MOZEMO BITI ZADOVOLJNI

aim/ban/pubs/bp

Intervju: Prof. dr Rajko TOMAS, savjetnik predsjednika RS

Banjaluka, 28. juli 1997. (AIM)

Na Donatorskoj konferenciji odrzanoj 23. i 24. jula u Briselu, pored zvanicne delegacije Vlade Republike Srpske, ucestvovao je i prof. dr Rajko Tomas u svojstvu specijalnog izaslanika predsjednika Republike Srpske. Dr Tomas je profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Tvrdi da je zbog izostanka sa prve donatorske konferencije prosle godine Republika Srpska izgubila najmanje 300 miliona dolara pomoci, ali da ishodom ove moze biti zadovoljna:

Tomas: Iako je tamo izreceno niz kritika na racun njene vlasti, medjunarodna zajednica je pokazala volju da pomogne RS, pod potpuno istim uslovima kao i Federaciji BiH.

AIM: U nekim izvjestajima medija, ipak, pominje se da je tokom konferencije bilo "politike dvostrukih standarda".

Tomas: Ostrih kritika kakve su upucene RS nije bilo prema vlastima Federacije. Izrazava se zabrinutost stanjem u RS, ali onaj ko daje novac ima pravo da bude zabrinut. Ipak, opsti stav je bio da u oba entiteta proces implementacije Dejtonskog sporazuma ne ide planiranim intenzitetom. Kao uslovi za dobijanje pomoci u Zakljuccima su postavljeni postovanje Dejtonskog sporazuma, ukljucujuci saradnju sa Haskim tribunalom, i ekonomska transformacija.

AIM: Ukupna suma donacija iznosi milijardu dvjesto dvadeset sest miliona i cetiristo hiljada dolara. Od toga RS je dobila oko 30 odsto. Kako je ustanovljen nacin raspodjele izmedju RS i Federacije BiH?

TOMAS: Principi podjele su usaglaseni ranije, kada je radjen generalni program za obnovu i razvoj. Koliko se sjecam, tada je odredjeno da od ukupne pomoci od oko pet milijardi i sto miliona dolara, jedna milijarda i cetiristo miliona idu RS. Prema tome nisu u pitanju nikakva pogadjanja na ovoj Donatorskoj konferenciji koliko ce se kome dati, niti je o tome bilo rijeci. Rijec je o finansiranju projekata i na bazi sabrane vrijednosti projekata u RS i Federaciji doslo se do odnosa. Medjunarodna zajednica je prema relativnim odnosima stanovnistva uspostavila tu relaciju. To se desilo na samom pocetku, kad je usvojen Dejtonski sporazum i kad je ponudjen prvi program pomoci BiH. Treba imati na umu da u ostalih 70 odsto ulaze sredstva za zajednicke programe i sredstva za Federaciju. Dakle, jedan dio je namjenjen za interentitetske projekte.

AIM: Ako je vec ranije ustanovljena raspodjela da li RS moze ocekivati nadoknadu sredstava sa proslogodisnje Donatorske konferencije, na kojoj nije ucestvovala?

TOMAS: Ne znam da postoji zvanicni stav da RS nikada nece dobiti ta sredstva. Ako se u RS zeli realizovati sto je predvidjeno, minimum za ujednacen nivo obnove treba da bude realizacija svih projekata i ulaganje planiranog novca. Medjutim, novac dolazi na bazi donacija i ne postoji nikakvo pisano obavezujuce pravilo da donatori moraju dati svoj novac. To je njihova dobra volja. Ja sam ubijedjen da bi se mudrim radom s medjunarodnom zajednicom u narednim godinama moglo obezbijediti da ta sredstva, ipak, budu nadoknadjena RS. Pitanje je da li bi bila u istom kvalitetu kao prosle godine.

AIM: U kom pravcu ce biti usmjerena sredstva dodijeljena na Donatorskoj konferenciji?

TOMAS: Sredstva ce biti usmerena na projekte koje je razradila Svjetska banka u saradnji sa Vladama RS i Federacije BiH. U njima je precizirano sta se zeli postici, koliko je sredstava potrebno i kakva je njihova struktura. Najveci dio sredstava bice usmjeren na infrastrukturu i stvaranje pretpostavki da privreda pocne samostalno da radi, dok ce preduzeca morati da nalaze svoje partnere na komercijalnoj osnovi. Jedan dio je predvidjen za budzet, kako bi se omogucilo da RS ispunjava svoje obaveze preuzete kroz zajednicke zakone. Prije svega, misli se na finansiranje dijela budzeta BiH za zajednicke institucije i na odrzavanje medjunarodne likvidnosti. Rezultati donatorskih izjasnjavanja se sumiraju i narednih dana ce se konkretno znati koliko je sredstava predvidjeno za projekte, a koliko za druge svrhe.

AIM: Pri Kancelariji visokog predstavnika formirace se Ekonomska radna grupa. Kakvi su njeni zadaci i kakva je uloga u tom smislu data Visokom predstavniku ?

TOMAS: Opsti zakljucak Donatorske konferencije je da ce uloga te grupe biti dosta velika i da ce ona kontrolisati ispunjavanje uslova za koriscenje sredstava. Ne raspolazem detaljima, na kojim principima ce raditi Ekonomska radna grupa i kako ce biti konstituisana. Vjerovatno ce to kasnije biti dostupno javnosti. Koriscenje pomoci zavisice od odluke visokog predstavnika medjunarodne zajednice, koji ce ocjenjivati situaciju na terenu i na bazi toga donositi odluke. Moze se desiti da mi nista od obecanih sredstava ne iskoristimo, ali isto tako i da Federacija ne iskoristi. U svakom slucaju postojace dosta rigorozna kontrola sredstava koja dolaze i ne treba strahovati da ce ona zavrsiti negdje za sta nisu namijenjena. Najbitnije je da su RS i Federaciji BiH postavljeni jednaki uslovi. Dalje sve zavisi od nas. Novac ne bi smio da podstakne zloupotrebe nego da doprinese stabilizaciji ekonomskih tokova, jer dobar dio nasih problema potice i od siromastva. Kad su ljudi dobro situirani, jednostavnije rjesavaju konflikte.

AIM: Govorilo se o ekonomskim reformama u entitetima BiH. Da li je bilo rijeci o privatizaciji, koja je pocela da se realizuje?

TOMAS: U jednom dijelu govorilo se o ekonomskim reformama, koje treba podstaci. One su postavljene i u uslovima za dodjelu sredstava. Pritom, cula se ocjena da Zakon o privatizaciji u RS treba izmijeniti, da on nije podsticaajan za dosljedno provodjenje privatizacije.

AIM: A vase misljenje o tom Zakonu?

TOMAS: Tim Zakonom nisam odusevljen i imao sam dosta ozbiljnih primjedbi na to. Ipak, Zakon je usvojen. Ja ne bih htio da obeshrabrujem stanovnistvo. Vidjecemo sta ce biti na kraju...

AIM: Preduslov za odrzavanje Donatorske konferencije je bilo usvajanje "Paketa za brzi pocetak", koji je sadrzavao i Zakon o Centralnoj banci i zajednickoj valuti u BiH. Kakva je sada situacija po tom pitanju?

TOMAS: "Paket" u kojem se nalazi Zakon o Centralnoj banci je usvojen i bio je uslov za odrzavanje donatorske konferencije. Medjutim, tehnicki problemi vezani za implementaciju tog Zakona nisu rijeseni. Trenutno je aktuelan problem izgleda bona, ali ocekujem da ce i on biti rijesen.

AIM: Sta ce nakon uvodjenja nove valute biti sa dinarom na ovim prostorima?

TOMAS: Vjerovatno ce ostati u opticaju u nekim transakcijama. Zakon ne podrazumijeva zabranu tih transakcija. Omogucice se konkurencija valuta i da korisnici novca odaberu u koji novac imaju povjerenja. Zdraviji novac istiskuje losiji. Kada je u pitanju finansiranje zajednickih institucija i racuni na nivou BiH, postoji obaveza da se oni vode u konvertibilnim markama. To znaci da ce RS svoj dio ucesca u finansiranju zajednickih institucija uplacivati u tom obliku. Prilikom pojedinacnih transakcija izmedju preduzeca, mislim da ce preduzeca moci da biraju kojim novcem ce izvrsiti transakciju. Sve zavisi od toga kakva ce struktura novcanih sredstava moci da se uspostavi na prostoru RS, zavisno od pravaca trgovine.

AIM: Koje korake bi vlasti RS trebalo da urade da bi dodijeljena sredstva bila najbolje iskoriscena i eventualno nadoknadjena propustena, da bi se u njoj konacno pocelo sa obnovom i razvojem?

TOMAS: Tu ne treba mnogo mudrosti. RS treba samo da realizuje ono sto je javno rekla da ce da uradi. Ona je javno, preko svojih institucija, verifikovala Dejtonski sporazum i obavezala se da ce ga provoditi. Isto je i sa drugim konferencijama u Londonu, Sintri koje su takodje stvorile neke obaveze, koje je RS prihvatila. Svijet ocekuje da se ono sto je javno obecano i provede. I kada se to ispuni, ne treba ocekivati spektakularne rezultate. Proces obnove teci ce dosta tesko i sporo. To, medjutim, ne znaci da prvi ohrabrujuci rezultati ne mogu da se pojave ubrzo. Moramo imati na umu cinjenicu da je ovo nasa zemlja, da u njoj gradimo nasu buducnost i da na male pomake gledamo sa optimizmom. Ako bismo racionalno koristili obecanu medjunarodnu pomoc, ako bismo efikasno prilagodili nas ekonomski sistem i vodili dosljednu ekonomsku politiku, mogli bismo vec u naredna dva do tri mjeseca da osjetimo blago poboljsanje i stabilizovanje ekonomskih prilika. Novac, koji je obecala medjunarodna zajednica nece doci odjednom i da bi se on koristio treba da se ispuni niz uslova koji su vezani za funkcionisanje institucija, za tehnicke probleme, za ljude koji na tome treba da rade i slicno. Ovaj novac treba da omoguci da drugi novac, koji ce jos efikasnije podstaci razvoj, dodje u RS.

AIM: Cini se da ste optimista kada je u pitanju odnos Evropske zajednice prema RS...

TOMAS: Mislim da Evropi treba RS, ali joj treba kao partner, a ne kao prostor cije probleme ce rjesavati. Uzmimo primjer Holandije, koja ni dolar ne ulaze u RS. To treba razjasniti. Zasto takav odnos? Mozda je to samo nesporazum. Sta treba da se uradi da do toga ne dodje? Ne mozemo samo reci "neka ne da". Evropa je nasa "sira" domovina i u njoj moramo razvijati partnerske i prijateljske odnose. Mi zivimo u Evropi i mi smo evropski narod tako da ne mozemo biti indiferentni na stav Evrope prema nama. Ako budemo prihvatili evropske norme zivota, ubijedjen sam da ce nas Evropa podrzati i prihvatiti.

Aleksandar Zivanovic