UKRAJINKE DOLAZE

Obracun sa belom kugom

Ako je suditi po najnovijoj akiciji obracuna sa belom kugom koju vodi udruzenje "Seoski prag",a koja je dobila precutnu podrsku vlasti i javna odboravanja pojedinih clanova Srpske akademije nauka u Pravislavne crkve, Srbija ce shodno svom "trzisnom" ekonomskom opredeljenju krenutni u akciju poboljsanja svog nataliteta uvoznim poslovima. Protagonisti ovog velikog posla bice srpski mladici i mlade Ukrajinke.

Vec krajem septembra 150 do 200 momaka nezenja iz vise sela u Srbiji otici ce, u organizaciji udruzenja "Seoski prag" iz Uzica, u Ukrajinu, da bi se tamo upoznali sa buducim suprugama. Docekace ih predstavnici zvanicnih ukrajinskih institucija, koji ce im omoguciti susrete i druzenja sa mladim Ukrajinkama, i njihovim roditeljima, kako bi se sto bolje upoznali i zblizili pre nego sto se odluce na zajednicki zivot.

"Seoski prag' je organizacija koja ima za cilj obnovu srpskog sela i povratak svih onih koji su otisli sa svojih ognjista. Oni smatraju da je najveci problem, sa kojim se nasa sela ali i cela Srbija danas suocavaju, smanjenje broja stanovnika sto je posledica pada nataliteta. U selima Srbije danas je ostao mali broj devojaka, kojima je lakse da se otisnu u gradove, tako da vecina momaka ostaju nezenje, a sela izumiru.

Prema statistickim podacima poslednjih godina broj zivorodjenih u Srbiji je manji za 44 odsto u poredjenju sa 195o godinom. Stopa nataliteta je dva puta niza. Povecan broj pobacaja (na jedno rodjeno dete statistika belezi cetiri prekida trudnoce), i povecanu smrtnost tek rodjene dece, sociolozi tumace pogorsanom ekonomskom situacijom, i zivotom na granici egzistencije, bolnickim siromastvom. U Srbiji vec godinu dana nisu isplaceni deciji dodaci ni naknade za porodiljsko bolovanje.

Aktuelni dusebriznici za srpski natalitet su se ipak odlucili za Ukrajinke koje ce po njihovim misljenju poboljsati natalitet a za uzvrat nece traziti mnogo, posto i tamo odakle dolaze tesko zive.

"Zeleli smo da proces zaustavimo programima povratka nasih devojaka koje su otisle, ali za sada nismo sigurni da ce to u potpunosti uspeti. Posto nemamo vremena da cekamo, odlucili smo da pokusamo obnovu stanovnistva sklapanjem brakova izmedju nasih momaka i mladih Ukrajinki", kaze Slobodan Mijic, sekretar organizacije "Seoski prag".

Mijic objasnjava da se u aranzman sa Ukrajinom uslo jer je to prijateljska i pravoslavna zemlja, jer nam je Ukrajinski narod klturno i jezicki slican, ali i da su Ukrajinke skromne i vredne devojke koje i po mentalitetu odgovaraju nasim momcima. Pored toga, Ukrajina je jako osiromasila, tamo se tesko zivi pa mnoge porodice zele da svoju decu obezbede makar i udajom za momke iz tudjih zemalja: "Ukrajinke, pored ljubavi, ovim brakovima dobijaju i materjalnu sigurnost jer su momci koji se odluce na ovakvo sklapanje prijateljstva, a kasnije i braka, dobrostojeci domacini cijim kucama samo nedostaje zenska ruka".

Sve po zakonu

Organizaciju ovog posla, u Ukrajini, vodi Pavel Radevic, slavista i profesor Univerziteta u Kijevu. Pomazu mu i njegovi studenti, s tim sto uvid u sve imaju zvanicne ukrajinske institucije. U organizaciju odlaska grupe nasih momaka, koja putuje krajem septembra, ukljucen je i jugoslovenski ambasador u Kijevu koji ce pomoci u kontaktima sa zvanicnim ukrajinskim institucijama.

Buduce supruge nasih momaka traze se uglavnom u selima juzne Ukrajine, krajevima koji su najmanje bili izlozeni radijaciji nakon eksplozije reaktora u Cernobilju. "Od Ukrajinske akademije nauka i umetnosti smo dobili kartu podrucja koja su najvise bila izlozena zracenju, tako da smo na osnovu nje odabrali krajeve u kojima trazimo slobodne devojke zainteresovane da na ovaj nacin nadju muzeve. Niko ne treba da se plasi da ce deca iz takvih brakova biti hendikepirana jer su delovi Juzne Ukrajine bili daleko manje izlozeni radijaciji od nekih krajeva u nasoj zemlji", kaze Mijic.

Od nasih drzavnih organa "Seoski prag" je dobila uveravanja da ce procedura oko dobijanja svih dokumenata koji su mladim Ukrajinkama potrebni da bi legalno usle u zemlju, i ostale tu da zive, biti ubrzana i skracena. Osim organizacije odlaska nasih momaka u Ukrajinu, "Seoski prag" ce dovoditi i devojke iz Ukrajine na rad u Jugoslaviju gde ce moci, ako nadju coveka svog zivota, i da ostanu. Za sada, tvrdi Mijic, ima zahteva za dovodjenje stotinak Ukrajinki za rad u pogonima jugozapadne Srbije.

Organizacija je, za nesto manje od godinu dana koliko postoji, najvise paznje posvetila sirenju mreze za prikupljanje podataka o broju mladica koji sebi ne mogu da nadju zivotnog saputnika u nasoj zemlji. Za sada se jako dobro radi u svim seoskim krajevima Srbije i Republike Srpske. "Seoski prag" ne organizuje upoznavanje momaka iz jugoslovenskih gradova sa Ukrajinkama, ali ce one to same moci da urade kada dodju ovde da rade. Gradski momci za sada, ukoliko to zele, mogu da se obrate privatnim agencijama, koje taj posao rade za novac.

Spontano

Emotivne veze nasih momaka i devojaka iz Ukrajine, mnogo su cesce i manje formalne u neposrednim susretima na ulicama gradova Srbije, ali i na crnogorskom primorju. Nezvanicno se govori o cak 30.000 devojaka iz Ukrajine koje su u Jugoslaviju dosle u potrazi za poslom i muzem. Najveci broj ih dolazi ilegalno ali kada upoznaju nekoga s kim se odluce na zajednicki zivot zele da postuju zakon i da dobiju sva potrebna dokumenta.

Ljudmila Zarbajeva (21) iz Cernigova, stigla je u aprilu u Beograd, u potrazi za poslom, da bi veoma brzo otisla u Sutomore da radi kao konobarica u jednom od kafica. Tamo je upoznala Zorana Dragisica, Beogradjanina, izmedju njih se rodila ljubav i nakon samo mesec dana odlucili su da zive zajedno. Sada su u Zoranovom stanu u Zemunu, gde on i radi, a Ljudmila se bavi slikarstvom kada ne radi po kuci.

"Zoran je jako dobar i pazljiv prema meni tako da sam ga brzo zavolela. Uvek ima razumevanja kada nesto ne uradim kako treba i tesi me kako treba vremena da se priviknem na nove uslove. Zelela sam da radim jer u Ukrajini nema posla pa se zivi jako tesko. Kada sam posla znala sam da se necu vratiti i zato sam srecna da sam tako brzo nasla nekog ko me voli i ko ce brinuti o meni", prica Ljudmila prilicno dobro se sluzeci srpskim jezikom. Zoran kaze kako mu je devojka jako vredna, cista, da zna da kuva i da nije tako komplikovana kao ovdasnje devojke. Za sada ne razmisljaju o braku ali oboje kazu da bi voleli da svoju vezu ozvanice i dobiju decu.

Ovakvih primera u Beogradu, i drugim gradovima, ima dosta a kako kazu u zemunskom MUP-u, Ukrajinke nastoje da dobiju sva potrebna dokumenta i da sa njima nemaju problema osim sa onima koje se odaju prostituciji.

Devojke iz Ukrajine ne nailaze uvek na razumevanje. Zene iz sela Crnoljevica, u okolini Petrovca na Mlavi, trazile su od nadleznih u MUP-u da proteraju oko tridesetak devojaka koje su radile na jednom poljoprivrednom dobru zato sto su, kako tvrde, navodile njihove muzeve na bracno neverstvo. Komandir policijske stanice ih je posavetovao da se prisete cari kojima su svoje muzeve i pridobile i da se time bore protiv "saranja" svojih muzeva.

Ako je suditi po ovdasnjem mentalitetu moze se ocekivati stvaranje nove organizacije koja bi trazila mladozenje za nase devojke u nekim drugim zemljama. Zasto da ne. Pa one ne zive nista bolje od Ukrajinki u Ukrajini. Mi jos samo nismo imali Cernobil. Ni to nije iskljuceno.

Zoran Knezevic (AIM)