JUGOSLOVENSKA VLADA OBJAVILA RAT SIVOJ EKONOMIJI
Ilegalno privredjivanje ugrozilo drzavu
Uvek kada drzavni budzet ostane bez para nadlezni drzavni organi se sete da postoji siva ekonomija u cije se ilegalne kanale slivaju ogromna sredstva; pritom cesto zaboravljaju da je ona posledica promasaja proklamovane ekonomske politike ili biznisa mocnih pojedinaca na vlasti i "poslovnih ljudi" na terenu
AIM, BEOGRAD, 3. 9. 1997.
Sadasnji privredno ekonomsko razdoblje Jugoslavije karakteristicno je po naglasenoj ofanzivi Savezne vlade u suzbijanju sive ekonomije. Njen ministar za unutasnju trgovinu Milorad Miskovic upozorio je da vrednost posla koji se obavlja preko ilegalnih kanala, odnosno izvan kontrole drzave, iznosi 40 odsto godisnjeg drustvenog proizvoda. Drzavni budzeti uskraceni su za ogromna sredstva zbog cega nisu u mogucnosti da redovno i u predvidjenim iznosima izmiruju obaveze prema svojim korisnicima.
Nekontrolisano kretanje gotovo polovine drustvenog proizvoda predstavlja alarmanti znak za uzbunu, iako sadasnji obim sive ekonomije ne predstavlja rekordni iznos u apsolutnom izonosu. Neposredno pred raspad bivse SFRJ trecina drustvenog proizvoda odvijala se u ilegalnim kanalima. S obzirom da je tadasnji drustveni proizvod bio dvostruko veci od sadasnjeg, kroz sivu ekonomiju obrtale su se daleko vece pare nego danas, pa ipak, zbog toga nije dizana uzbuna, poput sadasnje. Za to postoje najmanje dva objasnjenja. Jedno se sastoji u tome da je nekada siva ekonomija predstavljala preokupaciju pojedinaca koji su preko nje podizali zivotni standard, dok je drzava, u isto vreme raspolagala s pouzdanim izvorima za podmirivanje svojih potreba. U slucajevima kada bi oni presusili drzava bi posezala za stampanjem para i inflatornim potezima donekle neutralisala negativne efekte sive ekonomije. Zadovoljni su bili i jedni i drugi, financijsko "stabiizovanje" pojedinaca nije ugrozavalo drzavu, niti je iz te kategorije stanovnistva neko pretendovao da, uz pomoc kapitala, krene u osvajanje vlasti.
Stvari su se u medjuvremenu izmenile utoliko sto se sada krug ucesnika u sivoj ekonomiji prosirio, pa su se pojedincima prikljucile, ne samo manje firme, vec i golemi kolektivi, koji su brzo shvatili recept kako da ostave drzavu bez para, tim pre sto su i kod pojedinaca u drzavnim organima nailazili na blagonaklonost. Tako se dogodilo da je u prosloj godini samo od sverca cigareta budzet Srbije ostao laksi za 1,26 milijardi dinara, sumu dovoljnu za podmirivanje potreba u prosveti. Drzavne obaveze ostale su neizmirene prema zdravstvu, penzionerima,deci, porodiljama, vojsci i drugim delatnostima. Cak 45 odsto gotovine ucestvuje u prometu, sto stvara pogodnost da se ogromna sredstva "valjaju" izvan kontrole. Da apsurd bude veci i pojedinim drzavnim organima nije strana praksa bavljenja sivom ekonomijom. Narodna banka Jugoslavije obelodanila je nedavno da carinska sluzba punih godinu dana nije uplacivala sredstva od naplacenih carina. Tom novcu se izgubio svaki trag, bas kao i onom koji kruzi u nelegalnim kanalima sive ekonomije.
Poslednjih godina u Jugoslaviji su na sceni dve vrste sive ekonomije. Jednom su se bavili siroki slojevi, videci u njoj nacin da prezive, posle otpustanja s posla i slanja na neizvesne i toboze placene odmore, a druga se manifestovala preko tzv. grosista, koji su radili na veliko. Tako se dogadjalo da svercovana roba ulazi na velika vrata. Samo cigarete su mesecno stizale, prema zvanicnim izjavama, u 180 slepera, koji su za sluzbene, drzavne organe bili "nevidljivi".
Kada je shvaceno da podzemni kanali potkopavaju drzavne temelje, na sva zvona je, najpre iz srpske vlade, objavljen "rat" sivoj ekonomiji, koji se najpre manifestovao na "sitnim ribama"(citaj sirotinji), sto naravno nije bitno popravljalo stanje u privredi, jer je na trzistu bilo svakojake robe, a fabrike su bile zatvorene. Mesecni promet domacih cigareta iznosio je svega 8 odsto, a ostalo je pokrivao ilegalni uvoz. Slicna praksa je i s drugim atraktivnim robama. U isto vreme u trgovackim radnjama prosecni dnevni pazar po kupcu iznosi 10 dinara.
Savezna vlada je shvatila da mora da pocne sa zapusavanjem rupa i proklamovala je soptveni obracun sa sivom ekonomijom. Ministar Miskovic objasnjava kako bi Vlada bila zadovoljna kada bi ilegalne kanale svela sa sadasnjih 40 na 20 odsto drustveng proizvoda. Da bi se to postiglo predvidjene su dve vrste mera. Jedne imaju ekonomsko obelezje i cilj im je da se smanjivanjem poreskih i drugih opterecenja ilegalci vrate u kontrolisano privredjivanje. S tom namerom smanjene su takse na domace i strane cigarete, pa je kao posledica toga prodaja domacih cigareta skocila na 23 odsto, a uvoznici su izracunali da im se pod novim uslovima vise isplati legalizacija poslovanja..
Drugi pravac sastoji se u pojaca noj kontroli, kako na legalnim tako i na ilegalnim granicnim prelazima. Na prvima ce se sve carinske obaveze placati na licu mesta, odnosno vec kod ulaska robe u zemlju, kako bi se sprecilo njeno "gubljenje"po prelasku granice. U kontroli ilegalnih granicnih prelaza bice angazovana i vojska, ali je predvidjena i tzv. dubinska kontrola na celoj teritoriji zemlje, tako da roba bez legalnog porekla moze biti oduzeta bilo gde. Na prvi pogled takvoj praksi ne bi imalo sta da se zameri, ali opasnost postoji od njene zloupotrebe. Poucan primer u tom smislu predstavlja iskustvo jednog stranca koji je od granice u Subotici do Podgorice platio 18 puta saobracajnu kaznu, svaki put po 50 DEM, a samo je u dva slucaja dobio potvrdu.
I pored toga sto su namere Savezne vlade predstavljene kao odlucne i ozbiljne, u javnosti jos nije preovladalo uverenje da se bitka protiv sive ekonomije moze dobiti, ne samo zbog njene zilavosti, vec i delikatnosti na koje ce Konticev kabinet naici u tom poslu. Jedna od slabosti sastoji se u postojecim odnosima izmedju dve federalne jedinice. Za koliko-toliko efikasno suzbijanje neregularnog privredjivanja neophodna je saradnja s odgovarajucim republickim organima, kao i uspostavljanje jedinstvenih uslova privredjivanja. Savezna vlada je preporucila republickim ministarskim kabinetima da ujednace poresku politiku, ali nije tesko naslutiti kakvu ce sudbinu imati takva preporuka kada se mere, koje srpski organi primenjuju, u Beogradu smatraju kao kontrola, a u Podgorici ih dozivljavaju kao blokadu prema Crnoj Gori.
Neizvesno je kakav ce pristup imati mere prema jednoj i drugoj sivoj ekonomiji. Ukoliko se mere pretezno usmere prema sirokim slojevima, koji su u sve usli da bi preziveli, ovakva akcija ne moze da racuna na uspeh bez odgovrajuce socijalne politike i ozivljavanja privredne aktivnosti. Za ovo drugo nedostaje strani kapital bez kojeg domaca privreda nije u stanju da pokrene proizvodne pogone, a monopolisticka ilegala u privredjivanju poprimila je razmere mocne mafijaske organizacije, pa treba ocekivati njen tvrd otpor. Zanimljivo je da je Svedjanin Karl Bilt, dok se bavio balkanskim stvarima, uocio ovu pojavu i sugerisao Evropskoj uniji da ublazi svoj odnos prema Jugoslaviji, sa ciljem da se onemoguci dominacija mafijastva u privredjivanju. Biltova sugestija je prihvacena i evropsko trziste se polako otvara za jugoslovensku privredu, ali to nije dovoljan korak ukoliko se ne otvore vrata i financijskog kapitala. Da bi se to dogodilo neophodno je da se ispune odredjeni politicki uslovi, a na tom podrucju, kao i u uspostavljanju jedinstvenog poreskog sistema, Savezna vlada jos nije dobila ovlastenja od republika. Zato je neizvesno koliko ce joj poci za rukom da razmrsi zapetljani cvor ilegalnog privredjivanja.
Koliko je jugoslovenska ekonomija ranjiva pokazuje primer s jajima iz l995. godine kada je vrednost dinara bila ugrozena enormnim uvozom jaja za Uskrs. Prema novom Zakonu o carinskoj tarifi uvoz jaja sada je opterecen je s 23 posto, a jedino se na uvoz makedonskih jaja placa samo 1 odsto carinskih obaveza. S jajima ili bez njih, siva ekonomija opasno je ugrozila drzavne funkcije i tako pokazala da sa svojim duboko pustenim korenima nema nameru da se tek tako preda, jer podaci govore da je jugoslovensko trziste vec podeljeno medju pojedinim grupama, koje imaju prikljucak na pojedince u drzavnim organima. Kupovina monopolskog polozaja za uvoz cigareta, raspodelu nafte i drugih atraktivnih roba obavlja se uz debelu proviziju. Kao rezultat takve prakse stvorena je apsurdna situacija, prema kojoj na trzistu ima svakojake robe, ali su zato domaci proizvodni pogoni pretezno zatvoreni.
Dobro upuceni smatraju da ce se vrlo brzo videti koliko su namere drzave, bez obzira na ukljucivanje i vojske u celu operaciju, ozbiljne, jer ukoliko ne dirne i u neke "svoje" cela stvar se moze zavrsiti kao i dosad: od izbora po starom.
Ratomir Petkovic (AIM)