SLOVENACKA PRIVREDA U EVROPSKOJ UNIJI

Evropska unija je mnogo potrebnija slovenackoj privredi nego politici

Ljubljana, 27.jul 1997

(prevod na engleski)

Posle raspada bivse Jugoslavije je slovenackoj privredi, koja je do tada radila za domace 20 milionsko trziste i istocnoevropske zemlje, a od jednom se nasla na samo dvo milijonskom trzistu male Slovenije, preostalo samo jedno resenje

• prodor na zapadna trzista. Ne treba naime zaboraviti da je pre raspada Jugoslavije slovenacka privreda prodala samo 18 odsto svojih proizvoda na konvertibilnim trzistima.

Uprkos tome je Slovenija vazila za pravu zvezdu na privrednom polju medju srednjeveropskim i istocnoevropskim zemljama. Tako je u spetembru 1996 engleska revija D & B International Risk & Payment predstavila Sloveniju koja se je najvise od svih udaljila od nekadasnje Jugoslavije. Za pet godina posle osamostaljenja slovenacki izvoz u zemlje Evropske unije se povecao za 37 posto, sto znaci da je dve trecine ukupnog slovenackog izvoza islo na trzista EU. Povecao se i uvoz, ali je spoljnotrgovinski bilans uravnotezen. Slovenija je do prosle godine bila i na samom vrhu sigurnosti na tabelama poslovnog rizika finansijske revije Euromani (Euromoney). Tu poziciju je uz Cesku i Madzarsku zadrzala jos i danas. Uz sve to se slovenacka privreda prilagodjava evropskim kriterijumima i konkurenciji kao i postepenoj liberalizaciji trgovine do godine 2001. U poslednjim godinama se Slovenija ukljucila i u srednjeevropsku privrednu asociaciju Cefta. Neka pravila koja vaze u Evropskoj uniji ( recimo o izvoru robe kao i o carinskom opterecenju) usvojili su i clanovi Cefte, sto je jos ucvrstilo ubedjenje da je Cefta za Sloveniju kao i za neke druge zemlje samo odskocna daska za Evropsku uniju.

Analiza strategije ekonomskih odnosa Slovenije sa inostranstvom pokazuje da obavi Slovenije oko 90 odsto ukupne razmene sa inostranstvom upravo sa evropskim zemljama, dok EU znaci 70 posto slovenacke razmene. Prema tome Slovenija nema druge alternative nego ulazak u Evropsku uniju. Pri tome bi mozda imale neke manje teskoce samo one firme koje su orientisane izkljucivo na domace trziste, ali tih nema mnogo. Zbog priblizavanja EU planira se i privredna rast Slovenije, tako da se racuna porast domaceg bruto proizvoda izmedju 3 do 8,7 posto. Sto se tice dugorocne pretvorbe privrede bit ce najznacajnije podrucje usluga, koje imaju u EU vec skoro dvotrecinsko ucesce, sto ce ugodno uticati i na nezaposlenost u klasicnim industrijskim granama. Morat ce se otvoriti i finansijsko trziste. Pri tome treba znati da za sada nema ni spremnosti ni razpolozivog kapitala da bi slovenacke banke i drugi subjekti izvozili kapital u inostranstvo. Tako se kod svakog eventuelnog uvozu kapitala de facto radi o neto uvozu kapitala. Uprkos tome je Slovenija po mnogim kriterijumima vec prilicno spremna za buduce ukljucivanje u Evropsku monetarnu uniju.

Svetska politika i privreda sve vreme drze Sloveniju pod mikroskopom, sto se na privrednom planu vrsi u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U svojim poslednjim analizama OECD smatra da je Slovenioja uprkos nekim teskocama uspela sacuvati prilicnu prednost ispred drugih nekadasnjih socialistickih zemalja. Nije moguce prevideti ni misljenje Uprave za privredna i finansijska pitanja Evropske komisije koja u delu posvecenom Sloveniji istice dobre rezultate prosle godine, posebno povecanje bruto domaceg proizvoda za tri odsto i snizenje inflacije ispod 10 odsto. Uz to upozoravaju i na neke strukturalne probleme koji onemogucavaju bolje privredne rezultate (pre sporo prestrukturiranje preduzeca i banaka, pretirana rast plata i jos neke mere Banke Slovenije koje su prouzrokovale povlacenje stranih investitora sa slovenacke berze).

I tako su predsednik Evropske komisije Zak Santer (Jacques Santer) i komesar Van Den Bruk (Van Den Broek) u Strasburu (Strasbourgu) uvrstli medju one drzave sa kojima ce unija najpre zapoceti pregovore o punopravnom clanstvu. Pre ulcaska u Evropsku uniju Slovenija ce morati uciniti jos mnogo toga. Morat ce osloboditi trziste kapitala, dostici vecu konkurenciju na trzistu finansija, obezbediti delovanje mehanizama trzista i reforme na podrucju banaka (tu treba spomenuti da je novi Zakon o bankama vec u parlamentarnoj proceduri), kao i izvrsiti reforme na kamatnom i fiskalnom podrucju. Veci i brzi napredak se ocekuje i polju ocuvanja covekove sredine, kod zaposljavanja i u energetici. Znaci, slovenacka vlada i parlament imat ce jos pune ruke posla kako bi omogucile slovenackoj privredi ostvarenje njenog cilja - ulazak medju razvijene privrede Evropske unije.

Milan Povirk, AIM