SKUPSTINA PONOVO U RUKAMA SOCIJALISTA ?

Beograd Sep 1, 1997

Srbija pred predsednickim i parlamentarnim izborima

Kako ce izgledati Srbija 22. septembra, dan nakon odrzavanja parlamentarnih i predsednickih izbora? To je pitanje na koje se niko ne usudjuje da da definitivan odgovor, pa je cak i politickim analiticarima tesko da se bave predvidjanjima o postizbornoj Srbiji.

Drugi put u sedam godina visepartijske drzave, deo demokratske opozicije odlucio je da bojkotuje izbore (prvi put su bojkotovani izbori za Savezni parlament l992.godine). Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Gradjanski savez Srbije u drustvu jos deset manjih vanparlamentarnih stranaka pozvale su gradjane da 21. septembra ostanu kod kuce. Nasuprot njima, clanice leve koalicije, SPS-JUL-ND, Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove uveliko agituju da se izadje na biralista. Koalicija "Vojvodina", dve najvece madjarske stranke SVM i DZVM, "Lista za Sandzak Sulejmana Ugljanina" takodje nameravaju da se oprobaju pred biracima.

U trku za predsednika Srbije usli su Zoran Lilic (SPS-JUL-ND), Vojislav Seselj (SRS), Vuk Draskovic (SPO), Nebojsa Covic (Demokratska alternativa), Vuk Obradovic (Socijaldemokratija), Mile Isakov("Vojvodina")i Sandor Pal (DZVM). Posle dva Miloseviceva mandata na ovom mestu, Srbija treba da dobije novog sefa, ali, po svemu sudeci vise kao protokol majstora, a manje kao drzavnika.

I na ovim, cetvrtim po redu, parlamentarnim izborima u Srbiji se po svemu sudeci nece desiti nista novo. Sva ozbiljna preliminarna istrazivanja govore da ce i u narednom mandatu Republicka Skupstina ostati u rukama socijalista, a da ce na celo drzave doci njihov pulen, ako ne u prvom, svakako u drugom krugu. Uostalom Republicka skupstina je u poslednjem trenutku izmenila izborni zakon i povecala broj izbornih jedinica. Matematicari kazu da na taj nacin SPS ima sigurnih 130 od 25O poslanika. Vecina im je, dakle, unapred zagarantovana.

Tu bi prica o predstojecem odmeravanju politickih snaga u Srbiji mogla da se zavrsi. Medjutim, neizvesnost nastaje zbog potencijalno ozbiljnijih razmera bojkota. Stranke koje izlaze i koje bojkotuju izbore tek ovih dana, pocetkom septembra, spremaju se u ozbiljnu kampanju, odnosno antikampanju. U pricu se ozbiljno ukljucila i Republicka izborna komisija. Izvan svojih ovlascenja, (tumacenje izbornih radnji i njihovo krsenje), Komisija je saopstila da je antiizborna kampanja nezakonita, odnosno protiv ustavna. Na to su odmah regovale partije u bojkotu tuzbom protiv Balse Govedarice, predsednika Komisije. Ovaj sudija Vrhovnog suda Srbije je inace postao poznat tokom proslogodisnje kradje glasova na lokalnim izborima kada je takodje bio na celu centralne izborne komisije.

Osim toga, partije koje ne izlaze na izbore podnele su zahtev Ustavnom sudu Srbije za preipitivanje Zakona o izbornim jedinicama koji je tokom leta usvojen na nezakonit nacin. Imajuci u vidu da je socijalisticka vecina prakticno nasiljem nad normama usvojila novi izborni zakon, moze se pretpostaviti i sudbina opozicionog predloga na Ustavnom sudu. Ovaj sud je, takodje u rukama SPS, jer su se sudije do sada mnogo puta pokazale lojalne zahtevima socijalista iako su ustavna pravila nalagala drugacije. (Uz jedan castan izuzetak sudije Slobodana Vucetica.)

Izborni zakon, kojim je Srbi ja podeljena na 29, umesto na devet izbornih jedinica, bio je kap koja je prelila casu i opredelila jedan broj parlamentarnih opozicionih stranaka da pod ne fer uslovima vise ne izlaze na biralista. Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke kaze da njegova stranka nece voditi antikampanju vec pre svega kampanju za fer i postene iozborne uslove. Vojislav Kostunica, lider DSS-a istice da je sustina antiizbornog programa pocetak ozbiljnih politickih promena u Srbiji. Slicnog je misljenja i Vesna Pesic, predsednica GSS, koja napominje da je dosao trenutak da se podvuce crta i u Srbiji stvari krenu drugacijim, demokratskim tokom.

Opozicione stranke nisu lako donele odluku o bojkotu. Mnogi analiticari smatraju da je to hazardna odluka s obzirom da onaj koga nema u parlamentu vrlo lako moze da padne u politicki zaborav. S druge strane, ima i onih koji smatraju da je politicki dobitak upravo u apstinenciji izbora na dosadasnji nacin. Naime, dugorocno, politicki ce profitirati bas bojkotasi.

U Gradjanskom savezu Srbije su posli od toga da su gradjani Srbije zimus tokom protesta, izrazili cvrstu i nedvosmilenu zelju za promenom postojeceg politickog sistema. Srbija posle zimskih setnji svakako nije ista, politicki kapital je ostao, i u ovoj stranci smatraju da on treba da bude iskoriscen kao osnova za borbu za iole fer izbornu utakmicu i demokratsku obnovu Srbije.

Dosadasnja istrazivanja javnog mnjenja, pre svega ona u Institutu drustvenih nauka, ukazuju da su ozbiljne sanse da bojkot uspe pre svega u gradovima, narocito u Beogradu. Opoziciji koja ne zeli da se u septembru pojavi pred biracima predstoji jos tezak posao da to pre svega objasni biracima u unutrasnjosti.

Front za bojkot izbora ozbiljno je oslabljen izlaskom Srpskog pokreta obnove. U svim vecim mestima plakati ove stranke i njenog predsednickog kandidata Vuka Draskovica prelepljeni su plavo zutim afisama DS sa sloganom "dosta" i "bojkotujmo". Rat plakatima samo je ilustracija zestokog verbalnog obracuna dojucerasnjih vrlih saradnika u koaliciji "Zajedno". Oni koji su za bojkot zameraju Draskovicu sto je krenuo u izbornu trku, dajuci tako socijalistima legitimitet za jos jedan cetvorogodisnji mandat. Ima misljenja da se i lider SPO upustio u svojevrstan rizik i da je moguce da dozivi debakl iz koga se nece oporaviti.

Za sve je naravno jos enigma, sta je to Slobodan Milosevic ponudio Draskovicu da bi ga privoleo da socijalistima pravi drustvo na izborima. U svim novinskim napisima pozivanjem na dobro obavestene izvore, govori se o ministarskim mestima i u republickoj i u saveznoj vladi, brojke se krecu od osam do dest ministarskih foteljaza SPO. A, tu su i ambasadorska mesta. Drugi pak, koji su upuceni kako funkcionisu lokalni sekretarijati govore o velikim sivim tokovima novca. Pa, po takvim misljenjima, dovoljno je da je sklopljen dil o "ne diranju" i da u kasi stranke ostanu milioni maraka. Kakav je politicki sporazum postignut videce se sigurno vec do kraja septembra.

Ono sto se u ovom trenutku moze pretpostaviti to je da ce u sledecoj republickoj vladi osim socijalista, julovaca i novodemokrata sedeti i clanovi SPO. Ko ce biti parlamentarna opozicija? Po svemu sudeci, opoziciono misljenje u narodnoj Skupstini bice rezervisano za Seseljeve radikale i verovatno za nekoliko poslanika "Vojvodine" i madjarskih stranaka, ukoliko se i neko od njih ne domogne kakvog ministarstva.

Najveci deo opozicije u sledecem periodu ostace izvan parlamenta. Taj deo predvodice demokrate, nekada u vrhu prvobitne Demokratske stranke, a danas na celu vlastitih partija s demokratskim predznakom. Koliko ce imati daha da izdrze vanparlamentarnu bitku, ostaje da se vidi. Njihova najveca snaga su gradjani koji su spremni neizlaskom na izbore da stanu iza njih. Procene u Institutu drustvenih nauka su da uz redovne apstinente i neodlucne koji se krecu do brojke 4O odsto ukupnog birackog tela, moze da se racuna i na dodatnih deset do petnaest odsto opredeljenih bojkotasa. Po toj racunici, bojkot bi mogao da pokaze svrhu.

Izgleda, da se i socijalisti boje ozbiljnijeg neizlaska biraca, pa je propaganda za glasanje sve agresivnija. Neizlazak polovine birackog tela, a to znaci blizu cetiri miliona gradjana, ozbiljno bi doveo u pitanje legitimnost izbora.

Kada je rec o predsednickim kandidatima, sve govori da je samo pitanje ko ce uz neprikosnovenog Lilica uci u drugi krug: Draskovic, ili Seselj? Prvom je situacija dosta otezana s obzirom da je jedan broj njegovih potencijalnih biraca vec odlucio da bojkotuje izbore. Ne treba sumnjati da je predsednik SPO vrlo svestan te cinjenice i da ce za njega najveci uspeh znaciti da svojom predsednickom kandidaturom pojaca vodece mesto svoje stranke. Za njega stvar prestiza moze znaciti da bude, po broju glasova ispred Seselja, odnosno da SPO bude po uticaju odmah iza socijalista. Potencijalnih milion glasova za Draskovica (toliko je koalicija "Zajedno" osvojila na novembarskim izborima) vec su izgubljeni.

Lider radikala racuna na svojih sedam stotina sezdeset hiljada glasova koliko je SRS osvojila na poslednjim izborima. On, medjutim, moze da uzme nesto i od SPS birackog tela, pogotovo ako se zna da SPS i SRS dele isti korpus biraca. Liliceva kandidatura je utoliko tesko ugroziva ukoliko socijalisti racunaju sa unapred poznatom brojkom od milion i osam stotina hiljada glasova. Koja stotina manje, na septembarskim izborima, ne bi uopste bila smetnja da pulen SPS ubedljivo pobedi u trci za sefa Srbije.

Vesna Vujic (AIM)