, a muslimanska u Srebrenicu, kako ce se u Brckom formirati lokalna koalicija (ako izbori tako "presude") , da li ce za "vlastima" ici i odtuda proterano stanovnistvo, hoce li to izazvati nove potrese i tenzije... Bez obzira na sve to za sada nema znakova da medjunarodni akteri pripremaju odstupnicu. Bosna ne silazi sa dnevnog reda i sa naslovnih stranica, sto je u najmanju ruku ozbiljna indikacija.

Iako ce s vremena na vreme sigurno dolaziti do oscilacija i kolebanja, bice to vise pitanje taktike i "tajminga", nego strateskog odustajanja. Osim vec najavljenih kaznenih mera protiv najodgovornijih pojedinaca (Krajisnik, na primer, koji ne moze "u Evropu"), u Evropskoj uniji je ponovo otvorena i rasprava o Jugoslaviji. Posle izbora izgleda da je i privodjenje Radovana Karadzica u Hag, definitivno postalo pitanje dana. Iako se u Pentagonu stalno ponavlja da ce americke trupe u junu iduce godine napustiti Bosnu,to je u istinu malo verovatno.

Neki americki analiticari uspeh misije u Bosni (sa njom se po ozbiljnosti i znacaju meri jos jedino kriza na Bliskom Istoku) smatraju i prvorazrednim prestiznim pitanjem uloge SAD u svetskim poslovima, narocito u kontekstu njenog liderstva u NATO savezu koji upravo krece u ekspanziju:"Ako Amerika napusti Bosnu pre nego sto (tamo) obavi posao, kako ce vise bilo gde moci da bude shvacena ozbiljno", porucuje ovih dana komentator "Vasington posta" koji, utisak je, odrazava sire raspolozenje.

Seska Stanojlovic (AIM)