KOSOVO U PREDIZBORNOJ KAMPANJI

Konacan ishod srpskih parlamentarnih i predsednickih izbora, na Kosovu je izgleda bio odlucen jos onda kada se pripremao izborni zakon, po kome sa Kosova moze da udje u srpski parlament najmanje 35 poslanika. SPS je uoci usvajanja izbornog zakona i zakazivanja izbora cvrsto bio uveren da Albanci i ovaj put nece izaci na srpske izbore. Albansko neucestvovanje na izborima bio je i uslov za povecavanje broja poslanickih mesta sa Kosova, a motivi i racuni bili su prosti za svakoga: vec na startu unapred obezbediti najmanje 35 poslanickih mesta.

Na Kosovu je to moguce izvesti kao prostu matematicku operaciju. Medjutim, to ima i relativno cvrst politicki oslonac. Naime, od kada se glasa na ovim prostorima, Srbi glasaju ne za partijske programe, nego za partiju koja je na vlasti u Beogradu ili ima sigurne izglede da dodje na vlast. Snazno prisustvo Seseljevaca i Arkanovaca u ranijim sazivima srpske skupstine, sa poslanicima sa Kosova, samo prividno osporava ovu konstataciju. Naime, Seseljevci i Arkanovci postali su ili bili politicka snaga na Kosovu u periodima kada su najrevnosnije izvrsavali zadatke (politicke ili druge prirode) koje im je odredjivao SPS, odnosno rezim u Beogradu. U tim periodima oni su u propagandi rezima na manje -vise otvoren nacin predstavljani kao prirodni saveznici u nacionalnoj stvari, a narod, posebno na Kosovu, prihvatao ih je samo kao doslednije SPS-ovce. Oni su mogli da prodru politicki na Kosovu samo ukoliko i onoliko koliko je to bilo potrebno SPS -u. Ova konstatacija najbolje se potvrdila na poslednjim republickim i saveznim izborima kada su Seseljevci (Arkanovci u potpunosti) bili gotovo eliminisani, kao politicka snaga sa Kosova, u republickom i saveznom parlamentu.

Prosto matematicko usmeravanje izbornih rezultata, na Kosovu je moguce zbog toga sto apsolutni bojkot Albanaca onemogucava preciznost birackih spiskova i kontrolisanje broja onih koji su stvarno glasali. S druge strane, SPS je jedina srpska politicka partija sa relativno cvrstom lokalnom organizacionom strukturom. Istina, njena organizaciona snaga se direktno oslanja na poluge drzavne i ekonomske vlasti, ali to je cinjenica. SPS ima glasacke kutije i, na kraju krajeva, slobodno odlucuje ne samo koliko ce glasackih listica biti u tim kutijama, nego i o tome koliko je ko dobio glasova.

Prema nekim grubim procenama, izborno telo na Kosovu bez Albanaca ne moze brojati vise od 15O hiljada biraca. U ovaj broj se ne ukljucuju na desetine hiljada vojnika i policajaca, zatim politickih, drzavnih i finansijskih sluzbenika i drugih koji su dovedeni da bi se dokazao srpski karakter Kosova. I ovih poslednjih ne bi trebalo da bude malo, jer su mnogi ovde dovedeni ili dosli sami da rade kao radnici na laksim poslovima ili kao strucnjaci. Zajedno sa studentima i sa izbeglicama oni bi trebalo da cine poprilican broj ljudi sa pravom glasa. Zapravo, gotovo svi koji su na Kosovu dovedeni po raznim osnovama, imaju status biraca. Bez obzira kako je zakonski definisano, u kosovskim uslovima njihovo biracko pravo moze postati predmetom lake manipulacije.

Sastav i broj kosovskog izbornog tela treba sagledavati i u nekim drugim relacijama i nijansama. Suprotni pol albanskog bojkota sacinjavaju Srbi i Crnogorci. Ovom drugom polu veoma se priblizavaju Romi, ali zavisno od nacionalne izmesanosti u pojedinim lokalnim sredinama i medju njima se mogu pojaviti razlike u politickom prihvatanju ili bojkotu izbora. Sa ogradama koje su prisutne kod Roma, moze se reci da ka srpsko

• crnogorskom polu gravitiraju i Goranci-Muslimani. Odprilike u sredini ili blizi albanskom polu bojkota su Muslimani-Bosnjaci i Turci.

Najrealnija je procena da na Kosovu glasa oko lO odsto birackog tela, koje zvanicno broji preko 9OO hiljada gradjana. Ima procena da je kosovsko biracko telo vece bar za par stotina hiljada odraslih osoba. Medjutim, to nije trenutno od nekog politickog znacaja, zbog toga sto se ta razlika uglavnom odnosi na albansko biracko telo, koje je potpuno homogeno u odbacivanju srpskih izbora. Smatra se da na Kosovu biracko pravo koristi najvise do 9O hiljada gradjana. Ova procena se zasniva na pretpostavci da biracko pravo koristi 6O do 7O odsto birackog tela onih nacionalnih zajednica koje politicki ne osporavaju ili uglavnom ne osporavaju izbore i na podacima o apsolutnim brojkama onih koji su glasali u nekim opstinama Kosova u proteklih 6-7 godina. Ali, kod ovog drugog treba biti veoma oprezan zbog mogucih manipulacija sa naknadno ubacenim listicima ili sa prostim uvecavanjem broja onih koji su navodno glasali. Na proslogodisnjim saveznim i lokalnim izborima, na prvi ili drugi nacin, ucesce biraca bilo je povecano najmanje za 2O - tak hiljada. Izgleda da su manipulacije na tim izborima bile izvrsene na grubljiji nacin nego na ranijim izborima kada su rezultati bili izgleda podesavani finijom kompjuterskom obradom.

Rivalske partije koje nisu na vlasti i bore se za glasove biraca na predstojecim izborima, imaju pravo kada se zale zbog toga sto se izborni proces na Kosovu ne moze kontrolisati. Zbog toga one i kritikuju SPS. Ali, ni na pamet im ne pada da sagledaju i svoju odgovornost za takvo stanje. Zapravo one se zale sto i same ne mogu da ucestvuju u raspodeli kosovskog jeftinog poslanickog kolaca. Nema ni reci kritike uzroka koji su doveli Kosovo u takvu situaciju. U tom pogledu ne samo sto nije bilo kritika ili, kao ranije, teskih uzajamnih optuzivanja, nego je medju glavnim politickim takmicarima ispoljen najvisi nivo saglasnosti.

Iako svesni da na Kosovu mogu dobiti samo onoliko koliko im prepusti SPS, predsednicki kanididati Vuk Draskovic i Vojislav Seselj dosli su u Pristinu da se, koliko je to moguce zbog monopola SPS-a nad medijima, predstave kosovskom izbornom telu. Draskovic je cak imao i 9O - minutni razgovor na lokalnoj televiziji. Nakon sto je zvanicno bio pozvan, Seselju je takav razgovor bio otkazan. U odnosu na Seselja, Draskovic je ovde bio favorizovan, odnosno manje diskriminisan, sto moze, ali i ne mora da bude nagovestaj neke sporazumne raspodele poslanickih mesta.

Ostre reci koje sva tri politicka rivala upucuju Albancima, u kosovskim uslovima ne spadaju u uobicajenu isforsiranu i ostriju predizbornu retoriku. U stvari, sve se to vec godinama sprovodi ili pokusava da se sprovede u praksu. Zalazuci se za unitarnu Srbiju, sva tri velika takmicara ukinuli bi i ovu, kako kazu, laznu autonomiju koju propisuje sadasnji srpski Ustav. Draskovic bi gotovo sutradan po dolasku na vlast preimenovao Kosovo u Staru Srbiju. Seselj i Lilic proterali bi preko granice na stotine hiljada Albanaca, navodno stranih drzavljana i one kojima se ne svidja unitarna Srbija, sa kraljem ili bez njega.

Ako bi i dalje ostala albanska vecina u nekoj kosovskoj opstini, sva trojica bi primenili, kako se ga kosovski Albanci karakterisu, diskriminatorski zakon o dvodomnim skupstinama u sistemu takozvane lokalne samouprave. U slucaju paralize odlucivanja, sto je sasvim izvesno za kosovske uslove, taj zakon lokalnu vlast predaje centru u Beogradu.

Vojvoda Vojo je nelojalnima zapretio sredstvima takozvane pravne drzave. Medjutim, za to nije bilo potrebe, jer mere i sredstva te pravne drzave vec godinama primenjuje SPS. Kaze da se protiv majorizacije kosovskih Albanaca, ukoliko oni budu izasli na neke naredne izbore, moze doskociti samo ukoliko bude proglasena jedna izborna jedinica - Srbija. A lokalni rukovodilac SPS-a, Vojislav Zivkovic u predizbornoj kampanji se hvali dosadasnjim hapsenjima Albanaca i obecava svojim glasacima nova hapsenja narednih dana. Deo tih obecanja policija je ispunila pre nekoliko dana kada je otvorila istragu protiv grupe od l5 Albanaca iz Djakovice, zbog toga sto su l99O ili 1991. godine navodno postali clanovi Albanskog nacionalnog fronta, koji je pripremao otcepljenje Kosova od Srbije, odnosno Jugoslavije. Takodje glasno obecava i ukidanje bilo kakve autonomije, "kad je ovo Srbija"...

Ove izbore Albanci prate uvereniji nego ikada da ce za njih biti manje - vise isto pod vlascu bilo koga od ovih koji se bore za glasove srpskih biraca. Kod njih gotovo svakodnevno narasta svest da nesto treba da urade za sebe, bez obzira ko sutra bude na vlasti u Beogradu.

AIM Pristina Fehim Rexhepi