FOTOSINTEZA LJUBLJANSKE BERZE

Problem zbog nerasciscenih pojmova oko stranih ulaganja

Ljubljana, 27.jul 1997

Mnogi poznavaoci kretanja na slovenackom trzistu hartija od vrednosti mogu reci da je bio ovogodisnji jun veoma znacajan za sve koji posluju na ljubljanskoj berzi. Naime, berza se je nasla u zacaranom krugu ocaja investitora kojima su se popela preko glave obecanja o navodnom skorom otvaranja starateljskih racuna za strance, niskom prometu hratija od vrednosti i niskim deviznim kursevima. Tako je na primer berzni indeks za tri nedelje izgubio skoro 9 odsto vrednosti i posle za dva dana osta ispod granice 1200 bodova.

Veliki problem slovenackog finansijskog trzista i njegovog segmenta, trzista kapitala, je bez sumnje u tome da neki od njegovih ucesnika nemaju razciscene pojme oko stranih ulaganja. Deobe na portfeljske investicije (to su one kada stranci na organizovanom trzistu hartija od vrednosti kupuju deonice) i na direktne strane investicije predstavlja veliki problem cak za privrednike, a da ne govorimo o politicarima! Zbog toga je bila toliko vidnija primedba ministarke spoljnih poslova SAD gospodje Madlene Olbrajt (Madelein Albright) povodom poslednje posete Sloveniji, gde je medju opstom konstatacijom kako treba Slovenija nastaviti sa demokratskim reformama, izjavila i kako treba ubrzati i produbiti prevrednu reformu, posebno na polju otvaranja za strana ulaganja. Slovenija je toga svesna, ali posto se pravo trziste hartija od vrednosti tek formira sa dolaskom privatizacionih deonica veoma je znacajno da drzava sa svojim propisima obezbedi postepeno oslobadjanje ponude, kako ne bi doslo do pre jeftine rasprodaje narodnog bogastva. Ujedno je potrbno zakonom srediti i pitanje stetnih odnosno neprijateljskih preuzimanja i pred njima zastititi ona deonicarska drustva ili cak citave grane za koje se zna da su odposebnog nacionalnog interesa.

U junu niko nije ocekivao takav zaokret na bernom podijumu Ljubljanske berze. Pocelisu da padaju kusevi cak tako uspesnih deonica kao sto su papiri poznatih i uspesnih firmi Petrol, Krka, Lek i Mercator. Ocito su investitori, koji su se vec duze vremena spremali za prodaju deonica, izgubili nadu da ce se cene skoro podici, zbog toga su se odlucali za prodaju deonica. Nada za skorim oporavkom deonicarskog trzista bila je sve manja, kada je krajem juna doslo do iznenadjenja. Banka Slovenije je naime izdala dopunu instrukcijeo nacinu platnog prometa sa inostranstvom, koji bi strancima omogucio promet mimo takozvanog starateljskog racuna i to pod uslovom da ta nece prodati deonica barem sedam godina posle njihove kupovine. Ta mera je od jednom visestruko povecala promet sa deonicama. Ocito je mera Banke Slovenije unela u redove berznih posrednika nesto optimizma. Uz to je postalo jasno da je centralna banka delimicno ublazilasvoj negativni stav prema stranim portfeljskim investicijama. Odmah posle te mere se je povecao promet sa hartijama od vrednosti, ojacao je berzni indeks, a porasli su i kursevi Leka, Krke, Probanke i Dolenjske banke. Sa pohvalom meri Banke Slovenije se je odmah na konferenciji za stampu javio i direktor Ljubljanske berze dr. Drasko Veselinovic. Uz to je predlozio da bi strancima omogucili i selidbu iz hartije na hartiju kao i da im se zakonom omoguci da postanu vlasnici do 10 odsto vrednosti slovenackih firmi bez izjednacavanja na stariteljskom racunu.

Na berzi je doslo do euforije, tako da je berzni indeks porastao cak za 7,7 odsto i mnoge deonice su u privim danima jula dostigle 10-postotno dnevno ogranicenje moguce rasti. To se desilo deonicama SKB banke, Leka, Petrola i Kolinske, dok su jako porasle i cene deonica Kovinotehne, Luke Koper, Probanke, term Catez, BTC, Istrabenza i Salusa. Absolutni rekorderi na otvorenom trzistu su bile deonice Merkatorja i Krke. Protagonisti berznih transakcija bili su pre svega brokeri ljubljanske filiale austrijske banke Kreditenstalt (Creditenstalt) sto je jos ucvrstilo ubedjenje da vecina nakupa dolazi sa strane stranih investitora. Ti dogadjaji jos nisu potpuno razjasnjeni, ali je jedno jasno: logika izolacije privrede iz perspektive zabca za Sloveniju nema nikakve buducnosti.

Milan Povirk, AIM