REDOVNA NEGA ETNICKIH PROBLEMA

Ovih dana u Novom Pazaru

AIM, BEOGRAD, 24. 7. 1997.

Novi Pazar je neprikosnoveni kulturni, demografski, politicki i, sto je najvaznije, ekonomski centar oblasti. Ova prastara carsija ljubomorno cuva svoj identitet. Nije dovoljno ne samo prosto doseljavanje, vec ni rodjenje ovde, pa da se neko smatra Pazarcem. Dobro se zna cija je porodica kad i odakle dosla, generacijama unazad. Ovde postoji vekovima negovani sistem vrednosti u kome je najvaznije istaci se. Bogatstvom, pre svega, onda titulom (dr, mr...), ali i savremenoscu u pogledima i nacin u zivota i odsustvom naivnosti. Zato je ovde najvaznije imati, i obezbediti se u tom stanju. U glavi prosecnog Novopazarca posao je mnogo dominantniji od politike. Neprestane promene u izjavama vodecih bosnjackih politicara su posledica zelje da se uhvati ternutno raspolozenje masa, ali jos vise donatora (i ovdasnjih i stranih, naravno).

I Vlada Srbije se odlucila da pocetkom ovog meseca bas u Pazaru zavodi red. Tek sto je stao rat, privremeno zaustavljeno iseljavanje Muslimana sa ovih prostora, tek sto su prestala sudjenja i poznati sandzacki procesi zbgo posedovanja oruzja.

Suspendovala je legitimno izabrane organa Skupstine opstine Novi Pazar zato sto je tamo vladajuca "Lista za Sandzak-dr Sulejman Ugljanin" na rukovodeca mesta postavljala svoje ljude i prekrajala izborne jedinice u svoju korist. Samosmenjivanje nije najavila. Narusena je, kaze se u saopstenju Vlade, nacionalna ravnopravnost gradjana. I to u gradu gde se firmopisac na primer,hvata za glavu kada na red dodje izbor boje u kojoj ce izraditi firmu ("Ne moze zelena, ljutice se Srbi, ne moze crna, to je srpska boja zalosti, ne moze crvena, reci ce: vidi komunjaru, ne moze ni kao kod komsije, mora da bude razlicito..."), zato sto svi paze da ne stanu nekom na zulj.

Iz Beograda je izgledalo da je osvajanje opstine sa sto oklopljenih policajaca pokusaj da se isprovocira zestoka, mozda i oruzana reakcija lokalnog stanovnistva, cime ce najzad poceti borba za toliko spominjanu secesiju, a rezim pribaviti opravdanje za dragu mu represiju. Ovde se,u Pazaru, medjutim, takvo glediste smatra neozbiljnim.

Glasovi koji traze samostalni Sandzak dolaze iskljucivo iz Ugljaninove verzije SDA, ali s tim niko pametan ne racuna. Dobri poznavaoci prilika kazu da bi , to prvo, znacilo rat, a ovde se tek okoncanog rata u Bosni suvise dobro secaju. Tesko je naci ovdasnju bosnjacku porodicu koja u njemu nije nekog izgubila. Za Bosnu su ratovali mnogi ovdasnji momci, a retke su one Sandzaklije koje tamo i pre rata nisu imale bliske rodjake. Ratnih godina je MUP Srbije je u Sandzaku revnosno sprovodio akciju sakupljanja neprijavljenog oruzja od Bosnjaka, na brdima oko Pazara stajali su tenkovi Vojske Jugoslavije, a MIG-ovi su simbolicno receno "ucestvovali" u gradskom saobracaju. U toj varijanti na koju ne racuna niko kome je do mira u Sandzaku, trebalo bi da se nesto preko 300 000 sandzackih Bosnjaka izbori sa skoro isto toliko ovdasnjih Srba, Crnom Gorom i visemilionskom Srbijom.

A oruzje? Njega u samom Sandzaku ima, ali se radi iskljucivo o lakom pesadijskom naoruzanju, nema aviona ni tenkova. Sem toga, kazu ovde, rat se ne dobija bez podrske iz inostranstva, "a na koga bismo se mi mogli osloniti"-pitaju se Sandzaklije: na iscrpljenu Bosnu, koja sa mrznjom gleda na "sandzacki lobi", jer u njemu nalazi jednog od glavnih krivaca za rat? Pomoc se ne peckuje ni od Albanaca," oni i sami ne znaju sta ce sa sobom..."Za sada o svemu ovome Pazarci ozbiljno i ne razmisjaju. Doduse Ugljaninovo spocitavanje te vrste niko ovde ne spori, kao ni zloupotrebe Beograda. Ljudi gledaju kako da prezive u ovom najzaostalijem delu Srbije.

Oduvek slaba privredna aktivnost je poslednjih godina potpuno zamrla svuda osim u samom Pazaru. Pazarsko blagostanje zasniva se na svercu i falsifikatu poznstih marki dzinsa, cipela i ko zna cega jos, znaci trgovini, kojoj ne prija nikakvo neprijateljsko okruzenje. Primera radi,i pazarska bolnica izgledom najvise podseca na zatvor pred zatvaranjem, a u celom Sandzaku nema ni jedne vise skole.

Druga opcija koja kruzi Sandzakom je varijanta pripajanja Bosni. Pored pomenute netrpeljivosti "pravih" Bosnjaka prema Sa ndzaklijama (za koje je cak i pasos BiH skup i tesko dostupan), Bosna ima na pretek sopstvenih problema, pa joj samo jos Sandzak fali. Mozda je jos vaznije to sto je demografska veza Sandzaka i Bosne vec davno presecena, pa su Bosnjaci vecina u samo pet od 11 sandzackih opstina. To su Novi Pazar, Tutin i Sjenica u Srbiji i Rozaje i Plav u Crnoj Gori, i sve se nalaze uz granicu s Kosmetom. Prisajedinjenje drzavi kosovskih Albanaca, sve i da je ikad bude, odbacice kao mogucnost svako ko vidi kisela lica ovdasnjih mladih ljudi koji studiraju na Pristinskom univerzitetu, kada se spomene taj grad.

Jedan Pazarac, starosedalac prokomentariosao je ovo recima:"Mozete li zamisliti kako bi proslo sofisticirano drustveno tkanje bosnjacke zajednice u drzavi agresivnih i kulturno ultrazaostalih Albanaca?" Osim toga, pitanje je koliko se i na one dve crnogorske opstine moze racunati. Tamo je, naime, na poslednjim izborima ubedljivo pobedio DPS.

"Nije to posledica nikakvih pritisaka, vec iskljucivo gresaka tamosnje SDA," kaze Rasim Ljajic, lider gradjanske verzije Stranke demokratske akcije.

Niko ovde ne posri znacaj islama.Naravno da je bitan, on je vekovima bio jedini cinilac razlikovanja od ostalih naroda koji govore istim jezikom, ali se njegov uticaj ovde ne vidi ni u izgledu, ni ponasanju, cak ni ishrani. Bilo je pokusaja Liste za Sandzak da pravila ponasanja u gradu saobrazi islamu, ali se sve zavrsilo povecanom posetom srpskim kaficima tokom ramazana. Na kraju se i sam Ugljanin posvadjao sa Mesihatom (staresinstvom) ovdasnje islamske zajednice. Ovdasnja omladina se kulturno potpuno poistovecuje s Beogradom, a nedavno je u Novom Pazaru osnovan ogranak Zajecarske gitarijade,poznate smotre mladih rok muzicara.

Sta onda hoce sandzacki Bosnjaci? Iako je i na poslednjem sastanku Izvrsnog odbora MNVS, odrzanom pred zakazanu pa otkazanu skupstinu, bilo zahteva da se u dokument koji je ta skupstina trebalo da usvoji-Rezoluciju o Sandzaku- unese stav o "potpunoj politickoj i teritorijalnoj samostalnosti", preovladjuje zahtev za autonomijom. MNVS trazi da drzava lokalnim vlastima prepusti odluke ne samo o skolstvu, kulturi, zdravstvu i ekonomiji, vec i o sudstvu i policiji. Drzavi bi uglavnom ostala briga o komunikacijama i ekologiji. Jasno je da su i ovi zahtevi postavljeni po principu "trazimo sve, pa sta dobijemo". Ne samo trenutno vladajuci, vec ni bilo koji buduci srpski rezim nece pristati da Sandzaku prepusti ma koji od drzavnih prerogativa i time stvori osnov za vece ambicije. Realnosti je mnogo blizi koncept SDA Rasima Ljajica, koji bi da u sklopu opste srpske decentralizacije i regionalizacije za Sandzak izbori ovlascenja prikladna njegovoj specificnosti. Bez obzira na to kako ko u Sandzaku vidi resenje, u Beogradu sedi ko sedi, a taj za sada ne da nista.

Izbacivanjem predsednika opstine Novi Pazar Fevzije Murica dat je izgovor partijama okupljenim u "Listi za Sandzak" (ciji jeftini populizam obezbedjuje podrsku naroda samo dotle dok sandzacki problem nije resen, pa im inacenje sa beogradskim vlastodrscima sigurno vise prija od odgovornosti vladanja opstinom) da bojkotuju predstojece izbore, uprkos preporukama mnogobrojnih inostranih izvestilaca i delegacija, i tako poklone ne koliko mandata SPS-u, sto je verovatno i bio kratkorocni cilj vladinih mera.

Dugorocno gledano, ovo je samo dosledan nastavak politike koja Muslimanima vec godinama stavlja do znanja da su ovde nepozeljni. To im porucuju Zakon o prometu nekretnina, skolski programi u kojima "Dzafer nosi dzak", stalne kaznene ekspedicije finansijske policije, sudjenja "teroristima" u Novom Pazaru i Bijelom Polju. Bosnjaci tu poruku shvataju i sele se. Neki su otisli u Tursku, ali cinjenica da se mnogi kojima je omoguceno da tamo studiraju vracaju pre vremena, jer ne mogu da podnesu sto se tamo "pet puta dnevno prekidaju sve aktivnosti," govori koliko je to podneblje privlacno za Sandzaklije.

Sandzaklije odlaze u Bosnu (tamo ih je prema nezvanicnim podacima vec 200.000), odakle, slucajno ili namerno, dolazi vecina srpskih doseljenika u Priboj i Prijepolje. Odlazi se i u Beograd, ali su najpozeljnija odredista Nemacka i Svedska u kojima vec postoje znacajne sandzacke kolonije. Iako muslimanske partije najavljuju dalju i "jacu" internacionalizaciju "sandzackog pitanja", tesko da poverovati da ce ono usloro stici na dnevni red od mora slicnih zahteva. Po svemu sudeci ne mogu da ocekuju ni anesteziju, a kamo li spas od daljih operacija etnicke hirurgije, koju sporovdi rezim iz Beograda .

Ovih dana je u Sandzaku mirno. Smanjio se i broj policajaca. Sudjenje muslimanskom lideru Ugljaninu tek predstoji a beogradska vlast vec je preuzela nadleznosti u Pazaru. Da li su na redu sada Tutin i Sjenica?

Zoran B.Nikolic (AIM)