MEDjUNARODNI POLICAJCI ZAMENJUJU MEDjUNARODNE VOJNIKE?
AIM Skopje, 03.09.1997
U vreme kada je Makedonija smisljala nacine kako da eskivira medjunarodni pritisak koji je usledio nakon tragicnih dogadjaja u Gostivaru, sredinom avgusta je na adresu Makedonske vlade stigla kopija izvestaja Generalnog sekretara UN koji je pokrenuo lavinu reakcija. U spomenutom izvestaju namenjenom Savetu bezbednosti (SB), Kofi Anan pise o mandatu preventivnih snaga u Makedoniji (UNPREDEP), odnosno o ranije planiranoj a odlozenoj redukciji broja medjunarodnih preventivaca za 300 vojnika koja treba poceti od 1 oktobra. Spomenuta redukcija trebala je biti ostvarena jos u aprilu ove godine, ali nakon "piramidalne" krize u Albaniji i navale albanskih izbeglica u Makedoniji, makedonska vlada je zatrazila odlaganje ove tacke Rezolucije SB UN broj 1082, na neodredjeno vreme. Sledeca Rezolucija, broj 1110 kojom je mandat UNPREDEP-a bio produzen do 30 novembra ove godine, ponovo je predvidjala redukciju broja vojnika na 750, umesto 1050 koliko ih ima sada. Ovaj stav pretstavlja rezultat kompromisa zbog insistiranja Ruske Federacije da nakon Dejtona nema vise opasnosti od prosirenja rata iz bivse Jugoslavije u Makedoniji te da vise nema potrebe ni od medjunarodnog vojnog prisustva u Makedoniji.
Iako je bilo jasno da zapad, a u prvom redu Amerikanci, ne mogu beskonacno odolervati pritiscima iz Rusije, makedonska vlada se sve do 14 avgusta nadala da ce i ova predvidjena redukcija ostati samo "slovo na papiru". Ovo se moze zakljuciti na osnosu sasvim neumerenih, a moze se reci cak gnevnih reakcija makedonskog ministra spoljnih poslova na adresu Generalnog sekretara UN. Nakon cetiri dana "studiranja" izvestaja neimenovani diplomata iz ovog ministarstva je izvestaj od 14 avgusta ocenio kao "grubi previd" prvog coveka svetske organizacije. On je bio jos precizniji pa je izjavio da makedonska armija nije u stanju kontrolirati granice, aludirajuci na njen zapadni deo koji je svakodnevna "meta" albanskih izbeglica. Spomenuti neimenovani diplomata je bio jos kriticniji prema delu izvestaja koji predvidja jacanje civilne komponente UNPREDEP-a na racun vojnog. To bi znacilo da u Makedoniji dodju civili koji bi posmatrali unutrasnja previranja koja su nakon slucaja Gostivara postali "top tema" u diplomatskim krugovima.
Jedinstveni odgovor od strane misije UN u Makedoniji je bio da ce oni slediti upute New Yorka te da su vec poceli sa pripremama za ostvarivanje planirane redukcije. Pitanje granice sa Albanijom je resio i sam Kofi Anan koji je napisao da nakon junskih izbora pod pokroviteljstvom i nadzorom OBSE ocekuje stabilizaciju stanja u Albaniji. Stavise, Generalni sekretar UN je izrazio zabrinutost zbog otvorenih medjuetnickih sukoba koji prete stabilnosti zemlje. "Ovi unutrasnji problemi ostvaraju pitanje dali je tekuci mandat UNPREDEP-a relevantan za tekucu situaciju...", postavio je dilemu Kofi Anan.
Ovo vidjenje Generalnog sekretara UN moze se protumaciti kao njegovo "otkrice" da ustvari Makedoniji vise treba neki mandat koji bi se odnosio na unutrasnju stabilnost, posebno na planu medjuetnickih odnosa, nego tekuci koji je ocigledno "zastareo". Ovaj mandat bi se mogao ostvariti putem monitoringa medjuetnickih odnosa, posebno onih medju Makedoncima i Albancima, koji se vise zaostravaju nakon ubistva troje Albanaca za vreme nemira u Gostivaru 9 jula ove godine. U svom izvestaju Generalni sekretar UN je napisao da je dao instrukcije stafu UN u Skopju "da odmah pocnu sa intenzivnim konsultacijama sa vladom zemlje domacina, drugim medjunarodnim organizacijama i zainteresovanim zemljama clanicama o vrsti medjunarodne prisutnosti koja bi bila najpogodnija za BIvsu Jugoslovensku Republiku Makedoniju nakon 1 decembra 1997 godine". Medjutim makedonska Vlada ne krije da nikako ne voli da UN stavlja pod lupom njene poteze na unutrasnjem planu, iako ne zeli da se otkaze od besplatnih usluga visoko uvezbanih i bogato opremljenih mirovnjaka na njenoj teritoriji.
Ovu kontradikciju u stavu makedonske vlade cini se da je konacno "presekla" specijalna izvestiteljica UN o ljudskim pravima, gospodja Elizabet Ren, koja je krajem avgusta posetila Makedoniju. Na osnovu onoga sto je objavila u makedonskim medijima slobodno se moze zakljuciti da je stav Kofi Anana o pojacanju civilne komponente UN (t.e. posmatraca) dobio argumenat vise. G'dja Ren je ostro osudila intervenciju policije u Gostivaru i predlozila da se za makedonske policajce organizira nastava o ljudskim pravima i o ponasanju policajaca za vreme slicnih akcija protiv svojih gradjana. Ona je naglasila da bi se predlog Generalnog sekretara UN o civilnoj komponenti mogao prosiriti i na planu edukacije makedonskih policajaca, sto podrazumeva i prisustvo medjunarodnih policajaca na tlu Makedonije. Hoce li Makedonija dobiti medjunarodne policajce umesto medjunarodnih vojnika, ostaje da se vidi krajem novembra kada Savet bezbednosti UN treba doneti novu Rezoluciju o fizickom prisustvu medjunarodne organizacije u Makedoniji. Medjutim kako stvari stoje, tesko je zamisliti da makedonska vlada takvo sto moze izbeci.
IBRAHIM MEHMETI