ZAKON O LUSTRACIJI USAO JE U PARLAMENT

AIM SOFIJA, 09.09.1997

Zakon o lustraciji drzavnog aparata nomenklature bivse Komunisticke partije (BKP) usao je u bugarski parlament. Podnosilac je grupa Narodnog saveza (NS), a projekat su izradili poslanici Demokratske partije (DP) koji su se pridrzavali preporuka Parlamentarne asambleje Saveta Evrope sadrzanih u rezoluciji o razgradjivanju nasledja bivsih komunistickih totalitarnih rezima, donetoj 1996 godine.

Predlog zakon predvidja da u petogodisnjem periodu drzavne sluzbe budu prociscene citave rukovodne nomenklature BKP - clanova Centralnog komiteta i Politbiroa, partijskih sekretara, clanova okruznih, gradskih i revizionih komiteta, privrednih rukovodilaca velikih drzanvih preduzeca i udruzenja u periodu od

1. godine do obaranja komunistickog rezima u novembru 1989 godine. Na udaru zakona naci ce se i vanpartijci sa spiskova CK BKP.

Jos uvek nije jasno da li ce se to odnositi i na rukovodni aparat omladinske organizacije BKP - Dimitrovskog omladinskog saveta (DKMS). "Za sada komsomol nije na udaru zakona, mada za neke od clanova CK DKMS postoje opravdanih razlozi za to. Objasnjenje je da organizacija kao ogranak BKP nije donosila samostalne odluke", izjavio je poslanik Narodnog saveza Aleklsandar Pramatarski.

Lica, pogodjena zakonom o lustraciji nece imati pravo da zauzimaju rukovodne polozaje - pocev od sefa uprave sve do ministra, predsednika komisija i agencija koje bira parlament i njihovih zamenika. Postoji predlog da se to isto odnosi i na sefove nacionalnih medija - televizije, radija i Bugarske telegrafske agencije.

Komunisticka nomenklatura morace da napusti i upravne odbore drustava sa preovladjujucim drzavnim ucescem. Staru privredni kadar BKP u sprezi sa mafijaskim grupacijama i dalje muzu preduzeca, izjavio je poslanik NS Nikolaj Hristov.

Sadasnji i buduci poslanici nece se naci na udaru zakona mada i medju njima ima pripadnika nomenklature. "Poslanike bira narod, dok zakon vizira samo imenovanja", izjavio je poslanik Pramatarski, dodajuci da se poslanici Demokratske partije nece se kolebati da glasaju za taj zakon cak ako i u redovima njihove partije postoje ljudi koji ce biti pogodjeni tim zakonom. "Ne mislim da bi trebalo razmatrati taj predlog zakona sa pozicije onih koji ce biti ili nece biti pogodjeni ovim zakonom. Cak i da ima takvih ljudi medju nama, necemo stati jer polazimo od principa", dodaje Pramatarski.

Prema procenama opozicione Bugarske socijalisticke partije (BSP), naslednika bivsih komunista, na udaru tog zakona naci ce se negde oko 200 hiljada bugara. Trenutno se na drzavnim polozajima nalazi 20 hiljada lica od viziranih predlogom zakona. 200 hiljada je medjutim ukupni broj ljudi koji su se aktivno bavili partijskim radom u periodu od 9. septembra 1944. godine do obaranja totalitarnog rezima 10. novembra 1989. godine.

Socijalisti tvrde da je ovaj zakon u raskoraku sa nekim odredbama Ustava zemlje. "Uvodjenjem lustracije bice povredjeno najmanje sedam od ustavnih odredaba, vezanih za pravo da biras i da budes biran, za pravo na rad i na politicku pripadnost. U sustini bice odbaceni i neki medjunarodni ugovori po kojima je Bugarska strana - ugovornica, kao sto su Deklaracija o pravima coveka, Pakt o gradjanskim i politickim pravima, Konvencija o zastiti prava i osnovnih sloboda", izjavio je Bojko Velinov iz BSP:

Medjutim, prema podnosiocima predlog zakona o lustraciji cilj nije da se masovno proganjaju ljudi. "Cilj je mnogo znacajniji - da ljudi koji se nalaze na kljucnim polozajima vlasti i nacionalnih medija budu nezavisni i da niko ne moze da na njih utice, da bi donosili svoja resenja jedino na osnovu zakona, da bi citava drzavna administracija bila nezavisna. A ona mora biti nezavisna od svoje proslosti", izjavio je Pramatarski.

Predstavnici bivse komunisticke partije medjutim pretenduju da ovaj zakon ne bi mogao da stavlja sve rukovodioce pod zajenicki imenitelj. "Kako ce podnosioci tog zakona dokazati da su ovi ljudi bili stetni pod uslovom da su u postojecem ustavnom redu onog sistema imenovani odlukom partijskih organa. Ne moze se polaziti od predispozicije da posto je neko tada bio van partije, danas je pogodan za drzavnu administarciju", kaze poslanik BSP Nikola Kojcev, sef sofijskih socijalista.

Vladajuci antiomunisticki Savez demokratskih snaga (SDS) takodje se nije kategoricki i jednoznacno izjasnio za taj zakon. Prvi je predsednik zemlje Petar Stojanov, inace izabran glasovima SDS i NS, izrazio neke sumnje u vezi sa uvodjenjem lustracije. "Ne mislim da bi donosenje zakona o lustraciji imalo stimulativan i ozdravljujuci efekat u bugarskom drustvu. Ovaj zakon zakasnio je 7 godina. Da je bio donet 1991. godine, tada bi u ozdravljenom drustvu mogli jedni drugima pruziti ruku i krenuti napred putem nacionalne sloge", izjavio je Stojanov koji je u osnovi potpisane deklaracije o nacionalnoj saglasnosti koja je bez presedana u istoriji demokratske Bugarske.

Slicno mislenje izrazio je i Predsednik Vlade iz SDS Ivan Kostov. "DElim strahovanje Predsednika zemlje da je podneti predlog zakon o lustraciji zakasneo i nece resiti probleme danasnjice", izjavio je on. Prema njemu na udaru zakona naci ce se veoma mali broj pripadnika bivse nomenklature BKP. Ovi su kadrovi vec odavno napustili vrhove vlasti i danas uspesno bave se biznisom. "Ukoliko taj zakon udje u parlament, stvorila bi se napetost medju politickim snagama i poremetila nacionalnu saglasnost koju narocito cenim", izjavio je premijer Kostov.

Poslednjih sedam godina u Bugarskoj se u nekoliko navrata pokretalo pitanje donosenja zakona o lustraciji i otvaranju dosijea koji bi oznacili novi pocetak drustvenih odnosa. To se medjutim nije dogodilo iz vise razloga. "Godine 1990. BSP je pobedila na izborima i to nas je omelo da jos tada donesemo zakon o lustraciji. Posle toga je i 36 saziv Narodnog sobranja imao slicne namere, ali nismo stigli", kaze Vladimir Dzaferov iz Narodnog saveza. Kao rezultat u bugarskom Parlamentu su u pojedinim tekstovima drugih zakona razmatrana pitanja prociscavanja drzavnog aparata od clanova bivse komunisticke nomenklature. Tako je bilo sa bankarsskom sferom, sa zakonom "Paneva" i dopunom Aleksandra Jordanova u Zakonu o penzijama (kada su okresane penzije bivsih placenih partijskih sekretara).

Tacno pre godinu dana Parlamentarna asambleja Saveta Evrope preporucila je svojom rezolucijom bivsim socijalistickim zemljama da donesu zakone o lustraciji i otvaranju dosijea. Poslanik Jelena Poptodorova, tada jos uvek clan poslanicke grupe BSP u 37 Narodnom sobranju, glasala je protiv odredaba koje su se odnosile na dekomunizaciju. Po njoj ovako bi se oko bivse nomenklature stvorio svojevrsni sanitarni cvor. "Mnogi bi ocajno zeleli da zaborave svoju proslost", izjavila je Poptodorova.

Medjutim Ceska, Nemacka i Poljska su donele ovakve zakone, pri cemu je poljski Sejm to ucinio pre svega tri meseca. Podnosioci zakona o lustraciji u Bugarskoj nadaju se da primene pozitivno iskustvo ostalih bivsih socijalistickih zemalja. "Kada smo u Narodnom savezu pripremali predlog zakon, vodili smo racuna o odloci Parlamentarne asambleje Saveta Evrope, koristili smo iskustva Ciske i Poljske. Te su drzave to uradile i vidimo kakve su rezultate postigli", kaze Dzaferov. Moguce je da prakticni efekti tog zakona ne budu bas veliki, ali presuda mora biti izrecena", kategorican je pravnik iz Narodnog saveza Aleksandar Dzaferov.

(AIM SOFIJA)

GEORGI FILIPOV