ALBANIJA: NE "FAREWELL TO ARMS"

AIM JUNIOR Tirana

Kada su marta ove godine Albanci uzeli iz vojnih magacina svo lako i tesko naoruzanje, nije bio mali broj onih koji su predvidjali da ce buducnost Albanije mirisati na barut. I nisu se prevarili. Za pet meseci, koliko je proslo od stvaranja koalicione vlade i odrzavanja prevremenih izbora, oruzje iz tunela, izgradjenih od strane Hodze, prouzrokovalo je na hiljade zrtava i terorisalo populaciju na Jugu i Severu. Naviknuti tokom 50 godina na vojne vezbe, nametnute od strane rezima i na kasarnski zivot pod totalitarnim socijalizmom, stanovnici juzne balkanske drzave ipak su otkrili da zlo nema kraja i da je gradjanski rat bio veoma blizu.

U stvari, i danas je veoma tesko odrediti da li je to, kroz sta je prosla Albanija marta ove godine, bila anarhija izazvana padom drzave, revolt ljudi koji su izgubili i poslednji dinar u piramidalnim shemama ili neproglaseni gradjanski rat gde se Jug podigao protiv Severa. Mnogo je stvari ostalo nerazjasnjeno, mnogo sta je kazano i opovrgavano, ali ipak nesto je jos sada jasno: cena onoga sto se desilo bila je veoma visoka, a posledice se jos osecaju. Medju njima, oko 700 hiljada komada oruzja svih vrsta nalazi se skriveno po skrovitim delovima kuca, na tavanima ili stanovima ili je krenulo putem onog sto se smatra najprofitabilnijom trgovinom, u pravcu susednih zemalja. 90 odsto magacina oruzja u Albaniji je obijeno. U prve dve nedelje marta meseca, iz njih je izneta strahovito velika kolicina oruzja i municije svih kalibara. Otvoreni su tuneli izgradjeni u planinama za vreme komunizma, unutar kojih se cuvao jedan orgoman arsenal projektila, eksploziva ili eksplozivnih sredstava velike razorne moci. Vojni aerodrom na jugu zemlje je napadnut i iz njega je pokusano da se oduzmu svi stari avioni MIG 19, kineske i sovjetske proizvodnje. Neki od njih su vidjeni i u dvoristima kuca seljaka koju zive u blizini. Oni su avione dovlacili traktorima do svojih kuca i cuvali su ih oruzjem, iako nikada nisu leteli avionom. Ali kolektivno ludilo nije se tu zavrsilo. U Lushnje, na jugu zemlje, otvoreni su depoi gde se cuvao slab radioaktivni materijal koji se koristio u vojne svrhe, sto je dovelo u opasnost zivote onih koji su se toga domogli - najveci broj njih su maloletna deca. Oko tri miliona ofanzivnih bombi palo je u ruke stanovnistva i to oruzje je ubilo na desetine neduznih civila. Oko milion mina se jos uvek nalazi u rukama Albanaca. Citav grandiozni vojni arsenal koji je drzavu Envera Hoxhe i njegovih ideoloskih prijatelja, Sovjetski Savez i Kinu, kostao nekoliko milijardi dolara, nasao se tako neocekivano u milosti sudbine i neiskusnim rukama tri miliona Albanaca, bez kontrole vlasti.

Ovih dana se vratio u Tiranu bivsi ministar odbrane, u poslednjih pet godina, Safet Zuljalji (Zhulali). Politicke partije i stampa su optuzivali bivseg ministra kao jednog od glavnih odgovornih za raspad albanske vojske u periodu februar

• mart. Prebegao u Italiju pre pet meseci, zajedno sa porodicom, brodom punim izbeglica, bliski saradnik bivseg predsednika Berise (Berishe) se pretvorio u simbol neuspeha zelene uniforme i same albanske drzave vodjene od strane antikomunistickih demokrata. Njegov povratak iz SAD, gde je nasao privremeno utociste, zauzeo je prve stranice stampe, koja se dugo bavila ministrom odbrane bez vojske.

Zuljaljijev dolazak koincidira sa debatom koja je zapocela na politickoj sceni oko nacina prikupljanja oruzja od civilnog stanovnistva. Debata koja ce se, kako se cini, dugo odvijati, imajuci u vidu nizak ritam s kojim je vlada zapocela prikupljanje oruzja i njene ogranicene mogucnosti da to i postigne. Pozicija i opozicija, proizasli iz izbora od 29. juna, cini se da nisu saglasne oko ove tacke. Dok vecina, koju cine socijalisti i centar zele da prikupe oruzje jacanjem zakonodavstva i pomocu organa reda, desna opozicija bivseg predsednika Salji Berise je predlozila upisivanje i davanje privremene dozvole za nosenje oruzja za oruzje koje vec poseduju. Prema demokratama, takav nacin bi doprineo da se doznaju realne srazmere oruzja koje se nalazi u rukama gradjana i da se tako izbegne dalja zloupotreba oruzja. Ne nedostaju ni predlozi za kupovinu oruzja od onih koji ga poseduju.

Debata oko prikupljanja vojnog arsenala je u medjuvremenu zatrovana pitanjem naoruzanih militanata Demokratske partije tokom meseci haosa, kada je ona bila na vlasti. Nekoliko lista otkrivenih u poslednje vreme, pokazuju da su organci Demokratske partije u centru i u okruzima naoruzavali clanove partije i njene simpatizere, ukljucujuci i visoke licnosti Demokratske partije i drzave. Poslanici, visoki drzavni fiunkcioneri i njihovi bliznji figuriraju na tim listama da su uzimali kalasnjikove, pistolje i lake mitraljeze. Genc Pollo, aktuelni Generalni sekretar Demokratske partije figurira da je uzeo jedan pistolj tipa TT, poslanik Azem Hajdari je zaduzio sest komada oruzja, dok je sin bivseg predsednika Berise zaduzio cetiri komada automatskog oruzja marke "Kalasnjikov". Skandal lista VIP, veoma brzo se pretvorio u politicku temu i koriscena je u ne maloj meri od strane novih pobednika na izborima, koji su govorili o "naoruzanoj partiji", a sto je na taksativan nacin zabranjeno albanskim zakonima za politicke partije. Ministar unutrasnjih poslova Neritan Ceka je dao naredbu za prikupljenje oko 4 hiljade komada oruzja, koje je figuriralo na tim listama i prema zvanicnim ciframa, do kraja avgusta, 95 odsto tog oruzja je predato.

Tako je razoruzana Demokratska partija, ali kako razoruzati tri miliona Albanaca. Ovo je najkomlikovanije pitanje za vladu Fatosa Nanoa. Paralelno sa naredbom o prikupljanje oruzja od Berisinih sledbenika, ministarstvo odbrane je 4. avgusta ove godine donelo naredbu o predaji oruzja do 30 septembra. Oni koji budu predali oruzje u tim vremenskim rokovima, nece snositi nikakvu zakonsku sankciju, ali posle ovog datuma, delovace zakonske regulative. Do pet godina lisavanja slobode, predvidja clan Krivicnog zakona o posedovanju oruzja bez dozvole, clan pod koji ce potpasti ubuduce mnogi ljudi, ako se ima u vidu da je do sada akcija prikupljanja oruzja zabelezila nizak ritam. Do kraja avgusta, u policijskim stanicama sirom zemlje prikupljeno je oko 15 hiljada, od 700 hiljada kalasnjikova, pusaka, lakih i teskih mitraljeza, granata i municije svih vrsta. S druge strane, pojavljuje se fenomen predaje jednog dela naoruzanja, a zadrzava se drugi deo. Dosta Albanaca je iz vojnih depoa uzelo vise od jednog komada oruzja, sto jos vise otezava procenu da li su oni razoruzani ili ne. Municija koja je sakrivena, izgleda je da pocela da se kanalise u mrezu trgovine sa susednim zemljama, Grckom, Italijom i Makedonijom. Vesti koje dolaze sa carina na kopnu i moru, govore o otkrivanju sve vecih kolicina oruzja kod bandi i trgovaca, koji pokusavaju da ga prodaju po profitabilnim cenama.

Razoruzanje, tako, ostaje Gordijev cvor koji ce pratiti Albaniju i posle 2 000-te godine. Proistekao iz jedne istorijske nesrece ovog naroda, ocekuje se da ce se ovaj veliki problem veoma usporeno resiti i mozda nikada u potpunosti.

AIM Tirana Skender Minxhozi