POSLJEDNJA DONATORSKA KONFERENCIJA?

Nakon Brisela

AIM, SARAJEVO, 28.07.97. Manje od planiranog, vise od ocekivanog, u najkracem bi bio rezultat biselske donatorske konferencije. Donatori su za ekonomsku obnovu BiH u ovoj godini obecali milijardu i 84 milona dolara, a za implementaciju civilnog dijela Daytonskog sporazuma predvidjeno je 142 miliona dolara, sto je doduse manje od planiranih 1,4 milijarde dolara ali obzirom na sve sto je prethodilo odrzavanju donatorske konferencije rezultat je vise nego zadovoljavajuci.

Na celu liste donatora nalazi se Evropska komisija sa 306 miliona dolara, zatim SAD sa 242 miliona, Svjetska banka sa 160 miliona, Japan sa 130 miliona, Holandija sa 75 miliona i Svajcarska sa 35 miliona dolara.

Sam termin koji se poklapao sa sezonom godisnjih odmora, polugodisnje prolongiranje konferencije i pojava novih kriznih zarista u svijetu, bili su dovoljan razlog da donatori budu "skrtiji" nego sto bi bili na pocetku godine.

Neposredno uoci pocetka konferencije, medju clanovima bh.delegacije baratalo se cifrom od 800 miliona do maksimalno milijarde dolara za BiH.Osnova za ove procjene bile su nezvanicne najave predstavnika zemalja donatora o visini njihovog doprinosa za obnovu BiH.

Najvece iznenadjene predstavljale su islamske zemlje od kojih se ocekivala suma od 18o miliona dolara. Umjesto toga sve se svelo na 60 miliona dolara.Razlog za ovako relativno mali odziv islamskih zemalja vecina bh. zvanicnika vidi u cinjenici da je najveci broj ovih drzava znacajne svote za pomoc BiH dao kroz program "opremi i obuci" kao i da je u ovom trenutku vecina najvisih drzavnih funkcionera, koji donose odluke,zbog godisnjih odmora prakticno nedostupna.

Svjetska banka i EU, kao glavni "skupljaci" novca za obnovu BiH nastojace da do kraja godine prikupe nedostajucih 200 miliona da bi se ispunio plan od 1,4 milijarde dolara za ovu godinu. Koliko ce u tome imati uspjeha, tek ce se vidjeti.

Ipak razloga za pretjerano slavlje nema. Predstavnici donatora u svojm istupima jasno su stavili do znanja da realizacija obecanja zavisi od spremnosti da se obaveze iz Daytonskog sporazuma, posebno one o hapsenju ratnih zlocinaca, u cjelosti ispostuju. Pojednostavljeno receno, "koliko Dejtona - toliko para".

Dodatan razlog za suzdrzanost lezi u cinjenici da obecanje ne znaci i brzo realizovanje novca kroz konkretne projekte. Od proslogodisnjih 1,8 milijardi dolara, koliko je obecano za obnovu BiH u 1996. godini, do danas je realizovano tek nesto malo vise od polovice sredstava ,1,1 mlijarda dok ostatak tek treba da bude utrosen. Pod idealnim uslovima, da bi novac poceo efektivno da se koristi potrebno je najmanje dva mjeseca, sto znaci da se prve transe mogu ocekivati tek pocetkom oktobra. Problem je sto je tada gradjevinska sezona u BiH prakticno zavrsena pa ce najveci broj projekata koji obuhvataju popravak kuca i stanova, a sto je jedan od prioriteta u obnovi, morati sacekati proljece iduce godine.

Gradjani Republike Srpske nakon ove konferencije ne mogu se nadati promjeni svoje ekonomske situacije na bolje. Prema globalnom sporazumu o podjeli sredstava izmedju Federacije i RS u omjeru 70 odsto prema 30 odsto, u korist Federacije, njima bi trebalo pripasti nesto vise od 3oo miliona dolara. Medjutim, kako sada stvari stoje, od para za RS nema nista.

Razlog je jednostavan,odbijanje aktuelne vlasti da isporuci osumnjicene za ratne zlocine, kao i nesprovodjenje ostalih odredbi iz Daytonskog sporazuma, narocito onih o povratku izbjeglica i slobodi kretanja.

U svom istupu, specijalni americki izaslanik za provodjenje mirovnog sporazuma u BiH, Robert Gelbard, rekao je da je "narodu u RS uskracena pomoc za obnovu zbog akcija male, korumpirane grupe, od kojih su mnogi optuzeni za ozbiljne ratne zlocine, a sami su se obogatili dok su gradjanima uskratili mogucnost da osjete blagodeti medjunarodne pomoci". Pored ostalog upozorio je da ukoliko vidljiv napredak ne bude postignut do kraja godine, sredstva namijenjena za RS bice utrosena u onim dijelovima BiH ciji su lideli voljni da ispune obecanja data u Daytonu.

Primjedbe je Robert Gelbard uputio i na adresu Federacije, tacnije "lokalnih zvanicnika u Federaciji koji su takodje krivi za opstrukciju u implementaciji Daytona.Oni takodje stite ratne zlocince ili sprecavaju povratak izbjeglica njihovm domovima."

Vecina ostalih donatora takodje je jasno stavila do znanja predstavnicima RS da dok su Radovan Karadzic i ostali optuzeni za ratne zlocine na slobodi u RS, a protjerani predratni zitelji izvan nje, od para za obnovu nema nista, izuzimajuci cisto humanitarne i zajednicke medjuentitetske projekte.

Bar kada se radi o SAD, sasvim je sigurno da ce ovi uslovi ostati na snazi i da kompromisa nece biti. Ipak, medju pojedinim velikim donatorima moglo se nezvanicno cuti da bi ovakav pristup mogao imati nezeljene efekte po ostatak BiH. Jer ukoliko bi bili iskljuceni iz bilo kakvog vida medjunarodne pomoci, predstavnici RS u zajednickim organima imali bi jak motiv da blokiraju ili bar maksimalno otezu potpisivanje sporazuma izmedju donatora i drzave BiH, a koji bi se odnosili na realizaciju projekata na podrucju Federacije BiH.

Predstavnici RS prisutni u Briselu nakon neuobicajeno zestokih "prozivanja" od strane prisutnih predstavnika donatora, a narocito nakon istupa Roberta Gelbarda, cak su zaprijetli i napustanjem konferencije, ali su na kraju ipak zakljucili da bi time nanijeli najvise stete sami sebi pa se njihov protest sveo na istup premijera RS, Gojka Klickovica, u kojem je sve optuzbe o korumpiranosti i kriminalu u rukovodstvu RS ocijenio kao neosnovane, odbacujuci i optuzbu da je kasnjenje u donosenju zakona iz paketa za brzi pocetak krivica samo RS.

Ipak njegov istup ocigledno nije bio ubjedljiv predstavnicima donatora jer su i u zakljuccima konferencije saradnja sa Haskim sudom i postivanje rokova iz Sintre navedeni kao uslov bez koga nece biti ni obecane finansijske pomoci. Glavna nepoznanica nakon briselske konferencije je da li je ovo bio poslednji skup donatora za obnovu BiH. Predstavnici BiH najavili su intenzivne pripreme za sljedecu konferenciju koja bi se trebala odrzati tokom prvog tromjesecja naredne godine. U isto vrijeme predstavnici nekih medjunarodnih finansijskih organizacija, kao i pojedine drzave donatori smatraju da treba traziti novi model za prikupljanje sredstava, jer je procjena da interesovanje za ovakve konferencije opada. Da je to zaista tako potvrdjuje i smanjenje broja zemalja ucesnica, a narocito onih koje se odlucuju da daju novac. Tako je na ovoj poslednjoj konferenciji od 48 zemalja i 30 razlicitih organizacija vise od polovice ucesnika bilo samo nijemi posmatraci.

U svakom slucaju da li ce svijet na ovaj ili onaj nacin nastaviti da nas pomaze svjezim novcem zavisi od nas tacnije da bavljenje visokom politikom i nacionalnim projektima zamijenimo ovozemaljskim pitanjima poput radnih mjesta, plata od kojih se moze zivjeti i krova nad glavom. Naravno, preduslov za sve je stabilan mir, a njega bez privodjenja pravdi ratnih zlocinaca nema nit ga moze biti.

Drazen Simic (AIM Sarajevo)