BORBA PROTIV GENA

Studentske deobe

AIM, BEOGRAD, 8. 9. 1997.

U nedavnoj emisiji "Tet a tet" BK televizije, u kojoj rasprava ume da postane i "konkretna",posebno kada u njoj ucestvuje radiklaski vodj V.seselj, sucelila su se dva "bitna" ucesnika Studentskog protesta 96/97: Dusan Vasiljevic, i Cedomir Jovanovic. Diskusija je bila prilicno ostra. Jovanovic je govorio u ime Studentskog politickog kluba, a Vasiljevic u ime Pokreta studenata Srbije i Studentske inicijative. Jovanovic je Vasiljevicevim organizacijama zamerao odsustvo programa i neozbiljnost zalaganja za promenu rezima u Srbiji, ukoliko se jasno ne odrede protiv izlaska na predstojece izbore, a Vasiljevic je odgovarao da je njihov cilj podsticanje slobode misljenja i da na tribinama koje sirom Srbije organizuju svako moze da izrazi svoja uverenja.

Ko je sad tu ko i zasto su i studenti koje je bas njihovo jedinstvo zimus ucinilo stvarnim vodjama opsteg bunta poceli da se dele?

Pre protesta su, osim rezimskog Saveza studenata (medju cijim funkcionerima je bilo i jos uvek je mnostvo clanova SPS-a), na Beogradskom univerzitetu postojale jos dve studentske organizacije: Studentska unija (SU) i Studentska federacija (SF). Po uvodjenju "visepartizma" u nas, na Univerzitetu je zabranjeno politicko organizovanje a rezimska propaganda je naklonost interesnih organizacija nekoj opozicionoj stranci proizvela u smrtni greh, pa su se obe organizacije ogradjivale od politike, ali postoje nepobitni znaci uticaja Socijaldemokratske unije na Studentsku uniju i Demokratske stranke na Studentsku federaciju. Nekoliko uticajnih clanova Unije, na primer Miroslav Hristodulo sa Matematickog fakulteta, istovremeno su i clanovi SDU.

"Svi clanovi Federacije koje ja poznajem su u Demokratskoj stranci," kaze Cedomir Antic iz Studentskog politickog kluba (SPK). Na pocetku protesta su se rukovodstva Federacije (koju je vodio Miodrag Gavrilovic, sin potpredsednika DS i odbornik koalicije Zajedno u SO Uzice) i Unije dogovorili o jedinstvenom delovanju. Naravno, kao sto kaze Slobodan Homen, predsednik Studentskog parlamenta: "U svim udruzenjima ima clanova politickih stranaka. To je njihovo pravo i mi to ne zelimo i ne mozemo da zabranimo." Ispravno, ali niko ne moze tvrditi da necija pripadnost odredjenoj politickoj organizaciji ne utice na druge vidove njegovog drustvenog angazovanja. Tokom zimskog tromesecnog Protesta u jedinstvenom studentskom frontu nije bilo vidljivih pukotina, mada su stalno kruzile glasine o svadjama unutar Inicijativnog i Glavnog odbora i mesetarenju clanica koalicije "Zajedno". "Mi jednostavno nismo imali od koga da trazimo tehnicku pomoc i morali smo da se obratimo strankama. Ali smo im odmah stavili do znanja da za uzvrat ne mogu nista ocekivati," podseca Homen.

Prva neskrivena varnica studentske neslge izbila je na pitanju da li nastaviti ili zaustaviti protest. Cedomir Jovanovic to danas tumaci ovako:"Mi smo smatrali da se ne sme odustati od zahteva da se kazne krivci za izbornu kradju. Oko sto sudija koje su u tome ucestvovali jos uvek sede u izbornim komisijama." Homen to vidi malo drugacije: "Bilo je nekih koncepcijskih neslaganja, ali je sustina bila u tome sto je Protest vec poceo da jenjava." Zbog ovih dogadjaja su ostavke na clanstvo u Glavnom, odnosno Inicijativnom odboru podneli Antic i Vladimir Dobrosavljevic. Ubrzo potom je Protest zavrsen, i preslo se na stvaranje Studentskog parlamenta,institucije koja ce u "mirnodopskim" uslovima cuvati novostecenu slobodu-Studentskog parlamenta. Osnivanje ovog tela koje ce, posto se sastoji od po dva predstavnika svih fakulteta Beogradskog univerziteta, Univerziteta umetnosti, Univerziteta "Braca Karic" i Bogoslovkog fakulteta, izabrana na neposrednim izborima, moci da predstavlja sve studente i sve njihove organizacije podrzali su svi lideri Protesta. Ova ustanova bi pre svega trebalo da se bavi klasicnim interesnim pitanjima, smestajem, nastavom, autonomijom Univerziteta, ali i da cuva duh Protesta i reaguje u ekstremnim situacijama slicnim jesenasnjoj.

Na izborima odrzanim 27. marta kandidate su istakle sve pomenute organizacije (osim Studentskog politickog kluba), zatim raznorodne i nepovezane, za vreme Protesta nastale asocijacije studenata pojedinih fakulteta, odmetnuti fakultetski ogranci Saveza studenata (na primer Saobracajnog fakulteta) i inicijativni protestni odbori. Najvise je, ipak, bilo nezavisnih kandidata. Pre izbora je postignut nacelni dogovor da se clanovi Inicijativnog i Glavnog odbora ne kandiduju. Izgleda da je interesovanje baze za univerzitetsku politicku scenu drasticno opalo cim je ona pocela da lici na "pravu", jer je glasalo samo 11 000 studenata od 65 000 koliko, bar zvanicno, pohadja sve te visokoskolske ustanove. Nijedna od studentskih organizacija nije osvojila parlamentarnu vecinu, u stvari, nisu je osvojile ni sve zajedno. Parlament je jedva konstituisan, na nekoliko dugih, mucnih i svadjalackih sednica.

Dusan Popovic, student Fakulteta dramskih umetnosti i nekadasnji portparol Protesta za sve to je okrivio stampu. Za predsednika je izabran Slobodan Homen, za jednog od potpredsednika Nenad Konstantinovic, njegov kolega sa Pravnog fakulteta, i uopste, funkcije su podeljene tacno onako kako su "lagale" novine:izmedju studentskih lidera. Parlament je izabrao i svog kandidata za studenta prorektora, Viktora Todorovica, odlicnog studenta.

"Iz sastava Parlamenta se vidi da na Univerzitetu nema prave, jake studentske organizacije," konstatuje Antic. To su uvideli i drugi, pa je sredinom aprila osnovano nesto novo, pod imenom Studentska inicijativa, sto ima ambiciju da okupi sve studentske organizacije.

Polovinom juna je pod okriljem Parlamenta osnovan Pokret studenata Srbije koga uz Studentski parlament cine i studentske organizacije koje je protest stvorio na novosadskom, niskom, kragujevackom i pristinskom univerzitetu. Radi se na tome da svaki od ovih univerziteta stvori sopstveni parlament, a da se zatim konstituise Studentski parlament Srbije.

"Ukoliko ne racunamo Savez studenata, Studentski politicki klub je jedina organizacija studenata u Srbiji koja nije u okviru Pokreta studenata Srbije," kaze Slobodan Homen, "to je zato sto su oni politicka organizacija." Osnivacka skupstina ove organizacije odrzana je krajem maja. Osnovali su je oni studentski lideri koji, iako Protest smatraju uspesnim, ne misle da je tada zapoceti posao zavrsen: "Nosimo epitet 'studentski', jer nam i clanstvo i rukovodstvo cine studenti, ali smo otvoreni i za gradjane," kaze generalni sekretar Kluba Cedomir Antic. Cilj koji su sebi postavili nije samo promena rezima, vec i stvaranje nacionalne drzave. U njihovom Savetu sede Mladjan Dinkic (poznti ekonomista), Slobodan Antonic, akademik D.Jovicic. Smatraju da je potrebno redefinisati pojam opozicije, a ambicija im je da sve demokratske staranke okupe oko svog programa. "Ako do toga ne dodje," kaze Antic , "konstituisacemo se kao stranka, mada je to veliki posao. Mi ne mislimo da je dovoljno osnovati desetak odbora i odmah izaci na izbore."

" Kada upitate ljude iz Pokreta i Kluba o odnosima ovih organizacija, svi su puni deklarativnog medjusobnog uvazavanja, ali se u stvarnosti ovi odnosi zaostravaju cinjenicom da su im gledista koje brane u vezi izbora (obe organizacije su pred izbore vrlo aktivne, tribinama i raznim akcijama) unekoliko nespojiva. Kako voditi akciju 'Stop tiraniji', a to je slogan Pokreta studenata, a ne odbaciti izlazak na izbore koje organizuju tirani?" cudi se Antic. "Mi smo im predlagali da dalje insistiraju na kaznjavanju sudija, ali oni to nece." Iako se neke organizacije u okviru PSS-a, posebno Inicijativa, zestoko zalazu za bojkot, Slobodan Homen ovako obrazlaze stanoviste svoje organizacije: "Mi ne mislimo da su ovi izbori toliko vazni da se oko izlaska na njih treba toliko sukobljavati. Proci ce, kao i toliki do sada. Mislimo da treba ljudima, pre svega u unutrasnjosti da objasnimo zasto smatramo da rezim mora da se promeni. Mi nemamo kratkorocni cilj vezan za ove izbore i nasa akcija se ne zavrsava danom izbora."

Neslaganja izmedju ova dva pola studentskog organizovanja ocigledno postoje i znacajna su, ali se ipak ne ispoljavaju tako da paralisu komunikaciju, pa ni saradnju. Mozda zato sto se polja na kojima bi svaka od njih da deluje u stvari ne preklapaju. Pokret se bori za slobodni univerzitet, ambicije Kluba su drzavotvorne. Najveca opasnost po obe je da budu iskoriscene od nekog treceg: Pokret da se preko njega na Univerzitetu vodi politika, a Klub da bi Univerzitet vodio politiku. Nesumnjiv rezultat zimusnjeg protesta je ,bez obzira na pocetnicke slabosti, licne ambicije, i deobe, prisustvo studenata na politickoj sceni Srbije, sa kojim vlast ubuduce mora i te kako racunati, ako ne iz ljubavi onda zbog straha.Samo u Beogradu njih ima sezdeset hiljada.

Zoran B. Nikolic (AIM)