"ZUTI KARTON" EVROPSKE UNIJE

AIM, Skopje, 14.09.1997

Skoro istovremeno sa proslavom seste godisnjice nezavisnosti zemlje, makedonska vlada je dozivela jos jedan hladan tus od Evropske Unije, koji je uveliko "profanirao" spomenuto slavlje. Suprotno ocekivanjima da ce se to sigurno dogoditi, Evropski Parlament na svojoj poslednoj sesiji nije stavio na dnevnom redu ratifikaciju sporazuma za saradnju sa Makedonijom. Ova cinjenica, a posebno to sto je ovo bilo drugo po redu odlaganje, izazvala je zabrinutost i veliko razocarenje u domacoj javnosti. Ovo je pre svega obnovila dilemu oko toga "jesmo li dalje ili blize do Evropske Unije?" Suvisno je reci da uglavnom nadvladjuje pesimisticki deo ove sest godina stare dileme.

Medjutim, za razliku od veceg dela javnosti, makedonski ministar spoljnih poslova je pokusao "umiriti" javnost recima da "nema mesta za razocarenje, vec za realnost, za realno sagledavanje pozicije Makedonije i rezultata koji se ostvaruju unutar zemlje". Iako je tesko ocekivati da ce ovaj stav ministra imalo ublaziti osecaj odbacenosti od Evrope kod obicnih gradjana, sasvim je ocigledno da je ovom izjavom ministar pokusao bar za trenutak "da dodje do daha" i da "loptu" prebaci na ostale, koji su odgovorni "za rezultate koji se ostavruju unutar zemlje".

Sto se tice onih koji ostavruju te "rezultate unutar zemlje", kao i samih tih (negativnih) "rezultata", slobodno se moze reci da ih je u poslednje vreme bilo podosta, i da nikako nisu mogli proci neprimeceni sa strane. Samo u prvih sest meseci ove godine Makedonija je zaradila dva "zuta kartona" od Evropske Unije koji bi mogli biti dovoljan razlog za poduze stavljanje sest godina stare nezavisne drzave "ad acta" po pitanju evropskih integracija.

Prvi "zuti karton" je zaradjen u martu ove godine nakon poznatih studentskih demonstracija protiv zakona koji je predvidjao nastavu na albanskom jeziku na Pedagoskom fakultetu u Skopju, iako su vlada i vladajuca partija podrzale taj zakon. Drugi "zuti karton" je bio zaradjen nakon krvave policijske intervencije u Gostivaru, 9 jula, koja je zavrsila sa ubistvom trojice gradjana albanske etnicke pripadnosti. Ako je u prvom slucaju to bila blaga Deklaracija, u drugom slucaju se radilo o pravom demarsu (iako je bio naslovljen kao "Izjava"), u kome se od vlade trazi da obezbedi "rigoroznu kontrolu nad akcijama policijskih snaga".

Povezanost izmedju ovih "zutih kartona" i odlaganja ratifikacije sporazuma o saradnji Makedonije sa EU od strane Evropksog Parlamenta, zaista je tesko negirati. Sa druge strane, lako je uvideti da kritike koje dolaze sa zapada uglavnom se odnose na pitanja koja su povezana sa nestabilnim medjuetnickim odnosima, posebno medju Albancima i Makedoncima kao dve najvece etnicke grupacije. Suvisno je i reci da je strah Evrope da primi u svoje drustvo zemlju sa izrazenim potencijalima za otvoreni etnicki sukob - sasvim ocigledan. No, i pored svega ovoga prvom coveku Makedonskog Parlamenta nije bilo nimalo tesko da, prilikom svecanosti seste godisnjice nezavisnosti zemlje, izjavi da je navodno opsta ocena medjunarodnog faktora da je u Makedoniji postignut visoki nivo normativnog, ali i realnog ostvarivanja prava nacionalnosti u skladu sa najvisokim evropskim i svetskim standardima. To sto su relevantne medjunarodne institucije, kao sto su Ujedinjene Nacije, odnosno Generalni sekretar, ili Specijalni izvestitelj Komisije UN za ljudska prava, Elizabet Ren, u vremenskom razmaku od par nedelja dali dve negativne ocene o razvoju medjuetnickih odnosa u zemlji, ocigledno se smatra nebitnim. Valja podsetiti da je u svom izvestaju u vezi daljneg mandata preventivnih snaga UN u Makedoniji, UNPREDEP, Generalni sekretar posebno naglasio unutrasnje etnicke sukobe kao glavnu opasnost za stabilnost zemlje i zatrazio je povecanje broja civilnih posmatraca unutar granica zemlje umesto vojnika koji bi cuvali spoljne granice. Jos eksplicitnija je bila Specijalna ezvestiteljica Komisije za ljudska prava UN koja je na kraju svoje nedavne posete u Makedoniji ostro kritikovala spomenutu akciju vlade od 9-tog jula kojom se pokusalo "pacifizirati" Albance u Gostivaru i Tetovu, a poruka je trebala biti "univerzalna" za sve Albance u Makedoniji. Stravicne scene koje je gospodja Ren videla posredstvom video snimaka u kojima makedonska policija tuce potpuno bespomocne starce i decu, ili ljude koji su se prethodno predali i lezali na zemlji, i to bez nikakve pravne osnove, naveli su je da zatrazi organiziranje kurseva po demokratskom ponasanju makedonske policije. Pritom je gospodja Ren naglasila da se Makedonija "nece tako lako otarasiti" od njenog prisustva otvoreno aludirajuci na nervozan zahtev vlade da se Makedonija izuzme iz njenog mandata koji obuhvata sve bivse jugoslovenske republike osim Slovenije.

Ako se ovome dodaju spomenuta "Deklaracija" i kasnija "Izjava" Evropske Unije, onda nije tesko razumeti zasto se Evropksoj Uniji ne zuri sa uspostavljenjem viseg stepena suradnje sa Makedonijom. Nema sumnje da poziciju Makedonije kao aspiranta za ubrzanu evropsku integraciju u velikom delu otezavaju i nerascisceni odnosi sa susedima. Spor sa Grckom cini se da ce postati "dozivotan", a nista laksi ne izgleda ni onaj sa Bugarskom po pitanju jezika. Dobri pocetakl saradnje sa SRJ oko razgranicenja cini se da je zapao u "cor-sokak", a odnosi sa Albanijom i dalje variraju izmedju toplog i hladnog. Najgore od svega se cini to sto deklarisana politika "ekvidistance" nije dala ocekivane rezultate, a s druge strane skoro i da nema novih ideja kako bi se prebrodili ovi nesporazumi.

Kao ilustracija "prestiza" koji Makedonija uziva unutar EU najbolje moze posluziti nedavna epizoda kada je Unija objavila svoju "Agendu 2000", a u kojoj za Makedoniju jednostavno se nije naslo mesta ni u cekaonici za 21 vek. Da bi sve bilo jos razocaravajuce, pored Makedonije u toj agendi nije bilo mesta jos jedino za Albaniju, Hravtsku, SR Jugoslaviji i Bosnu i Hercegovinu. To sto je prvi covek makedonsog parlamenta ubedjen da je Makedonija dostigla vrhunac u normativnom "ali i u realnom ostvarivanju" prava nacionalnosti, ocigledno nije slucaj i sa zapadnoevropljanima. A u medjuvremenu, svim gradjanima sest godina stare nezavisne Makedonije, preostaje da ravnopravno plate ceh politicke "mudrosti" svojih politicara. Ali cini se da je najstrasnije od svega to sto se jos uvek ne zna koliko moze biti krajniji racun.

IBRAHIM MEHMETI