BERISHINO ZBOGOM I POVRATAK NANOA

Tirana Jul 27, 1997

Mozda ne slucajno, poslanik Fatos Nano, na seansi otvaranja novog albanskog Parlamenta, sedeo je na istoj klupi na kojoj je sedeo pre cetiri godine, pre nego sto ce biti uhapsen. Dok se posle cetiri godine zatvora Nano vratio kao pobednik, njegov stari politicki rival, pet godina svemocni vodja Albanije, Sali Berisha, odlazi pobedjen.

Vrtoglava rokada vlasti je ostvarena na miran nacin u okviru 24 sata u Albaniji. Onako kako je bio i obecao, Berisha je dao ostavku i na njegovo mesto Parlament, kojim dominiraju socijalisti, je izabrao 53- fizicara Rexhepa Mejdanija, Generalnog sekretara Socijalisticke partije. Kasnije i premijer cetvoromesecne Vlade Nacionalnog pomirenja, Fino, je dao ostavku, nakon cega je usledilo i naimenovanje novog premijera, Fatosa Nanoa.

Citav ovaj transfer vlasti je realizovan mirno, ali ipak u pozadini rafala kalasnjikova, koji su se ovoga puta opet zaculi u znak slavlja. Vest o Berishinoj ostavci je pozdravljena sa slavljenickim rafalima oruzja u svim gradovima Albanije, dok od cetvrtka uvece, Albanci mogu slobodno da se krecu.

Prvi cin novog upravo konstituisanog Parlamenta bilo je ukidanje vanrednog stanja, uspostavljenog 2. marta ove godine, kada su poceli nemiri koji su doveli do naoruzane pobune protiv Berishinog rezima. Po prvi put nakon 144 dana, Albanci su mogli da se u cetvrtak uvece slobodno krecu i u vecernjim satima, posle ukidanja zabrane kretanja. U stvari, ukidanje vanrednog stanja predstavlja vise simbolican gest novog politickog establismenta Albanije, kako se ne bi ponovio izbor Predsednika pod bajonetima i tenkovima, kako se to desilo pocetkom marta, kada je Berisha ponovo izabran za Predsednika, nekoliko sati posto je uspostavljeno vanredno stanje.

Novi Parlament Albanije, koji je zapoceo sa radom ove nedelje u prvoj seansi je bojkotovan, a bojkot ce se nastaviti za jos nekoliko nedelja, od strane Demokratske partije Sali Berishe, koja je dozivela katastrofalan poraz na junskim izborima. Na prvoj seansi parlamenta, demokrate je predstavljao samo jedan poslanik, Generalni sekretar partije, Genc Pollo, koji je, posto mu nije dozvoljeno da procita izjavu svoje partije, izjavio stampi da je neprisustvo demokrata znak njihovog protesta u odnosu na nacin odvijanja izbora od 29. juna. Demokratska partija smatra te izbore neslobodnim i nepravednim, ali je priznala njihov opsti rezultat. Pollo je odbacio permanentni bojkot Parlamenta, ali nije specifificarao kada ce demokrate prihvatiti svoje mandate.

Bojkot prvih parlamentranih zasedanja od strane demokrata povezuje se, kako se cini, sa nedostatkom volje, u prvom redu Berishe, da se bude prisutan na ceremoniji ovencavanja njegovih politickih rivala. Berisha je osporio rezultat izbora u zonama Juga, gde njemu i njegovoj partiji nije dozvoljneno da organizuje kampanju, ali primoran zbog teskog poraza u glavnom gradu i na severu zemlje, koji se smatrao njegovim bastionom, priznao je rezultat izbora, koji su smatrani "adekvatni i prihvatljivi" i od strane medjunarodnih posmatraca.

Sa otvaranjem novog Parlamenta, u njegovim lozama ponovo su se vratile i zapadne diplomate, posebno one americke, koji su odbijali da ucestvuju u konstituisanju prethodnog parlamenta i poluposmrtnoj ceremoniji reizbora Berishe u martu mesecu. Fotografija americke ambasadorke Lino sa novim predsednikom Albanije, objavljena je u gotovo svim listovima u Tirani. Cak je ova fotografija objavljena i u najvecem italijanskom listu "La Republika" sa pogresnom legendom -" novi predsednik Albanije Mejdani sa suprugom", sto je izazvalo ne malo humora. U medjuvremenu stampa nove opozicije je nastavila sa napadima na SAD i americku ambasadorku u Tirani, koji se optuzuju za podrsku bivsim albanskim komunistima i podrsku njihovom povratku na vlasti.

I posle cetvrtih pluralistickih izbora od pada komunizma 1991. godine, Albanci nisu uspeli da izbegnu vecinu od dve trecine u prilog jedne partije, ne ostvarujuci tako nikada san o jednom uravnotezenom Parlamentu, koji bi nametao potrebu vladanja konsenzusom. 1991. godine komunisti, 1992. godine demokrate, 1996 opet demokrate, ali posle izmanipulisanih izbora i 1997. godine socijalisti, dominirali su albanskim parlamentom sa vise od dve trecine, brojka koja se u Albaniji gleda sa strahom zbog toga sto je iskustvo pokazlo da se iza nje moze kriti jedna autoritarna vladavina, neuvazavanje opozicije kao da ona uopste i ne postoji.

Novi Parlament ima poslanika iz 13 politickih partija, vise nego ikada ranije. Socijalisti imaju 101 mesto od ukupno 155, dok demokrate imaju samo 24. Socijaldemokrate imaju devet mesta, dok 10 malih partija i tri nezavisna poslanika popunjavaju ostala mesta. Medju nezavisnim poslanicima, koji se po prvi put biraju u jednom albanskom Parlamentu je i izdavac najveceg dnevnog lista u zemlji "Koha Jone", kao i jedan poslanik sa Juga, koji samog sebe naziva komunistom, u zemlji gde je Komunisticka partija stavljena van Zakona. Dve male partije, jedna levo orijentisana Partija nacionalnog jedinstva, dok druga desne orijentacije Albanska demokratska unija u svojim Programima imaju etnicku Albaniju.

Rexhep Mejdani ce biti novi predsednik Albanije, ali ne i njen jaki covek. Socijalisti na vlsati su jasno stavili do znanjja da ce predsednik biti vise kao ceremonijalna figura, dok ce premijer biti figura br. 1 u zemlji, po modelu parlamentarnih republika Italije i Grcke.

Interesantno je uociti slicnosti i razlike izmedju sada bivseg predsednika Berishe i novoizabranog predsednika Mejdanija. Obojica imaju 53 godine, obojica su muslimanske veroispovesti, obojica su diplomirala u Francuskoj, Berisha je sa severa Albanije iz jednog sela blizu Kosova, Mejdani je rodjen u Tirani, ali njegova porodica isto tako vodi poreklo sa Kosova. I dok je Berisha bio poznati lekar koji se dao u politiku, Mejdani je bio poznati fizicar koji se dao za naukom. Berisha govori cetiri strana jezika ( engleski, francuski, ruski, italijanski), Mejdani govori iste jezike plus nemacki. Ucenik poznatog fizicara Abdula Salama, Mejdani je sledbenik Alberta Ajnstajna. Za razliku od Berishe koji je dugo bio komunista, Mejdani nikada nije bio clan Komunisticke partije. Zato ga stampa i smatra prvim nekomunistickim predsednikom Albanije. Mejdani je postao clanom Socijalisticke partije pre godinu dana, kada je uz podrsku uhapsenig socijalistickog lidera Nanoa, postao i Generalni sekretar partije. Medjutim, ranije, tj., 1991. godine, Mejdani je bio clan Predsednickog veca, organizam koji je stvorio poslednji komunisticki vodja Albanije, Ramiz Alia, posle rusenja spomenika Envera Hoxhe u nastojanju da se izbegne anarhija u zemlji. Medjutim, za razliku od Berishe koji nikada nije zeleo da se odvoji od njegove partije, Mejdani, cim je izabran za predsednika drzave, je obavestio o njegovoj ostavci u Socijalistickoj partiji, time se obavezujuci da ce ostati figura koja ce predstavljati jedinstvo nacije. "Izgubili smo deo partijskog potencijala, ali dobili smo predsednika svih Albanaca", komentarisao je odlazak Mejdanija iz partije socijalisticki lider Nano.

Posle pet godina, od kojih je cetiri proveo u zatvoru, na celo Vlade se ponovo vraca Fatos Nano, liberalni 43-godisnji ekonomista, koji je na sebe bio preuzeo tezak zadatak reformisanja bivsih albanskih komunista. Oslobodjen iz zatvora pre samo cetiri meseca, na vrhuncu anarhije koja je obuhvatila zemlju, Fatos Nano je preuzeo na sebe odgovornost da razrusenu Albaniju izvuce iz ocajanja i anarhije. Pragmaticar, koji voli da kaze da mu je "srce na levoj strani, a da vise voli da gleda udesno", Nano je obecao otvaranje jedne nove ere u albanskoj politici, Ere Suzivota. Koliko ce biti u stanju da to i ostvari, izbegavajuci jednu novu ediciju "politike mrznje", to ce pokazati vreme. Medju najvecim teskocama koje ce morati da prebrodi je ponovno uspostavljanje reda u do zuba naoruzanoj Albaniji kao i kompenzacija izgubljenog novca u piramidalnim shemama. Postoji opasnost da ce Piramide, koje su pod sobom zatrpale Berishu, isto uraditi i sa Nanoom, ako on ne bude bio u stanju da iznadje jedno pragmaticko resenje.

Kabinet Nanoa je koalicija pet partija, socijalista, sociajldemokrata, Demokratske Alijanse, Partije za ljudska prava (grcka manjina) i Agrarne partije. Bivsi premijer Fino ce biti zamenik premijera. Dva od najznacajnijih portfelja, ministra unutrasnjih i spoljnih poslova, nece predstavljati socijalisticki pobednici, vec njihovi saveznici. Paskal Milo, socijaldemokrata, istoricar medjunarodnih odnosa, bice novi sef albanske diplomatije. U intervjuu pre preuzimanja ministarskog portfelja, Milo je najavio novu epohu u izgradnji odnosa bez predrasuda Albanije sa susedima, Grckom i Srbijom. S druge strane, Neritan Ceka, liberaldemokrata, najpoznatiji arheolog u zemlji i najostriji protivnik Berishe, bice na celu ministarstva Unutrasnjih poslova. U medjuvremenu, opoziciji, u nastojanju da se inicira politika suzivota, bice ostavljen veoma snazan i jak organ Drzavna kontrola i polovina parlamentarnih komisija.

Opoziciona stampa je kritikovala novu Vladu zbog toga sto s jedne strane kao kabinet ne reflektuje podele Sever - Jug (sever ima malo licnosti u Kabinetu) kao i verski trobojni pejzaz zemlje ( nedostaju katolici), i posebno zbog onoga sto ta stampa naziva vracanje na vlasti poslednje komunisticke nomenklature Albanije. Medjutim, Nano naviknut na zatvorske okove, cini se da se zbog kritika mnogo ne uzbudjuje.

Sada kada je rokada vlasti izvrsena, postavlja se pitanje: da li ce socijalisti biti u stanju da administriraju svojom pobedom, ili ce upasti u iste greske koje su napravile i demokrate. Lekcija iz ovih poslednjih sest meseci bila je veoma gorka. Nano se veoma brzo moze naci izmedju vrlo agresivne opozicije, sto se uopste ne iskljucuje, i pritiska baze, za koju se ne moze reci da je razodenuta od bilo kojeg osecanja revansa. Socijalisti treba da administriraju jednom cifrom koja vise nego sto predstavlja podrsku za njih, izrazava revolt na Berishinu grupu. Ovi novi nezadovoljnici i nestrpljivci vrlo brzo ce se pojaviti.

S druge strane, pred Nanoom stoji i izazov novog Ustava koji bi veoma lako mogao da se usvoji u Parlamentu u kojem ima dve trecine glasova, ali koji se nece usvojiti tako lako i kao dokument konsenzusa. Jos je nejasno koliko ce socijalista zahtevati da se taj projekat uputi na jos jedan referendum, kao sto je to uradio Berisha, ili ce se zadovoljavati usvajanjem Ustava u Parlamentu. Bilo kako bilo, sedam godina posle pada komunizma, zemlji je potreban jedan novi Ustav koji ce biti temelj podizanja institucija koje su se rastvorile kao so u moru u toku nekoliko nedelja minulog proleca.

Cini se da je Albanija zatvorila epohu lidera i da sada zahteva da otvori epohu institucija.

AIM TIRANA Remzi LANI