POTROSENI MEDjUNACIONALNI DIJALOG

AIM, Skopje, 13.09.1997

"Postali smo dva udaljena brega, dve suprotstavljene strane, koje tvrdo brane svoje i niko ne pokusava da se jedni priblizimo drugima". Ovo su reci Albanca Sejfedina Harunija, poslanika u makedonskom parlamentu, konstatacija koja je nesumnjivo tacna i koja opredeljuje nivo medjunacionalnih odnosa u Republici Makedoniji. Istovremeno i implicira da je svaki dalji dijalog u smislu smanjenja tenzija i relaksiranja napetih odnosa izmedju Albanaca i Makedonaca vece potrosen i verovatno zavrsen. Tako, sve price o sozivotu postaju obicne floskule, jer posle devetog jula kada je u makedonskom gradicu Gostivaru doslo do krvavih razracunavanja izmedju albanskog stanovnistva i makedonske policije, jasno je razgranicena podela na "nasi" i "vasi", a dotad mozda i skriveni animozitet dva dominantna etnikuma u Republici Makedoniji, prerastao je u otvoreno neprijateljstvo i pravu mrznju.

Gostivarska desavanja uveliko menjaju i politicki raspored snaga u Makedoniji, bar kad je rec o medjunacionalnim odnosima, pa se sad vec moze govoriti o dve osnovne politicke opcije - jednoj koju zastupaju sve makedonske partije i drugu ciji su prvrzenici pripadnici albanskih politickih formacija. To je pokazalo i nedavno zasedanje makedonskog Parlamenta posveceno informaciji povodom sukoba policije i demonstranata u Gostivaru.

Vladajuca partija u Makedoniji, Socijaldemokratski savez smatra da pravna drzava podrazumeva jednaku zakonsku zastitu prava, slobode i interesa svakog grazana i kolektiviteta i to je ona pocetna pravna i politicka podloga za poslicisku akciju 9 - tog jula u Gostivaru. A ona, prema mislenju SDSM-a, u nikom slucaju ne moze se tumaciti kao krsenje prava albanske nacionalnosti. Brutalna intervencija policije, ne samo kad je jednostavno odgovorila na napade demonstranata vec i kad se sve zavrsilo, opravdava i opozicionerska nacionalisticka partija VMRO-DPMNE, koja takodje smatra da se jedino tako stiti Ustav Republike Makedonije i da je represija neophodna kada jedna nacionalnost trazi vise nego sto joj je to dozvoljeno. Makedonski nacionalisti, znaci u ovom slucaju, zalazu se za postovanje Ustava (svejedno sto su nekad bili protiv njegovog donosenja) i za neisticanje albanske zastave na zgradi Skupstine Gostivara (svejedno sto i dan danas ne priznaju i ne prihvataju drzavnu zastavu Republike Makedonije). Za liberalne demokrate, kao i za socijaliste, intervencija policije, jednostavno, morala se dogoditi, cak ovi prvi smatraju da je ona morala doci i ranije.

Nasuprot ovim stavovima, koji svakako imaju nacionalni predznak, albanske partije, polazeci sa svog etnickog stanovista, smatraju da je intervencija policije bila nepotrebna, nedozvoljivo zestoka, cak smisljena, antiustavna i u cilju zastrasivanja albanskog kolektiviteta u Republici Makedoniji. Na pomenutoj sednici makedonskog Parlamenta lider albanske partije PDP Abdurahman Aliti zapitao se "zasto nam se dogodio Gostivar sa svom svojom dimenzijom i na vec opisani nacin". Napominjajuci da su gostivarski dogadjaji dosli posle tri meseca posto je Parlament usvojio Deklaraciju za medjunacionalne odnose, Aliti je problematizovao to sto se policija zabarikadirala na ulicama cekajuci da se sakupi narod da bi imala povod za svoju brutalnu intervenciju. Druga i svakako radikalnija albanska partija DPA takodje smatra da je akcija policije bila "krvolocna", da gostivarske zrtve (cetvoro mrtvih i desetine ranjenih) idu na savest makedonske vlasti i da se represija dogodila sam,o zbog toga sto je u pitanju bio albanski nacionalni kolektivitet i njegovo htenje za veca prava i slobode Albanaca u Republici Makedoniji.

Posebna prica u svim ovim ruznim dogadjajima, koji stanje stvari dovodi sasvim blizu do opasnosti od medjunacionalnih sukoba i pravog gradjanskog rata, je makedonski ministar unutrasnjih poslova Tomislav Cokrevski. Ovaj nekada partiski neopredeljen covek i predsednik Foruma za demokratiju i ljudskih sloboda danas izjavljuej da su medjunacionalni odnosi pogorsani policiskom akcijom u Gostivaru, ali on u tome vidi pozitivnog jer se situacija razbistrila i sad se zna ko koliko i dokle moze ici. A, posto su Albanci otisli predaleko time sto su na zgradi Skupstini Gostvara istakli albansku zastavu (odlukom Ustavnog suda Makedonije skinuta uoci demonstracija) ministar policije Cokrevski resio je da na njih krene s jakim policiskim snagama i bornim kolima. Sad se vec zna da je to iskljucivo njegova i odluka makedonskog premijera Branka Crvenkovskog, bez da se zato upozna Vlada ili Parlament, a opravdava se time sto su njih dvojica jednostavno moralo postovati pravnu drzavu, Ustav, zakone... Na sednici Parlamenta Cokrevski ce izjaviti da nije samo albanska zastava u pitanju, nego se radi o sprecavanju tendencije za stvaranje parastrukture u zapadnom delu Makedonije, koja ugrozava integritet Republike Makedonije. Cela akcija, kaze ministar policije, je planirano napravljeno da se s najmanje zrtava i posledica konacno razresi taj problem i da vec jednom postane jasno da ce Makedonija fukcionirati kao drzava. Iz tih razloga Cokrevskom ne pada na pamet da podnese ostavku za ono sto se dogodilo u Gostivaru, jer bi to istovremeno znacilo da podrzava pravce koje se dogadjaju u zapadnom delu drzave.

Medjutim, svejedno od ovog stava ministra policije, svakako i premijera i clanova Vlade makedonskog porekla, pravci su se itekako izmestili i to ne samo u zapadnoj Makedoniji. Na politickom planu, bez sumnje, jer je albanska Partija demokratskog prosperiteta, koja inace participira u Vladi i je u koaliciji s Socijaldemokratskim savezom, najavila je da propada njen politicki koncept koji se zasnivao na saradnju s makedonskim partijama. Drugim recima, u ovim okolnostima ova albanska partija ozbiljno razmislja da vise ne ucestvuje aktivno u vlasti, pogotovo ne s onima koji na Albance salju specijalne policiske snage, i dali da doprinosi izgradnji drzave i demokratskog sistema. "Ako neko kaze da, porucuje lider PDP-a Abdurahman Aliti, molim da mi kaze koja je alternativa. A ja se plasim da pomislim koja je ona".

Polticka i ne samo politicka situacija u Republici Makedoniji posle Gostivara nije ista i verovatno to vise ne moze biti. Albanski politicki faktor, svejedno sto se dosad radilo o dve suprotstavljene albanske politicke partije, po svemu sudeci, ici ce koordinirano i zajednicki po svim pitanjima, ne samo u sferi nacionalnog, vec i sire na drustvenom plnau. Ottud, moze se ocekivati i zajenicki nastup na izborima i konkretnu situaciju da jedinstvena politicka formacija Albanaca ima najvise poslanika u Parlamentu Republike Makedonije. Jer SDSM, VMRO-DPMNE, liberalni demokrati, socijalisti i ostale partije podelice makedonsko glasacko telo, pa ce svako pojedinacno biti daleko manje zastupljen u najvisem zakonodavnom domu Makedonije u odnosu na, recimo, poslanike nove jedinstvene albanske partije. Stavovi makedonskih partija poklapali bi se samo u slucajevima koji se ticu medjuetnickih pitanja sto ponovo sugerise podelu "nasih" i "njihovih", podelu koja bas i nema neke veze s gradjanskim drustvom, pricama o suzivotu, toleranciji, demokratskim pomacima, pravne drzave i slobode svakog pojedinca u njoj. Dva etnicka udaljena brega, na zalost, ostaju na svojim tvrdokornim pozicijama, a s tih uporista se jednostavno ne cuje glas razuma koji doziva mirnu buducnost.

MILAN BANOV