NEPRESUSNI IZVOR DEVIZA

Gubici i pljacke u privredi Kosova

Analiticari procenjuju da je u najtezim godinama, odnosno za vreme najostrije ekonomske blokade, Srbija najveci "izvoz" imala na Kosovu. Pretpostavlja se da je ovde, za samo pet godina, od radnika zaposlenih u inostranstvu, pristiglo blizu 2,5 miliarde nemackih maraka, u kesu, koje su potrosene za nabavku neophodnih zivotnih namirnica, uglavnom u Srbiji ili Crnoj Gori. Znajuci da je budzet Srbije za ovaj region simbolican, proizilazi da je Srbija ovim transaksijama postigla veliki pozitivan saldo.

tekst: Ekonomski Institut u Pristini izradio je studiju o gubicima i pljackama u kosovskoj privredi, koji su zabelezani u periodu 1990-1995. Mada u nemogucnosti da se obezbede podaci iz zvanicnih izvora, jer rezimsko privredno rukovodstvo nije raspolozeno da sada, pred izbore, otvara temu koja bi slikovito govorila o nesposobnosti kadrova i njihovoj sklonosti da unistavaju, pljackaju i otudjuju ono sto se nekada nazivalo drustvena imovina, ipak ova studija iznosi neoborive dokaze o teskoj privrednoj situaciji na Kosovu. Uglavnom se ona poredi sa 1988. godinom, kada bilo je zaposleno 150 hiljada Albanaca vise nego sto je danas i kada je nacionalna struktura rukovodstva bila je drugacija. Ali, moguce da ove cinjenice nisu toliko uticale na stanje u privredi kolika je nemogucnost aktuelnog rezimskog rukovodstva da pokrene privrednu aktivnost. Mediji pod kontrolom drzave neprestano govore o "velikim privrednim uspesima", ali ne kazu da u zadnjih pet godina nije izgradjen ni jedan novi proizvodni objekat, da "Trepca" jos ne moze da se konsoliduje bez radne snage, da Elektroprivreda Kosova nema para da investira u revitalizaciju termoelektrana, koje su u procesu proizvodnje skoro 35 godina, da je "Sar" iz Djeneral Jankovica ove godine zabelezio najnizu proizvodnju, da "Feronikal" radi sa prepolovljenim kapacitetima, jer je jedna tehnoloska linija van procesa i da su potrebna velika sredstva da se ona vrati u normalnu stanje...

Ova studija, koja je okupila 26 naucnih saradnika, za cilj nije imala predstavljanje gubitaka i steta pretrpljenih od sankcija, nego sta je sve pretrpila privreda i stanovnistvo posle 1990 godine, odnosno posle suspenzije autonomije Kosova. Nacionalni dohodak je na nivou od 44,6 odsto u odnosu na 1988. godinu. Tada je po glavi stanovnika realizovano 1.109, dok je ovaj iznos u 1996. iznosio svega 495 americkih dolara. To je posledica niskog nivoa drustvenog proizvoda, koji je 1995. godine dostigao 51,1 odsto u poredjenju sa 1994. godinom. Ovde ima nekih malih pomeranja, jer 1994.-te je taj obim iznosio 45,6 odsto od onog sto je realizovano 1988. godine, ili u odnosu na 1993 - 42,6 posto. Skoro nijedna industrijska grana nije ni blizu onome sto je realizovano u 1988 godini; odnosno u 28 industrijskih grana prepolovljen je drustveni proizvod. I u strukturi su uocljive velike promene, jer industrija i rudarstvo sada stvaraju samo 20 odsto drustvenog proizvoda, dok je 1988. godine taj procenat bio duplo veci. Veliki skok se belezi u energetici, kojoj pripada 49,8 odsto (ranije 21,6 odsto), dok ostale grane, kao sto je proizvodnja i prerada obojenih metala imaju simbolicno ucesce, svega 4,5 odsto, iako su ranije one bile od velikog uticaja. Poljoprivreda i ribarstvo ucestvuju sa 36,7 odsto, ili 15,4 indeksnih poena vise nego 1988. godine, dok neznatan rast beleze usluzne delatnosti. Znaci, cela privredna aktivnost bila je oslonjena na proizvodnju elektricne energije, hrane i na trgovinu. Identicno stanje pokazuju i kretanja u industrijskoj proizvodnji, koja je na nivou 35,5 odsto od obima zabelezenog u 1988. godini. Ili, kako to ilustruju strucnjaci Ekonomskog Instituta u Pristini, industrijska proizvodnja je ravna onoj od pre tri decenije.

Najbolji primer za ilustraciju ovih kretanja je Elektroprivreda Kosovo, ne zbog visokog ucesca u svim tokovima, nego sto je uvek, u rezimskim glasilima, ona bila primer za opravdanje svih prinudnih privrednih mera, koje je preduzela srpska vlast. Davne 1988. i 1989. godine, proizvodnja uglja dostigla je godisnji nivo od 10,6 miliona tona. Od 1990 godine, pa sve do danasnjih dana, godisnja proizvodnja nije bila veca od 8 miliona tona uglja. Pre osam godina proizvodeno je 5,5 miliona megavatcasova elektricne energije, dok sada godisnji nivo dostize blizu cetiri miliona megavatcasova. Ili, u razdoblju 1990 - 1995. ukupno je proizvodeno 12,7 miliona megavatcasova elektricne energije. Iako je bio nizak nivo proizvodnje, na trzistu je bilo viska elektricne energije, uglavnom zbog niskog nivoa potrosnje u industriju i rudarstvu. Ovo stanje najbolje ilustruju giganti "Trepca" i "Feronikal", gde je potrosnja elektricne energije opala za skoro 54,5 odsto.

Analiticari kazu da su ukupni gubici u privredu u periodu 1990-1995 godina 11,2 milijardi dolara. Najveci deo tih gubitaka, ili 8,2 milijarde, potice od neostvarivanja fizickog obima proivodnje, zatim zbog unistavanja proizvodnjih objekata izgubljeno je 755,2 miliona dolara i zbog neisplacenih licnih dohodaka za 150 hiljda radnika isteranih sa posla, privreda duguje 2,2 miliarde dolara, sto se knjizi kao gubitak. Privreda je pretrpala i druge stete. Kapital Elektroprivrede Kosova je manji za 448,8 miliona dolara, kolika je vrednost opreme koja sada nedostaje ili koja je na neki nacin otudjena. Procenjuje se da su druga preduzeca ostecena za skoro milijardu dolara, dok su privatne firme, raznim davanjima (porezima i sl.) srpskom rezimu, ostecena za 780 miliona dolara. U ovoj studiji obuhvaceni su i razni nacini pljacke stanovnistva. Na primer, potrosaci elektricne energije platili su 319,1 miliona dolara vise nego sto su potrosili. Racuni su bili "deblji" za skoro 50 odsto od stvaranog utroska, jer su dodate i razne dazbine, od procenta za odrzavanje i modernizaciju ugljenokopa do TV pretplate. Drugim oblicima, stanovnistvo je opljackano za 157,8 miliona dolara.

Iako svi pokazatelji govore o niskom stepenu privredne aktivnosti, odnosno o unistavanju proizvodnih potenciala, ipak ova studija daje i podatke koji se ne uklapaju u takva kretanja. Najbolji primer je privatni sektor, gde vrlo brzo raste broj privatnih firmi. Dok je u 1991. godini bilo svega 5.610 za samo cetiri godine taj broj se popeo na 16.821 firmi. Medjutim, po delatnosti ostaje skoro ista struktura. Pre sest

godina osnovna delatnost 71,2 odsto od ukupnog broja privatnih firmi, bila je trgovina. Isti procenat je i sada. Ako se doda i procenat ugostitetljskih objekata ili drugoh usluznih delatnosti, proizilazi da je simbolican broj onih koji kao primarnu delatnost imaju proizvodnju. To je razumljivo, jer su privatni biznismeni na ovakav nacin najlakse i dolaze do kapitala. Znacajan je i novac koji je pristigao iz inostranstva, gde se procenjuje da se trenutno nalazi skoro 400 hiljada Albanaca, od kojih radi samo 155 hiljda njih. Prema procenama Ekonomskog Instituta u Pristini, tokom pet godina devizni priliv od emigracije bio je 2,5 miliarde nemackih maraka. Tim novcem su zadovoljene najneophodnije potrebe, ili je "investirano" u ishranu. Znajuci da su glavni snabdevaci trzista Kosova iz Srbije ili Crne Gore, razumljivo je da taj silan novac zavrsava bas tamo. Ali, sada je on opran i cist, jer preko Kosova ulazi u normalan obrt.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI