AUTONOMASI DOLAZE?

Beograd Sep 12, 1997

Predizborna Vojvodina

Rezim u ideji autonomije vidi separatizam, Vuk Draskovic grmi protiv drzave u drzavi, a koalicija "Vojvodina" izlazi na izbore i nudi Srbiji Mileta Isakova kao predsednickog kandidata

AIM, BEOGRAD, 12. 9. 1997.

Izborna galama stranaka koje traze glasove u Vojvodini moze se sazeti na - svi pokusavaju. Vuk Draskovic otkriva da ima biblioteka po selima Vojvodine starijih od Srpske akademije nauka, pa bi Vojvodina mogla da postane lokomotiva razvoja Srbije i izjavljuje "srce me boli za seljaka". Masovno se pisu deklaracije o Vojvodini, ali ni rezimski, ni blok beogradskih opozicionih stranaka, nisu spremni da menaju postojeci red, niti da razmisljaju o politickoj autonomiji Vojvodine.

U predizbornoj kampanji socijalisti opet obecavaju bolje prekosutra, pridrzani s leva Jugoslovesnkom udruzenom levicom (JUL) koja tvrdi da nema, niti je ikada bilo, pljacke Vojvodine, trudeci se da pokrajinu zadrze u 1988. Srpski pokret obnove (SPO) i Vuk Draskovic se, s desne strane, ljute sto se za pljacku Vojvodine optuzuje Beograd i pokusavaju da je relativizuje tezom da je cela Srbija opljackana. Tzv. levi blok pokusava da zaplasi birace pricom kako autonomija Vojvodine znaci separatizam, a Vuk Draskovic grmi protiv drzave u drzavi.

Tako, hteli-ne hteli, i vladajuci politicki blok i SPO, svoj predizborni nastup u Vojvodini svode na polemiku sa politickim programom koalicije "Vojvodina" (KV), unijom tri gradjanske stranke koja je, autonomaskim programom i sloganom "tacku na pljacku", na jesenjim izborima osvojila dva savezna mandata, a u vojvodjanskim gradovima gde vlast, gde ucesce u vlasti. U neku ruku to je i polemika sa raspolozenjem Vojvodjana. Istrazivanja pokazuju da 41,4 odsto stanovnistva ove pokrajine smatra da Vojvodini treba vratiti autonomiju, a 17,5 procenata misli da je i to malo, odnosno da Vojvodina treba da bude samostalna jugoslovenska federalna jedinica.

POBUNA KOLONIJE

Koalicija "Vojvodina" izlazi na republicke izbore s tezom da je Vojvodini potrebna puna politicka autonomija, a Srbiji decentralizacija koja podrazumeva veca, ali i razlicita, ekonomska i upravljacka prava regiona, nudeci biracima sazete poruke. Uz tacku na pljacku, njihovi kandidati traze Vojvodinu bez lopova, a Srbiji porucuju - ako smo mi razliciti, lopovi su nam isti. Opstoj galami predizbornih optuzbi i obecanja sa svih strana, koalicija "Vojvodina" je dodala detalj kojim je nanervirala politicke protivnike navikle da je olako optuzuju za separatizam. Kandidujuci svog saveznog poslanika, poznatog novinara, Mileta Isakova za predsednika Srbije, KV se nudi Srbiji, odnosno nudi mogucnost izbora i "koaliciji setaca" posto beogradska opozicja to nije ucinila.

Po oceni lidera vojvodjanskih autonomasa Nenada Canka, Milosevica na vlasti nije odrzala policija, nego nesposobna opozicija. Toj tvrdnji Canak dodaje da je "strasno sto moramo jos da ga trpimo", ali i "korisno da se vidi da opcija koju je ponudila koalicija 'Zajedno' nije ni prava ni strateska, da se njome nista nije moglo uciniti i da se moraju traziti druge". To su, smatra on, shvatili ljudi u Vojvodini i Sumadiji koji, kroz regionalne politicke organizacije i njihovu saradnju, nude trecu Srbiju. Slogan "Svi autonomasi u jednoj drzavi", smisljen za koaliciju "Sumadija" - nedavno osnovanu u Kragujevcu - tumaci se, slikovito, kao potreba da svi budu pod jednim krovom, ali svako u svojoj sobi. Canak beogradsku opoziciju dozivljava kao "Milosevicev lik u ogledalu", a o cudjenju sto je Vojvodina predlozila Srbiji predsednickog kandidata kaze:

  • Kad treba da se nose pare iz Vojvodine, onda smo Srbija. Kad treba da se "Naftagas", jedina kompanija u kojoj postoje i naftna izvorista i rafinerije, postane Naftna industrija Srbije, onda smo Srbija. A, kad odatle treba da dodje predsednicki kandidat, onda smo - Vojvodina! Zasto je cudno sto Vojvodina pokusava da da svog predsednickog kandidata, a nije cudno kad se kandiduje ono stvorenje organskog porekla Seselj? To iznenadjenje je, u stvari, iznenadjenje sto se kolonija buni."

Canak smatra da politicari iz Vojvodine mogu da imaju, u politickom smislu, ulogu koju je u poslosti imao Dositej Obradovic i misli da su sanse M. Isakova potcenjene: "rado je vidjen u svim delovima Srbije, a ima i veliki licni kredibilitet stecen u antiratnoj kampanji i insistiranjem na nezavisnosti medija." Mile Isakov objasnjava svoju kandidaturu dopisujuci metaforu "lokomotive razvoja", iz recnika Vuka Draskovica, pitanjem: ako je Vojvodina lokomotiva razvoja, zasto masinovodja ne bi bio neko ko dobro poznaje tu masinu, dakle, iz Vojvodine? On racuna na glasove onih koje je izneverila opozicija ne ponudvisi integrativnu licnost za prvo mesto u Srbiji.

Socijalisticka partija Srbije (SPS) je prva mesta na izbornim listama u Vojvodini poverila proverenim kadrovima antibiroktratske revolucije (Radovan Pankov, Novi Sad i Mihalj Kertes, Vrbas), kampanje Srba u ogledalu istine (Milorad Vucelic, Sombor) i bankarima sa kontinuitetom koji ukljucuje i inflatonu

  1. godinu (Dusan Vlatkovic, Pancevo). To moze da znaci da socijalisti nemaju dovoljno novih povreljivih ljudi, ali i da su digli ruke od dobrog dela Vojvodine, no ne i od ove cetvorice. Jedna od pretpostavki je da u ovim izbornim jedinicama socijalisti racunaju na po jednog poslanika, a u republickoj Skupstini im je potrebna proverena lojalnost.

STRAH OD RADIKALA

Posebno zanimljivi ce biti izbori u novosadskoj izbornoj jedinici gde ce se za glasove boriti Nenad Canak (KV), Milorad Mircic (SRS), Stevan Vrbaski (SPO) i Radovan Pankov (SPS-JUL-ND). Pankova Novosadjani pamti kao prosvetnog radnika koji je na talasima jogurta dosao iz Backe Palanke da ih uci ljubavi prema Srbiji i Slobodanu Milosevicu, ali i kako da zaborave rec Vojvodina.

Vojvodina, podeljena na sedam izbornih jedinica, priprema se da izabere 55 poslanika republickog parlamenta svesna da i pre

  1. septembra moze da izabere hoce li uopste izaci na izbore, ili ce ih ignorisati, makar tako sto ce "biti odsutna". Jedan od motiva onih koji ce se opredeliti da glasaju mogao bi se pronaci i u uticaju Srpske radikalne stranke na svaciju buducnost.

Trenutno procene govore da bi petina punoletnih stanovnika Vojvodine glasala za stranku Vojislava Seselja. Bilo je misljenja da je i vladajuca SPS shvatila stetu od cinjenice sto je dopustila Vojislavu Seselju (SRS) da, veoma dugo, bude jedini poznat predsednicki kandidat, posto su ispitivanja javnog mnjenja sugerisala da je lider radikala poceo, poput metastaze, da ulazi u biracko telo socijalista. Seselj je u avgustu imao dva procenta (22,7 odsto) vise mogucih glasaca od Zorana Lilica (SPS).

To, svakako, ne raduje nacionalne manjine u Vojvodini. Vojvodjanski Madjari idu na izbore podeljeni u sest stranaka. Samo dve imaju sanse da dobiju poslanike. Savez vojvodjanskih Madjara (SVM) Jozefa Kase i Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara (DZVM) Sandora Pala nisu uspeli nista da se dogovore. Sandor Pal je otrpeo optuzbe da je "nesto dogovorio" sa vladajucim socijalistima, a bilo je primedbi da je opstina Becej premestena u zrenjaninsku izbornu jedinicu da bi njemu bilo osigurano mesto poslanika u republickoj Skupstini. SVM je po stavovima o autonomiji blizi koaliciji "Vojvodina" i u saveznom parlamentu poslanici ove dve politicke organizacije nastupaju zajednicki.

    Istrazivanje Agencije "Scan", govori da 71 odsto

punoletnih Vojvodjana izbore smatra gradjanskom duznoscu, bez obzira na uslove, mada 45 odsto misli da je izalazak na izbore po svaku cenu i pod bilo kakvim uslovima perfidan nacin da nedemokratski izbori dobiju demokratski legitimitet. Iskustvo iz proslogodisnjeg novembra je stvorilo neku vrstu pesimizma, jer polovina anketiranih misli da su manipulacije izbornim telom tolike da demokratsko iznosenje stava nema nikakve izglede, 54 procenta ocekuje nove izborne kradje, a cak 70 odsto Vojvodjana veruje da ce na septembarskim izborima pobediti vladajuci socijalisti, mada za njih namerava da glasa svega 22,5 odsto biraca.

Tesko je proceniti hoce li pobediti pesimizam, ili ce Vojvodjani odluciti da prkose ("e, sad necu ni kako ja 'ocu") i prognozama i ocekivanjima.

Milena Putnik (AIM)