TKO CE BITI NASLEDNIK GLIGOROVA?

AIM, Skopje, 04.09.1997

Prema Ustavu Republike Makedonije predsednik Republike bira se na opste i neposredne izbore za vreme od pet godina i isto lice moze biti izabrano najvise dva puta. Imajuci ovo u vidu aktuelni predsednik Kiro Gligorov mogao bi zavrsiti ovaj mandat i ponovo se kandidovati za jos jedan, jer, svejedno sto je dvaput biran, na prvim izborima izabrali su ga poslanici makedonskog Parlamenta, pa tako s ustavnopravne tacke gledista nema nikakve smetnje da se 1999 godine ponovo nadje na listi kandidata. Medjutim, u pitanju su godine (gligorov je rodjen 1917 godine), pa je tesko poverovati da ce uci u jos jedan izborni okrsaj, sto je na posredni nacin on to i najavio.

Kada je 1994 godine Gligorov izabran za staro-novi predsednik otvoreno je stao na celo tadasnjeg Saveza za Makedoniju (koalicija izmedju Socijaldemokratskog saveza, liberalne i socijalisticke partije), bio njihova glavna investicija i, nema sumnje, glavni "adut" sto je ova koalicija nadmocno pobedila na izborima i od 120 poslanika osvojila bezmalo sto poslanickih mesta. U Makedoniji, neposredno nakon njegovog izbora, a pre zavrsetka republickih parlamentarnih izbora, jos se pamti njegov apel gradjanima ove drzave, tacnije njegove reci - "ne ostavljajte me samog, glasajte za Savez za Makedoniju". Narod je, naravno, poslusao svog predsednika.

U medjuvremenu mnoge su se stvari promenile: raspao se mocni Savez za Makedoniju, desio se atentat na Gligorova, Socijaldemokratski savez je uzeo svu vlast u svojim rukama i u nekoliko navrata okrenuo ledja Gligorovu, pokazajuci time da je on svoje otsluzio, pa prema tome vise i ne racuna na njega. Ni Kiro Gligorov vise nije tako omiljen kod naroda kako je nekad bio, jer se dozivljava kao covek koji je iskljucivo zasluzan sto je doveo na vlast socijaldemokrate koji su se tokom ovih tri godina strahovito iskompromitovali i potrosili poverenje gradjana Makedonije.

U ovakvoj situaciji jedno od glavnih politickih pitanja danas je: ko bi mogao biti naslednik Gligorova? Spekulacije su pocele jos pre dve godine, prakticno dan ili dva nakon atentata na predsednika. Medjutim od tog dosta sirokog spiska ljudi koji su se tada pominjali, tokom vremena on se suzio na nekolicina i skoro je izvesno da ce neko od njih i zaista biti buduci predsednik Republike Makedonije.

Socijaldemokratski savez bi rado video na tom mestu svog lidera, istovremeno i predsednika makedonske vlade, Branka Crvenkovskog, ali je to ustavom nemoguce jer aktuelni premijer nema potrebne godine za tu funkciju (rodjen je 1962 godine, a prema Ustavu za predsednika Republike moze biti kandidovano i izabrano lice koje je na dan izbora napunila najmanje 40 godina). Tako, iz redova ove partije, inace unutar duboko posvadjana i podeljena, pojavljuju se dva imena, kao pretsatvnici dveju struja u SDSM. Jedan od njih je sadasnji ministar spoljnih poslova Blagoja Handjziski, dok drugi sadasnji predsednik makedonskog Parlamenta Tito Petkovski. Dali je prednost Petkovskog to sto ima nesumnjivu podrsku vecine parlamentaraca i odredjenog broja biznismena Makedonije, trek treba da se vidi, ali se s njim svakako treba racunati mozda i zato sto je cvrst protivnik, iskusni politicar i covek koji se otvoreno suprotstavlja Crvenkovskom po mnogim pitanjima. Zato je i cesto puta bio na udaru i bilo je pokusaja njegove eliminacije iz vrha partije, ali je Petkovski uvek uspevao odoleti napadu i opstati u SDSM kako relevantni nosioc njene politike. Sto se tice Handjziskog, takodje se radi o coveku koji je vec dudje vreme u politici, obrazovan, univerzitetski profesor, veoma mocan u partiji, neiskompromitovan i sto je sigurno najznacajnije, veoam blizak premijeru, prakticno desna ruka, sto implicira da ce zastupati njegove ideje i stavove.

Zasad se iz redova Socijaldemokrata ne nazire treci kandidat za predsednika, a ko ce od ovih dvojica biti istaknut na listi, treba sacekati ishod unutar partijske borbe i videti koja ce struja uspeti odneti pobedu.

Liberalno demokratska partija, nastala nedavno time sto su se ujedinili nekad ljuti protivnici liberali i demokrati, posto su ovi prvi raskrstili sa socijaldemokratima (posle rasturanja Saveza za Makedoniju), skoro je izvesno nastupice sa Stojanom Andovom kao kandidata za predsednika drzave. Tim ce, cini se, biti ispunjen dogovor verovatno nacinejn prilikom formiranja ove nove partije, kada je ze njenog pretsednika izabran lider demokrata Petar Gosev. Znaci, Gosev ostaje predsednik ove politicke formacije, dok iskusni Andov postaje kandidat za predsednika RM. Medjutim, nezavisno od planova i zelja liberalnih demokrata, nezavisno od iskustva Andova, od gradjanske opcije koju zastupa ova partija, bar prema raspolozenju gradjana iskazanim na mnogim sondazama, male su sanse da bi Andov mogao biti izabran za predsednika Republike.

Nacionalisticka VMRO-DPMNE je partija koja ima konstantno , solidno i disciplinovano glasacko telo (u ovom trenutku verovatno i vece od onog SDSM-a), a to je svakako argument u trci za predsednicko mesto. Medjutim problem VMRO-DPMNE-a oduvek je bio i naravno ostao nemanje kvalitetnih ljudi koji bi mogli vrsiti jednu ovako visoku funkciju. Ipak, i u takvoj situaciji VMRO-u ne pada na pamet da ne istakne svog kandidata, a njega pronalazi u nekadasnjeg ministra pravde Djordjija Naumova, coveka koji je u prvoj makedonskoj vladi iznikao niotkuda i iz totalne anonimnosti, ali tokom godina kao vatreni pobornik nacionalne ideje postao tako reci ideolog VMRO-DPMNE-a, veoma blizak lideru ove partije Ljubceta Georgivskog, time i najozbilniji kandidat za naslednika Gligorova iz ove partije.

Iza Vasila Tupurkovskog, nekad clana Predsednistva SFRJ, ne stoji nijedna politicka partija, ili tacnije, nije clan nijedne od cetrdeset koliko ih ima u Makedoniji. Ipak, ovom relativno mladom, ali vec dovoljno iskusnom politicaru, koji se posljednim godinama nije bavio politkom, daju se najvece sanse za iduceg predsednika drzave. Mozda bas taj podatak sto nije bio aktivan u politici, pa prema tome nije ni imao sanse da negde pogresi, Tupurskovskog stavlja u poziciji da u izbornu trku krene cist i neiskomromitovan, bez hipoteka i negativnog bek-graunda. Mlad, obrazovan, covek neformalnog ponasanja, s podrskom biznis krugova, neopterecen nacionalizmom i se evidentnom podrskom urbanih sredina, pre svega Skopja, Vasil Tupurkovski vec sada je proglasen za buduceg predsednika Republike Makedonije. Inace, on je svoju kandidaturu neposredno najavio nedavno na jednom susretu Makedonaca poreklom iz Egejske Makedonije (sada u sastavu Republike Grcke) u selu Trnovu, a to je vec bio povod da se mnoge partije uznemire, pa i pocnu kampanje protiv Tupurkovskog. Ali, bilo kako bilo, Tupurkovski kao nezavisni kandidat za koga ce verovatno glasati gradske sredine, gradjani poreklom iz Egejske Makedonije (ciji broj nije za zanemarivanje) i mnogi Albanci, recimo jos jednom, bice najozbilniji kandidat za predsednika Republike Makedonije i verovatno, ako se u medjuvremenu nesto radikalno ne promeni, patencijalni naslednik Kire Gligorova.

Albanske partije zasad ne najavljuju svog kandidata. Mozda to nece ni uciniti, svesni da bi se to u ovim napetim medjunacionalnim odnosima u RM tumacilo kao provokacija. Medjutim ukoliko se to dogodi, onda sigurno nisu bez sanse jer pretpostavka je da ce se makedonsko glasacko telo podeliti, ili bolje receno, rascepkati svoje glasove na kandidate pojedinih partija i nezavisnih kandidata, dok bi albanski glasaci, homogeni i disciplinovani svoj glas dali jednom svom izabraniku. U tom slucaju vise od dvadeset posto albanskih glasaca glasali za, recimo, Arbena Djzaferija, lidera Demokratske partije Albanaca, sto bi bilo neuporedivo vise od svakog pretpostavljenog procenta koji bi mogao dobiti Petkovski, Handjzinski, Andov, Naumov, Tupurkovski ili neki drugi.

Medjutim, nezavisno od rezultata, nezavisno od prica, deklaracija i pokusaja da se Republika Makedonija pretstavi u svetu kao demokratska i pravna drzava, takav ishod - Albanac predsednik Republike Makedonije, tesko da bi mogao biti prihvacen jos manje da konkretno profunkcionise. Posledice takvog stanja mogu se samo pretpostaviti - opasne i traumaticne sekvence na ulicama makedonskih gradova i sela. Zato, svesni ovoga, albanske partije verovatno nece ni uci u avanturu isticanja svog kandidata za predsednika Republike Makedonije.

MILAN BANOV