KAMPANJA SUMOM, ZIVOT DRUMOM

U susret izborima u Srbiji

Po onome sto politicke stranke, a posebno vladajuca, obecavaju birackom telu dobija se utisak da one, pre svega, racunaju na njegovu plitku pamet, nadajuci se da ce obecanja primiti kao zdravo za gotovo i zaboraviti na stvarnost ispunjenu teskim zivotom.

AIM, BEOGRAD, 16.9.1997.

Biracko telo Srbije ima dosta razloga da bude uvredjeno odnosom politickih stranaka prema njemu. Ne samo zbog toga sto je njihov glas vredniji od svih brda i dolina, koja, u neogranicenim kolicinama stranacki lideriu zamenu za poverenje, vec je predizborna kampanja poprimila razmere u kojima se gradjani izlazu maltretiranjima samo da bi se kod birackog tela postigli poeni. U zanosu borbe za osvajanje vlasti gradjanin se, kao jedinka birackog tela dozivljava, od strane politickih stranaka, kao glupo stvorenje koje treba da poveruje u bajkovite price, iako je suocen sa surovom realnoscu. Zato se stice neizbezan utisak da pred izborna kampanja protice u znaku prema kojemu stranke idu sumom, a zivot gradjana drumom.

Stranke deluju kao da nemaju dovoljno "soli u glavi", jer, ako veruju da ce s ponudjenom propagandom, bez obzira sto se u predizbornim vremenima s njome preteruje, onda s njima nesto nije u redu, jer nekorektnim odnosom prema birackom telu zapravo seku granu na kojoj sede. U tom pogledu najvise se zloupotrebljava ekonomija. Na jednoj strani vladajuci rezim saopstava rezultate, koji ne postoje, a na drugoj opozicija nudi perspektivu, koja je neostvarljiva, cak i kada bi organi za koje se vrsi izbor bili nadlezni za regulisanje ekonomske politike.

I jedni i drugi "zaboravljaju" da je nadleznost za tu oblast smestena u delokrug savezne vlade i parlamenta jugoslovenske federacije. Dakle, nude se obecanja iz tudje kompetencije, pa se takvo ponasanje moze objasniti na dva nacina: ili se javnost svesno obmanjuje, tako sto ce se dobitnik na izborima kasnije proglasiti nenadleznim ili mu je nam era, kako je dosad radio srpski rezim da ulogu saveznih organa zadrzi za sebe. U slucaju da izbore dobiju socijalisti tesko je da ce stvari ostati kakve su do sada bile, jer se nosioc dosadasnje politicke prakse - Slobodan Milosevic - preselio u federaciju i na sceni su njegovi potezi da saveznim organima daruje kompetencije koje proizilaze iz saveznog teksta, pa cak i vise od toga. Za sada mu takve namere ne polaze za rukom, pa nije iskljuceno da mu bojkot izbora, za kojeg se opredelio deo opozicije odgovara, jer bi, u tom slucaju mogao da razvlasti Srbiju, bas kao sto to sada pokuasava da uradi sa Crnom Gorom.

Glupa kampanja mogla bi da ima smisao, jer i u takvom obliku, moze da bude iskoristena za ostvarivanje namera, koje su potpuno suprotne od onih koji zdusno zagovaraju bojkot izbora. U ovom detalju vidi se koliko je predizborna politicka klima u Srbiji maglovita, ali magla ipak nije dovoljno gusta da se ne bi videlo kako politicke stranke pokusavaju da birackom telu prodaju rog za svecu. Tako je gradjanima je prikazano otvaranje autoputa kao velika radna pobeda i uspeh vladajuce nomenklature, ali kisobrani, koji su otvoreni zbog kisnog vremena, nisu bili dovoljno veliki da sakriju istinu i sprece gledaoce da vide kao je ipak rec o poluaotuputu.

Rezim poslednjih mesec dana ubrzano isplacuje penzije. Cak po tri polovine u jednom mesecu, s obecanjem da ce tako nastaviti do kraja godine i tako nadoknaditi zaostatak s pocetka godine. Uvr edljivo je za penzionere sto vlast racuna na njihovo kratko pamcenje, jer je slicna praksa primenjena prosle jeseni, a kada su izbori prosli penzioneri su pali u zaborav, pa je zato i doslo do kasnjenja u isplati penzija. Sada im se opet nudi da poveruju u slicnu pricu.

Vrhunac ilustrativnog primera s kojim se pokazuje da vlast dozivljava gradjanina kao instrument na kojem se mogu svirati svakojake melodije predstavlja istupanje celnika Jugoslovenske udruzene levice od kojih se proteklih dana mogla cuti neverevotna teza "da leva ideja ne predstavlja samo politicki oblik vladavine, vec sacinjava i sam nacin zivota, pa je kao takva nastala jos pre samog naroda". S takvom tezom, koja narod dozivljava kao sredstvo za manipulaciju, jer je leva ideja starija, pa samim tim i vaznija od njega, levica je ozbiljno zabrinula cak i one koji nisu imali nista protiv nje. Rukovodeci se tom logikom levica bi sve interese mogla da podredi ideji za koju se bori, a da zaboravi na narod i njegove preokupacije. Zato mnogi smatraju da je malo ko izrekao toliko protiv sebe kao u spomenutom primeru.

Naravno, nije ovo jedini primer rada u korist svoje stete. Bilo je tuzno gledati kako kandi-dat SPS-a za predsednika Srbije gradi svoju izbornu poziciju, a njegov partijski pripadnik Mihalj Kertes je rusi kao kulu od karata. Prvi carinik Jugoslavije dosetio se kako da naudi opoziciji, pa je na granici zaustavio 10 autobusa, koje je Berlin poklonio Beogradu. Namera mu je bila, a verovatno se nije sam toga setio, da autobuse , iako stare, zadrzi sve dok izbori ne prodju, kako se opozicija ne bi mogla da hvali da je poboljsala gradski prevoz u jugoslovenskom glavnom gradu.

Ceo taj postupak s autobusima izazvao je, medjutim suprotan efekat, jer nije trebalo biti previse mudar, pa da se shvati ko je i zbog cega zaustavio autobuse. Igleda da vladajucoj stranci ovo nije bila dovoljna "igra", pa su se dosetili da preko samostalnog sindikata u gradskom saobracajnom preduzecu i gradskoj cistoci Beograda izazovu strajk. Opet s namerom da naude opoziciji, koja drzi vlast u Beogradu. Ceh su, mesutim platili gradjani, koji nisu mogli da odu na posao, a djaci u skole, pa je cak i docek (pripremljen u organizaciji Savezne vlade ) srebrnim odbojkasima prosao skromnije od ocekivanog.

S takvim bolnim udarcima, koji gradjanima otez avaju svakodnevni zivot, brzo se, ako se uopste cuju, zaboravljaju obecanja kako ce im jednog dana, a mozda i ranije, biti puno bolje nego sada. Sada se vidi s kojom namerom je pre nekoliko meseci prodana strancima telefonija Srbije. S tim parama se sada kupu ju glasovi birackog tela. Prosvetari su namireni, penzioneri cesce dobijaju penzije, u zdrstvu su se duhovi smirili, ali bolesnicima nije nista bolje. Sve te pogodnosti imaju i drugu stranu medalje. Kurs nemacke marke je skocio, a pojedine vrste roba ( meso i suvomesnati proizvodi ) su poceli da nestaju iz prodavnica, a to je prvi znak povlacenja roba pred neizvesnoscu da li ce "poplava" novca izazvati novu inflaciju, od koje se svakom gradjaninu muti u glavi od pomisli na nju.

Suoceno s predizbornom propagandom, koja za pametnog coveka vise nalikuje na anti-izbornu kampanju, biracko telo je zbunjeno i dolazi do uverenja da mu je izbor vrlo skucen. Nudi mu se odlucna borba protiv kriminala, a nije sigurno da iza takve kampanje ne stoje lobiji, koji su do bogatstva dosli na nezakonit nacin, jer je dobro poznato da vec duze vreme pravna drz va prakticno ne funkcionise. Iskustva ga primoravaju na izuzetnu opreznost, jer ga ono podseca da se u stvarnom zivotu uglavnom desava sup rotno od onoga sto stranke obecavaju u predizbornoj agitaciji. Dovoljna je povrsna analiza ponudjenih programa, pa da se vidi kako se oni malo razlikuju. Ono sto opozicija obecava, vlast tvrdi da je vec postigla.

Birackom telu se, kao malom detetu, nude secerleme, a stvarnost je puna gorcine. Gradjanima ostaje izbor: ili da u prvo poveruju i stvarnost zaborave, ili da pronadju adekvatan odgovor na ponudjene obmane. Realan put do dinamicnijeg privrednog i ekonomskog razvoja vodi putevima povratka u medjunarodnu zajednicu, a da bi se s njih podigle spustene rampe, od svakog ko dodje na vlast postavice se uslovi uspostavljanja demokratskih odnosa u zemlji. Sasvim je neizvesno kako ce taj proces da se odvija, cak i ako bude prihvacen, jer su u medjuvremenu uspostavljeni odnosi u kojima su interesi gradjana spusteni do donjeg praga podnosljivosti. Proces demokratizacije ugrozice interese krugova koji su se nametnuli, pa se postavlja pitanje, koliko su oni spremni da se povuku sa scene ili ce se opredeliti za grcevito cuvanje stecenih pozicija.

To je kljucna okolnost zbog koje je gradjanska javnost Srbije u strahu, a nema izgleda za njegov nestanak i kada izbori prodju. Pre bi moglo da se kaz e da posle njih nailazi novo razdoblje neizvesnosti. Dakle stanje, koje uliva nespokojstvo, a ono je dominatno za nacin zivota u Srbiji u kojoj preovladavaju napori da se sacuva ili osvoji vlast, dok je sve ostalo u drugom planu.

Ratomir Petkovic (AIM)