IGRE BEZ GRANICA

Raspisani parlamentarni i predsednicki izbori u Srbiji

Dobitna kampanja SPS za predstojece izbore: "privredni bum, nesposobna opozicija i patriotizam"

AIM, BEOGRAD, 26. 7. 1997.

Predsednicki i parlamentarni republicki izbori u Srbiji raspisani su za 21. septembar. Strucnjaci ukazuju na krsenje Ustava i zakona obrazlazuci to cinjenicom da su parlamentarni izbori prerano raspisani, te da bi mogli biti jedino prevremeni uz prethodno raspustanje republicke skupstine. S druge strane, novopeceni predsednik SRJ, ne obaziruci se mnogo na ovlascenja i nadleznosti, u Belom dvoru selektivno prima opozicione stranke i pomocu pridobijanja predsednika SPO, pokusava da obezbedi ucesce na izborima bar jedne vece opozicione parlamentarne stranke i tako razbije opozicionu ideju o bojkotu. Vaninstitucionalna priprema izbora je, dakle, u toku.

Usvajanjem Zakona o izbornim jedinicama, kojim je Srbija podeljena na 29 izbornih jedinica umesto na dosadasnjih 9, zaokruzeno je od strane SPS-a i institucionalno predupredjivanje izbornog neuspeha. Ova akcija i dalje traje, ali su njeni okviri, cini se utvrdjeni: dok se vode konstruktivne i isprazne rasprave o medijima, istovremeno se, na drzavnoj TV nista ne menja. Naprotiv! RTS punom parom odradjuje predizbornu kampanju, dok se istovremeno guse lokalni mediji koji nisu pod kontrolom; Skupstina Srbije usvaja bez prisustva opozicije vazne Zakone, a kada se opozicija pojavi eliminise je zbog opstrukcije tumacenjem ili menjanjem poslovnika...

Pomenute mere su samo deo logisticke podrske izbornoj kampanji SPS u cijem sredistu su privredni razvoj, diskvalifikovanje opozicije i patriotizam. Naime, ponovo su postale aktuelne price o brzom privrednom razvoju, najvecim stopama rasta u Evropi, ulaganjima u preporod pojedinih regiona i cele Srbije... Pri tome se paralelno radi na gradjenju negativnog imidza opozicije, odnosno na prikazivanju opozicije kao nesposobne da vodi zemlju, nedorasle resavanju globalnih, ali i svakodnevnih problema. Drzavno kontrolisani mediji su pretrpani medjusobnim trvenjima opozicije, a poenta je uvek ista - "borba za vlast je u prvom planu opozicije, a ne interesi gradjana... "

Doduse, opozicija umnogome i sama doprinosi izgradjivanju ovakvog imidza, a o njenoj "sposobnosti" govore i dosadasnji rezultati: za 7 godina svi kljucni ljudi su i dalje na kljucnim pozicijama, i ne uspevaju da dodju na vlast i pored poznatih ucinaka vladajuce SPS... Za izborni uspeh se proglasavaju izborni neuspesi, "s obzirom na uslove u kojima se izaslo na izbore", umesto da se izbore za ravnopravne uslove... Cini se da je za opozicione lidere lagodnije da budu u opoziciji nego da se uhvate u kostac sa unutrasnjim i medjunarodnim problemima, pa stoga "dobrovoljno" pristaju na sporedne uloge u politickom zivotu. Pristajanje na igru po promenjljivim pravilima, koja se mogu menjati i za vreme igre, a ciji je arbitar jedan od igraca, samo daje legitimitet autoritarnoj vlasti izapravo podupire njen princip neodgovornosti. Time opozicioni lideri stite i svoje pravo na neodgovornost, koja im olaksava politicku egzistenciju.

Patriotizam kao treca okosnica kampanje, pre svega je usmerena prema odredjenim regionima (Kosovu i Sandzaku), a kada je opsta, onda je uglavnom usmerena prema "izdajnickoj opoziciji" i ultranacionalistima iz Srpske radikalne stranke s ciljem da se naspram izdajnika i ekstremnog Seselja, sopstvena umerenost, ali patriotski obojena, jednostavno nametne kao "bezalternativna".

Zastita Srba tamo gde su u manjini i cvrst stav prema gorucim problemima (Kosovo, Sandzak), taktika je koja obezbedjuje, s jedne strane, glasove tamosnjih Srba, koji su uvereni da vlast ima nacina i odlucnosti da ih "stiti" i, s druge strane, glasove svih patriota koji se uveravaju da ce se cvrstom rukom stititi nacionalni interesi.

Rasprava o Zakonu o lokalnoj samoupravi, takodje, je bila u toj funkciji. Vlast se nametala kao strana koja zeli da zastiti Srbe tamo gde su u manjini, a kriticari, predstavnici manjina i opozicije su bili ti koji su takav predlog kritikovali. A na kraju krajeva, nije ni bitno da li ce se Zakon usvojiti onakav kakav je predlozen, malo ili potpuno promenjen ili da li ce se uopste usvojiti - bitno je da se raspravljalo u zeljenom pravcu i da se pred biracima pokazalo ko sta zastupa.

Kosovo je ponovo stub patriotske kampanje i iz te perspektive bi trebalo posmatrati sva ignorisanja srpsko-albanskih razgovora vladajuce stranke od Njujorka, preko Beca do Ulcinja. Time se pokazuje cvrstina stava prema kosovskim Albancima, ali i "izdajnicki potencijal" opozicije koja "prodaje Kosovo" po svetu i u zemlji. Iz patriotske perspektive bi trebalo posmatrati i ignorisanje srpsko-srpskih razgovora o Kosovu, jer zasto bi predstavnici vlasti razgovarali o srpskoj platformi pre izbora i rizikovali da dele oreol izdajnika, kad se o tome moze razgovarati na miru, i bez tenzija kada se ponovo dobiju izbori i iskristalise odnos snaga. Istovremeno je bilo neophodno obeshrabriti lidere kosovskih Albanaca da izadju na izbore i podrzavati ih precutno u najavljivanju "sopstvenih izbora". Vladajuci SPS ce ponovo pokupiti kosovske mandate, a Rugova moze takodje biti zadovoljan jer ce, uz dobrodosao pritisak Amerikanaca, jos jednom odloziti proveru svoje parlamentarne nadmocnosti iz 1992, koja je poprilicno okrnjena sve aktivnijim Ademom Demacijem.

Za razliku od republickih izbora iz 1993, kada je na Kosovu od 24 uzeo 21 mandat (2 SRS i 1 DEPOS), SPS sada ocekuje jos veci broj poslanickih mesta. To ce, izmedju ostalog, obezbediti i prekrajanje izbornih jedinica koje ce omoguciti "sigurnih" 30-tak mandata sa minimumom glasaca.

U svetlu patriotske kampanje na Kosovu trebalo bi posmatrati i sudjenja 20-torici, pa onda i 15-torici kosovskih Albanaca za secesionizam odnosno terorizam. Nije se vodilo, po navodima mnogih posmatraca, mnogo racuna o proceduri, nije se tu ni drzalo Zakona , vazno je bilo pokazati odlucnost i resenost da se zastite granice i ugrozeni Srbi i "ostali gradjani juzne pokrajine". Manje je, takodje bitno sto se sudilo "neprijatelju u odsustvu", sto su se u sudnici pojavljivala samo 2-3 optuzena i sto su ostali, sad vec okrivljeni, na slobodi. Vazno je bilo pokazati nepokolebljivu odlucnost da se secesionizmu i terorizmu stane na put.

U predizborne svrhe upotrebljena je i naglasena paznja Zakonu o prometu nekretninama, koji se medju strucnjacima cesto naziva diskriminatorskim, a koji je donet 1989. s ciljem sprecavanja iseljavanja Srba i Crnogoraca s Kosova i vazi za Srbiju bez Vojvodine. Nadlezne komisije opstinskih odseka imovinsko-pravnih sluzbi na Kosovu i Metohiji su u poslednje vreme zapocele pojacanu kontrolu kupoprodaje nekretnina i u niz slucajeva ustanovile nepostovanje navedenog zakona. Indikativno je da su, po navodima kosovskih Albanaca, sudske presude izricane samo kupcima (Albancima) i da su u vise navrata morali da napuste kupljene stanove i kuce.

Sandzak takodje ima veliku ulogu u predizbornoj kampanji, a nedavno uvedena prinudna uprava u Novom Pazaru ima dvostruki efekat:prvi, usmeren na bojkot izbora od strane Muslimana, i drugi, jacanje pozicija medju Srbima kojima se Beograd, kao i onima na Kosovu, namece kao "zastitnik cvrste ruke". Tako bi eventualni bojkot izbora od strane sandzackih Muslimana omogucio nekoliko dodatnih "lakih" manadata za SPS, sto bi, kada se zbroje i kosovski mandati, znacilo da vladajuca stranka, odnosno Leva koalicija u izbornu trku krece sa 35-40 mandata prednosti.

Opoziciji ostaje da se najzad izbori za ravnopravne uslove, odnosno fer i postene izbore ili da jos jednom pristane na politiku svrsenog cina vladajuce stranke i neravnopravnu trku, da izborne neuspehe proglasava za uspehe i lagodno vegetira u uslovima politicke neodgovornosti, koju je, svesno ili ne, zajedno sa vlascu uspostavila kao obrazac politickog zivota u Srbiji.

Zoran Lutovac (AIM)