ETNICKI JAZ PRIKAZAN U PROCENTIMA

AIM JUNIOR Pristina

Polovinom juna meseca, Institut za filozofiju i sociologiju u Pristini u saradnji sa Institutom drustvenih nauka u Beogradu obavio je istrazivanje javnog mnjenja medju Albancima i Srbima koji zive na Kosovu, pod nazivom "Anatomija kosovske krize", a ciji je narucilac i finansijer ovog istrazivanja Britanski savet. Karakteristicno je da je za poslednjih sedam godina ovo prvo istrazivanje javnosti Kosova oko bitnih pitanja koja zaokupljaju ovaj region i njegove gradjane, a cilj ove ankete je, kako se navodi, ekskluzivno naucne prirode, sto podrazumeva eliminisanje svake subjektivnosti, u interesu sto objektivnih cinjenica.

Ovom anketom je obuhvaceno 816 pripadnika nacionalnosti i 405 gradjana srpske, a ispitivanje je obavljeno u 55 mesnih zajednica. Posebno se vodilo racuna da ispitanici budu zaposleni u svim profesijama, da se paritetno obuhvati gradsko i seosko stanovnistvo, kao i da bude gotovo prioblizno prisutni pripadnici oba pola. Nosioci ovog projekta sa Kosova su istakli da iako se broj ispitanika moze smatrati malim, njihovi odgovori ipak oslikavaju realne stavove ovdasnje skoro dvomilionske albanske populacije, ali i one srpske po pitanju raznih pitanja koji se ticu ovog prostora.

Ovaj istrazivacki projekat je sadrzavao cak 142 pitanja, rasporedjena u tri osnovna pitanja: poverenje u politicke partije i institucije, poverenje koje kosovski Albanci imaju u politicke licnosti, kao i njihova gledista o eventualnim modalitetima resavanja pitanja Kosova. Anketirani gradjani su mogli na vise ponudjenih odgovora da zaokruze vise njih, na osnovu cega je i procentualno proracunato njihovo raspolozenje.

Prema rezultatima ovog istrazivanja najvece poverenje gradjana uziva njihov lider Ibrahim Rugova, kojem poverenje ukazuje 66 odsto anketiranih. Kosovskoj Vladi u egzilu veruje 31 odsto anketiranih, a najmanje poverenje medju gradjanimka Kosova ima njen predsednik Bujar Bukosi, cije je ime zaokruzilo svega 30 odsto ispitanika.

Najvise, cak 47 odsto veruje politici Demokratskog saveza Kosova, a odmah potom, 16 odsto gradjana potpuno poverenje poklanja Demohriscanskoj partiji. Za Parlamentarnu partiju Kosova, koju vodi Adem Demaci, samo je 11 odsto izjavilo da ima potpuno poverenje u njenu politiku.

Pleminirarni rezultati ovog istrazivanja pokazuju da da najvece poverenje Albanaca na Kosovu uziva Ibrahim Rugova, za kojeg je 68 odsto anketiranih izjavilo da imaju potpuno poverenje, dok s druge strane samo 4 odsto njih u njega nema uopste poverenja. Na drugom mestu je potpredsednik DSK Fehmi Agani, za kojeg je 42 odsto anketiranih izjavilo da u njega ima potpuno poverenje, a trece mesto zauzima bivsi visoki funkcioner Kosova Mahmut Bakali, koji uziva potpuno poverenje 35 odsto anketiranih Albanaca. Malo se veruje Ademu Demaciju koji je zadobio poverenje svega 17 odsto ispitanika, Veton Surroi uziva potpuno poverenje 15 odsto anketiranih, dok Azemu Vlasiju, bivsem funkcioneru, veruje svega 3 odsto anketiranih, dok se cak 45 odsto njih izjasnilo da mu uopste ne veruje.

Politicki sistem koji su uspostavili kosovski Albanci 43 odsto ocenjuje dobrim. Samo 6 odsto ga smatra vrlo dobrim, 12 odsto ocenjuju losim, a 17 odsto ispitanika nije imalo nikakav odgovor.

Posebno poglavlje u ovom ispitivanju predstavljaju pitanje koja se ticu eventualnih ili prihvatljivih modaliteta za resenje pitanja Kosova. Kada je rec o oblicima autonomije, 60 odsto se odlucno protivi povratku autonomije Kosova iz 1974. godine, dok je njih samo 4 odsto odgovorilo pozitivno. Za ukidanje svakog oblika autonomije Kosovu, odlucno je protiv 89 odsto anketiranih, a podrzava je svega 0,74 odsto ili 6 od ukupno 816 anketiranih. Ujedinjenje Kosova sa Albanijom podrzava 24 odsto, 26 odsto se odlucno tome protivi, dok vecina anketiranih, cak 36 odsto ovu opciju delimicno podrzavaju. Oblici iznalazenje resenja za kosovsko pitanje u okviru granica Jugoslavije, u bilo kom obliku, odbija najveci broj ispitanika. Teritorijalnu podelu Kosoava sa razmenom stanovnistva odbija 87 odsto.

Ujedinjenje u balkansku federaciju odbija 56 odsto ucesnika ovog ispitivanja, dok je delimicno podrzava 19 odsto. Regionalizaciji, u kojoj bi Kosovo bilo ravnopravna regija u okviru Jugolsavije, protivi se 75 odsto anketiranih, odsnosno svega 1,23 odsto ili 10 od ukupnog broja ispitanih, podrzava ovaj modalitet kao resenje problema Kosova.

Opciju Kosovo kao federalna jedinica - "Balkanija", projekat koji je predlozio predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demacci, odlucno podrzava samo 3,70 odsto, ili 30 od 810 ucesniha ankete. Ovu opciju odlucno odbija 50 odsto anketiranih, dok 20 odsto njih nju podrzavaju delimicno.

Skoro isti odgovori su dobijeni i na pitanje prihvatanja opcije Kosovo-republika u okviru SRJ: 57 odsto anketiranih odlucno odbija, 21 odsto delimicno podrzava, a samo 2 odsto nju odlucno podrzavaju. Kao prihvatljivi modalitet za resavanje pitanja Kosova, i istovremeno najrasporostranjeniji je nezavisnost Kosova, koji odlucno podrzava 95 odsto anketiranih, dok 0,86 odsto, odnosno 7 od ukupnog broja ispitanika, nju odlucno odbijaju. Ne tako veliku podrsku uzivaju i modaliteti pronalazenja resenja pitanja Kosova u okvirima nekog specijalnog statusa sa medjunarodnim garancijama ili njegovo stavljenje pod medjunarodni protektorat. Specijalni status Kosova sa medjunarodnim garancijama odlucno odbija 29 odsto, 11 odsto ga delimicno podrzava, cak 40 odsto anketiranih ovu opciju odbija, a 12 odsto njih se nije opredelilo. Stavljenje Kosova pod medjunarodni protektorat dok se ne pronadje neko prihvatljivo resenje, odbija 18 odsto anketiranih, 21 odsto odlucno to podrzava, dok je 46 odsto delimicno naklonjeno ovom modelu. Po ovom pitanju ostalo je 9 odsto neopredeljenih.

Na pitanje, sta bi trebalo preduzeti kako bi se poboljsalo tesko stanje u obrazovanju albanskih djaka na Kosovu, ispitanici su se najcesce odlucivali za odgovor da se treba vratiti u postojece objekte, bez obzira na koji nacin. Za ovu opciju se opredelilo 29 odsto anketiranih. Na drugom mestu je odgovor da se poboljsanje stanja u albanskom obrazovanju treba ostvariti posredstvom realizacije Sporazuma Rugova - Milosevic, za se opredelilo 26 odsto, a samo 3 odsto njih je misljenja da treba i dalje nastaviti rad u postojecim uslovima.

Upitani, koji je problem koji izaziva najvece brige kod kosovskih Albanaca, anketirani su uglavnom izjavljivali da je to status Kosova. Za ovaj odgovor se opredelilo 23 odsto ispitanika, 21 odsto njih je misljenja da je najveci problem za Albance policijska represija, 15 odsto na prvo mesto stavlja nezaposlenost, a 12 odsto kaze da je to siromastvo.

Poslednje pitanje u ispitivanju Instituta za sociologiju i filozofiju u Pristini odnosi se na misljenje o politici koju vodi Ibrahim Rugova i da li ona moze da obezbedi ostvarivanje politickih ciljeva koje su Albanci na Kosovu sebi postavili. Na ovo pitanje 60 odsto anketiranih je dalo pozitivan odgovor, samo 12 odsto je dalo negativan odgovor, dok je 24 odsto bilo neopredeljeno.

S druge strane, gradjani srpske nacionalnosti odgovarajuci na njima prilagodjenim pitanjima, a uporedjenju sa vec iznetim podacima, pokazuju da su stavovi oko Kosova i njegovog resavanja u totalnoj suprotnosti od iznetih stavova kosovskih Albanaca. Na osnovu dobijenih podataka moze se zakljuciti da Srbi sa Kosova daju cak vecu podrsku aktuelnom sistemu i aktuelnoj Jugoslaviji nego Srbi u Srbiji. Zatim imaju vise poverenja u Radio televizuju Srbije, pa list "Politika", kao i BK telekomu. Sto se politickih licnosti tice, cak 58 odsto ispitanika je dalo poverenje episkopu Rasko prizrenskom Artemiju, dok lider Srpskog pokreta otpora Momccilo Trajkovic uzva poverenje 38 odsto anketiranih.

Po ovom istrazivanju, u kojem su istrazivaci Albanci razgovarali sa Albancima, a Srbi sa Srbima, u Forum za etnicke odnose Instituta drustvenih nauka u Beogradu, na cijem je celu Dusan Janjic, doslo se do zakljucka da i Srbi i Albanci za sebe trvrde da nisu nacionalisti, vec da su to "oni drugi". Misljenja se poklapaju i kada su u pitanju njihovi stavovi oko medjunacionalnih odnosa. 86 odsto Srba je odgovorilo da su oni losi, a cak 98 odsto Albanaca je istog misljenja.

Za dobre poznavaoce srskih i albanskih politickih kretanja u poslednjoj deceniji, pa i onih od ranije, rezultati ovog istrazivanja nisu iznenadjujuci. Naprotiv oni samo potvrdjuju visegodisnje nepoverenje, kako medjunacionalno, tako i institucionalno, koje vlada izmedju Srba i Albanaca. U svakom slucaju ovo je dobra i korisna "lekcija" za one koji su pokusavali da pitanje Kosova prikriju kao goruci problem, ali i ovim drugima koji planiraju uspostavljanje ponovnog medjunacionalnog poverenja na ovim prostorima.

AIM Pristina Gjeraqina TUHINA