TESKOBA, STRAH, DISKRIMINACIJA

Hrvati u Srbiji

AIM, BEOGRAD, 28. 7. 1997

Sin porodice Maric iz okoline Sida na privremenom je radu u Nemackoj od 1988. godine. Pocetkom rata dobio je poziv za mobilizaciju, ali se nije odazvao pozivu jer nije bio u zemlji. Porodica je dobijala preteca pisma u kojima je iznosena tvrdnja da je on u hrvatskoj vojsci. Prvi put je dosao u zemlju nakon sto je donet Zakon o amnestiji koji i njega obuhvata. Nije imao nikakvih problema prilikom boravka. Prestala su da stizu i preteca pisma. Medjutim, krajem prosle godine javili su se zainteresovani kupci, izbeglica iz Hrvatske, za njihovo imanje. Porodica Maric nije dala nikakv oglas da imanje prodaje, niti je na bilo koji drugi nacin pokazala nameru da tako nesto ucini. Zinteresovani kupac im je dao svoju ponudu i ostavio da razmisle. U toku razgovora, kao uzgred, spomenuo je neodazivanje njihovog sina na mobilizaciju. Izneo je i podatke o njihovom imanju, kvalitetu zemlje, prinosima, visini poreza i drugim stvarima...

Posle tog razgovora, zapanjeni i uplaseni clanovi porodice poceli su da ozbiljno razmisljaju o prodaji imanja, imajuci u vidu sve ono sto se ranije desavalo Hrvatima u Vojvodini. Stalno najavaljivanje dolaska izbeglica iz istocne Slavonije (polazeci od iskustva prilikom dolaska izbeglica iz Hrvatske u avgustu '95.) uticalo je da porodica Maric donese odluku o prodaji imanja i preseljenju u Hrvatsku.

Suptilniji oblici pritiska

Slucaj porodice Maric je jedan od mnogih primera, ali najbolje ilustruje tehologiju kojom se sada i posle rata (umesto bombi, pretnji puskom i direktnim izbacivanjem na ulicu preslo na suptilnije metode) i potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju Republike hrvatske i SRJ, sprovodi iseljavanje, a prezentovan je u, upravo zavrsenom, Izvestaju Helsinskog obora za ljudska prava u Srbiji.

• Izvestaj o polozaju hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, radjen je s ciljem da se preduprede sve spekulacije oko polozaja hrvatske manjine koje su u poslednje vreme sve cesce, pre svega, zbog ogromnog broja izbeglica iz Hrvatske, kaze Sonja Biserko, predsednik Helisnskog odbora za ljudska prava u Srbiji. "Fluidna politicka situacija u Srbiji ne iskljucuje novi talas nacionalizma zbog nesposobnosti suocavanja s nagomilanim problemima. U takvoj situaciji manjine su prve na udaru", naglasava Sonja Biserko, i dodaje da je "hrvatska nacionalna manjina u specificnoj situaciji i zbog slozenosti odnosa Hrvatske i SRJ".

Uoci rata srpski agresivni nacionalizam stvorio je atmosferu ugrozenosti kod gradjana nesrpske nacionalnosti. To je za rezultat imalo "tiho etnicko ciscenje". Pocetkom rata hrvatska manjina bila je izlozena verbalnom, ali i fizickom sikaniranju, posebno tokom 1991. i 1992. godine, pa sve do 1995. U tom periodu vaznu ulogu u proterivanju Hrvata imala je Srpska radikalna stranka na celu sa njenim predsednikom Vojislavom Seseljem, sto je imalo precutnu podrsku rezima. Seselj se javno zalagao za proterivanje Hrvata jer su "nelojalni stanovnici Srbije, jer je ogromna vecina u HDZ, oni su neposredni saradnici ustasa" i slicno.

U medjuvremenu, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, situacija u pogledu manjina se smiruje, prestalo je otvoreno maltretiranje gradjana, ali je i dalje na delu diskriminatorska politika, koja je poprimila suptilnije oblike pritiska, kao i zloupotreba zakona, tako da se iseljavanje nastavlja. U tom pogledu posebno je karakteristican deo uz granicu SRJ i Hrvatske, navodi se u Izvestaju Helsinskog odbora.

• Nekoliko ranijih pokusaja nasilnih delozacija u Zemunu i Batajnici smo zaustavili, ali se polozaj Hrvata u opstini Zemun od dolaska na vlast Srpske radikalne stranke naglo pogorsao. Evidentirana su tri slucaja nasilnog ulaska u stanove Hrvata", kaze Sonja Biserko, i napominje da novi, siroj javnosti poznat, slucaj porodice Barbalic najbolje pokazuje novi tip delozacija. "Ovo sto sada Seselj radi, to fasisticko nasilje, daje jasan signal ostalim Hrvatima u Zemunu i okolo, ali ima i drugu poruku za ostale gradjane. Za organizacije koje su stale u odbranu ugrozenih kaze se da su 'proustaske', da su 'ustaski lobi' u Beogradu i slicno, a gradjanima koji su poptisivali peticiju seseljevci (tako su se predstavljali) prete tefefonom i porucuju da se isele iz stanova. Policija nista ne preduzima, pa i slucaju prebijanja advokata Barovica, koga je u BK televiziji pretukao Seseljev telohranitelj, policijski izvestaj je lazan".

Iseljavanje se nastavlja

Imajuci u vidu ulogu Srpske radikalne stranke tokom rata u proterivanju Hrvata, kao i ogromne popularnosti koju ta stranka danas uziva u Vojvodini (i ne samo u njoj), strahovanja ove manjine, koja su registrovala neka istrazivanja - nisu bez osnova. Pitanje je samo zasto su najnovijim ispadima Seseljevih radikala neki zacudjeni.

Naime, krajem maja i pocetkom juna novosadska agencija za istrazivanje javnog mnjenja SCAN u svom istrazivanju dosla je do zakljucka da su "Hrvati najuplaseniji od medjunacionalnih sukoba", a da bi Srpska radikalna stranka u tom momentu na parlamentarnim izborima dobila najvise glasova. U ispitivanju javnog mnjenja koje je jos sredinom prosle godine uradio Helsinski odbor za ljudska prava, pod rukovodstvom dr Miklosa Bira, pokazalo se da gradjani hrvatske nacionalnosti (veci deo ispitanika) iskazuju nezadovoljstvo svojom ravnopravnoscu. Najveci osecaj neravnopravnosti postoji u oblasti zaposljavanja, zatim informisanja, skolstva, politickih i ljudskih prava.

Iako bi se problem zaposljavanja mogao posmatrati kao opsti problem koji se javlja kao posledica teske ekonomske krize, iskazi ispitanika upucivali su i na drugacije zakljucke: navodjeni su konkretni primeri diskriminacije, a isticana je i cinjenica da na rukovodecim, pa cak i obicnim administrativnim funkcijama, gotovo da uopste nema Hrvata. Cesto je navodjeno nezadovoljstvo tretmanom u medijima, gde se pojavljuje tendencija za njihovom izjednacavanjem sa Hrvatima iz Hrvatske i Bosne, uz konotaciju krivice za rat. Zanimljivo je da su osecanje ugrozenosti, kao i dozivljaj da su im ugrozena ljudska i politicka prava, imali pretezno ispitanici iz Srema, a znatno manje ispitanici iz Backe. To osecanje vezano je u najvecem broju sa losim iskustvima sa izbeglicama tokom rata. Na pitanje koje politicke stranke najvise ugrozavaju njihove interese, apsolutni primat medju "opasnim" strankama ima Srpska radikalna stranka.

Broj Hrvata u Srbiji je u stalnom padu od 1971. godine, kada ih je bilo 196.409 (2,6 odsto), a danas ih je ispod 70.000 (ili ispod 1 odsto). Hrvati uglavnom zive u Vojvodini (prema popisu iz 1991. bilo je preko 100.000), a ima ih u Beogradu (oko 16.200 prema popisu iz 1991.). Usled ratne politike koja je vodjena i podsticanja procesa iseljavanja, procenjuje se da je se iz Vojvodine iselilo oko 40 odsto Hrvata, a da jos 10 odsto njih ima nameru da to ucini.

U izvestaju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, navodi se da se odredjen broj Hrvata doselio u Srbiju zbog toga sto je Beograd bio administrativni centar, a ima ih i po drugim vecim gradovima, narocito tamo gde su bila sedista vojnih garnizona. Ova kategorija Hrvata, posebno ona koja je bila zaposlena u saveznoj administraciji, bila je odmah na pocetku rata izlozena delozacijama i drugim vidovima maltretiranja, o cemu se u nasoj javnosti u to vreme nije mnogo govorilo. Ova kategorija gradjana suocena je i sa problemom drzavljanstva, posebno oni koji nisu rodjeni na teritoriji SRJ. Cak i kad ostvaruju to pravo s obzirom na broj godina provedenih na teriotriji SRJ, njihovo pravo na drzavljanstvo je neizvesno, jer Zakon o drzavljanstvu daje mogucnost MUP-u da preko diskrecionog prava selektivno daje drzavljanstvo.

Najteze u Sremu

Polozaj gradjana hrvatske nacionalnosti razlikuje se po podrucjima gde zive. Na primer, u podrucju Subotice, Sombora, Vrbasa i Kule situacija se u odnosu na period 1992-95. znatno popravila. Mogucnost delovanja politicke partije postoji (Demokratski savez Hrvata Vojvodine), ali je evidentan strah ljudi da se aktivnije ukljuce u rad partije. Na ovom podrucju objekti rimokatolicke crkve nisu bili izlozeni napadu, tako da se verska sluzba obavlja normalno i nije prisutan strah gradjana da prisustvuju verskim obredima.

U podrucju Apatina, Baca, i Sida, polozaj Hrvata koji su ostali je tezi, jer se nalaze uz samu granicu. Proces iseljavanja pod pritiskom je nesto manji nego ranije, ali tih pojava ima i dalje. U selima na ovom podrucju promenjena je etnicka struktura. Izmedju 50 i 60 odsto seoskog stanovnistva prodalo je svoja imanja ili zamenilo za imanja Srba iz Hrvatske. Gradjani hrvatske nacionalnosti najvise su bili ugrozeni na podrucjima Sremske Mitrovice, Rume i Stare Pazove, gde je ranije bilo i najvise napada, prvenstveno od izbeglica iz Hrvatske. Napada u poslednje vreme nema, ali je prisutan strah i nepoverenje u drzavne organe, pa ljudi na svaki nacin traze mogucnost da prodaju imovinu i isele se. Napominju da retko odlaze u crkvu ili zalaze u kafane. Strahuju da Srbi svako okupljanje Hrvata tumace kao zaveru protiv njih..

Jedan Hrvat u Beogradu na pitanje novinara, kako dozivljava odnos Srba prema Hrvatima u Srbiji, odgovara da ovde nema masovnog proterivanja Hrvata, i da se moze govoriti o pojedinacnim i grupnim ispadima prema Hrvatima, a prema povratku nekih od njih niko nema posebnih rezervi. O polozaju Hrvata niko se, nazalost, javno ne izjasnjava, ali niko ga izricito ne osporava, osim Seselja.

Vesna Bjekic (AIM)