SIROMASTVO SE SELI U GRAD

Kosovska socialna karta

Ekonomski Institut u Pristini procenjuje da je na ovoj teritoriji socijalno ugrozeno blizu 400 hiljada radnika, a ispod svakog egzistencionalnog minimuma zivi oko 150 hiljada i njihovih ukupno 800 hiljada clanova porodice, koji nemaju stalni izvor prihoda, 18 hiljada porodica koje nemaju krov nad glavom i 160 hiljada stanovnika, uglavnom loseg zdravstvenog stanja i stari kojima je neophodna drustvena materijalna briga. Ovi podaci pokazuju da skoro 60 posto kosovskog stanovnistva zivi na ivici siromastva.

tekst:

Buvljak u Pristini je u zadnje vreme brzo promenio kvalifikacionu strukturu "zaposlenih". Cinjenica je da svoje "zaposlenjene" na "ovom radnom mestu" svakoga dana obezbedjuju ekonomisti, pravnici, inzenjeri, i ostali nekadasnji kadrovi u privredi. Njima je sitna trgovina, koja je stalno na udaru raznih policija i inspekcija, postala jedini izvor za izrzavanje visebrojne porodice. Zadnjih meseci, ima indikacija, ubrzano raste broj prosjaka i zanimljivo je sto je "nacionalna struktura" sve sarolikoja, a prosek njihove starosti je stalno je u opadanju.

Prilike se manjaju svakoga dana. Socialna kriza se sve vise produbljava. Kupovna moc stanovnistva je u stalnom opadanju, pa je i sve manje kupaca na buvljaku, sve je tezi prelazak granica i trazenje spasa negde na Zapadu, sto samo uzrokuje povecanje broja siromasnih i onih koji nemaju stalni izvor dohotka. Ekonomski Institut u Pristini, na bazi anketa na terenu, ali i na osnovu podataka Zavoda za Statistiku uradio je studiju koja pokazuje alarmantno stanje na Kosovu. Analiticari u Institutu tvrde da je na Kosovu ugrozeno skoro 400 hiljada nezaposlenih, a posebno njih 150 hiljada sa 800 hiljada clanova porodice koji nemaju stalni izvor prihoda, potom na listi je i 18 hiljada porodica sa skoro 100 hiljda clanova familije koji nemaju krov nad glavom i zive po tudjim kucama kao podstanari i 20 hiljada porodica sa 160 hiljada clanova, ciji su izdrzavaoci uglavnom stare i bolesne osobe, kojima je potreba stalna drustvena briga. Zbir ovih cifara pokazuje dramaticno stanje na Kosovu, posebno albanskog stanovnisstva: 1,2 miliona, ili 60 posto stanovnistva zivi na ivici siromastva ili ima minimalne uslove za zivot. Uporedjujuci sa stanjem iz 1989. godine, kada je skoro jedna cetvrtina stanovnistva zivela u siromastvu, sada je ovaj broj skoro tri puta veci.

Ranijih godina, zbog prilicno velikog broja zaposlenih, u urbanim sredinama se bolje zivelo. Danas je siromastvo u gradovima postalo normalna pojava. Pre sedam godina, jedna petina stanovnistva je bila siromasna, dok su sada u ovakvom materijalnom stanji tri cetvrtine stanovnistva.

Ekonomisti kazu da se siromahom tretira onaj ko nije obezbedio hranu, a ne onaj ko je gladan, onaj ko nema sredstva za podmirivanje troskova stanovanja, a ne ko nema krov nad glavom, i onaj ko nema neophodnu odecu i obucu, a ne onaj ko je go i bos. Analiza Ekonomskog Instituta, uporedjujuci proslu godinu sa 1988. daje i konkretan odgovor zbog cega tako brzo raste broj siromasnih i gladnih. Od ukupnih izvora sredstava za zivot, pre osam godina, 81 odsto njih su cinila monetarna sredstva, dok su u prosloj godini ona ucestvovala sa samo 64,2 odsto. Indikativna je cinjenica da 1996. godine, novac dobijen radom u stalnom radnom odnosu ucestvovao je sa samo 9,6 posto, dok 1988. ovo ucesce je iznosilo 48,8 posto. Medjutim, sada su monetarni izvori iz neredovnog radnog odnosa cetiri puta veci u odnosu na stanje od pre osam godina, penzije su ostale skoro na istom nivou, dok je ucesce socijalnih dohodaka povecano za dva puta, kao i prohodi koji pristizu iz inostranstva. Interesantno je da, kako prikazuju stanje ekonomisti, dok su zalihe i razne ustedjevine

1. ucestvovale sa 2,7 posto, sada one ne figuriraju. To samo govori da je ovaj izvor iscrpljen. Drugi izvori sredstava za obezbedjivanje egzistencije, zadnjih godina beleze porast. Dok je pre osam godina humanitarna pomoc cinila samo 0,1 odsto sada je njeno ucesce 8,2 posto. Isto tako, vrednost potrosnje u naturi, uglavnom sopstveni poljoprivredni proizvodi, sa ucescem od 18,5 posto povecala se na 27,6 odsto.

Struktura rashoda iz porodicnog budzeta pretrpela je neznatne promene. Za ishranu treba odvojiti 60,3 odsto, dok je ranije procenat iznosio 52,7 odsto; povecani su troskovi grejanja; stednja, koja je ranije ucestvovala sa skoro sedam posto, nije vise prisutna medju gradjanima, ali, sto je karakteristicno za ovaj period, porodicni troskovi za finansiranje obrazovanja i druge institucije u ukupnim rashodima ucestvuju cak 11 odsto, dok ranije ova kategorija uopste nije bila prisutna. Za poznavaoce kosovskih prilika, ova stavka je potpuno shvatljiva, jer Albanci sami finansiraju obrazovanje i druge budzetske institucije.

Ovi podaci pokazuju da se i na Kosovu nekako prezivljava. Ali, prema analizi Ekonomskog Instituta, ovo prezivljavanje je daleko od optimalnih zahteva, a da se ne prica o savremenim standardima. Analiticari su preracunali da, na bazi aktuelnog nivoa cena proizvoda u optimalnoj varijanti, jedna osmoclana porodica za mesec dana treba za ishranu da obezbedi 507,8 nemackih maraka, za obucu i odecu - 296 DM, a za ostale troskove - 325 DM, sto ukupno iznosi najmanje 1.128,8 nemackih maraka. U minimalnoj varijanti potrebno je 903,3 DM, dok je za tzv. "kosovsku" varijantu, sto znaci da je obuhvaceno samo 60 odsto od potrosacke korpe potrebnih namirnica za ishranu, potrebna izdvojiti 712,7 nemackih maraka.

Troskovi zivota, bez obzira na stalno opadanje broja zaposlenih, imaju tendenciju stalnog rasta. Unija Nezavisnog sindikata Kosova na evideciju ima nesto vise od 130 hiljada radnika koji su od 1990, pa do danas isterani sa posla. Istovremeno, novo zaposljavanje albanskog stanovnistva je neznatno ili nema neki veliki uticaj na sociajlno stanje na Kosovu. Raste broj zaposlenih Srba i Crnogoraca. Medjutim, i medju njima ima onih koji jedva obezbedjuju potrebna sredstva za zivot. S druge strane svakodnevno se povecava broj Albanaca koji spas traze u inostranstvu. Davne 1981. u inostranstvu je radilo 39.434 Albanaca, deset godina kasnije ovaj broj se povecao na 250 hiljada osoba, dok poslednje procene govore da je Kosovo napustilo oko 450 hiljada stanovnika, uglavnom albanske nacionalnosti. Prema podacima koje je pre godinu dana objavila Evropska zajednica, njih blizu 85 odsto je nezaposleno ili su zbrinuti od strane raznih humanitarnih organizacija drazava Evrope. Veliki broj je emigrirao sa clanovima porodice, sto pokazuje da oni vise ne salju novac na Kosovo. Analiticari kazu da i priliv novca iz inostranstva ima tendeciju opadanja. Najbolja ilustracija je osiromasenje Fonda za obezbedjivanja plata za 23 hiljade prosvetnih radnika, koje Albanci sami finansiraju.

Socialna karta bila bi kompletirana kada se doda da je na Kosovu registrovano 18 hiljada privatnih firma, da ima oko 40 hiljada zanatskih radnji, ali i veliki broj prodavnica. I one cine izvor sredstva za zivot, ali kako je kupaca sve manje iz dana u dan opada i materijalni polozaj ove nove klase. Kakva ce biti buduca kretanja u ovoj oblasti nema nikakvih procena. Ekonomisti su pesimisti jer, kazu oni, odugovlacenjem resavanja politickog pitanja Kosova i socijalno stanje stanovnistva ce se sve vise pogorsavati.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI