DEBATA O MANJINAMA

Pokret za prava i slobode (DPS) trazice promene u Ustavu Republike Bugarske u vezi sa priznavanjem nacionalnih manjina, najavio je poslanik Jonal Lotfi. Ovu izjavu je dao pred pocetak diskusije u Sofiji, povodom Okvirne konvencije za manjine u Savetu Evrope. Bugarska nije potpisnik ovog dokumenta jer novi Ustav iz 1991. godine ne priznaje postojanje nacionalnih manjina.

Predstavnici svih parlamentarnih politickih partija - Ujedinjene demokratske snage (ODS), koje sada imaju vecinu u Parlamentu, Bugarska socijalisticka partija (BSP), Bugarski biznis blok (BBB) - zele da se definise pojam "nacionalne manjine" i da li se to moze odnositi na etnicke grupe u zemlji. Po njima, neophodna je javna diskusija o ovom pitanju, koja bi prethodila sporovima oko samog potpisivanja Konvencije. Za takvu jednu debatu, prvi se izjasnio predsednik Bugarske Petar Stojanov. Po njemu, diskusija bi trebalo da prethodi potpisivanju Okvirne konvencije.

Krasimir Karakacanov (VMRO), Lezar Tosev (ODS), Ivan Genov (BSP) i Hristos Molenov (BBB) dali su svoje vidjenje problema. "Nacionalnim manjinama se smatraju one grupe populacije koje pripadaju jednoj drzavi, ali koje su od nje odvojene kao posledica ratova", bili su kategoricni delegati tog susreta.

Jonal Lotfi, medjutim, nije se saglasio sa takvim misljenjem. "Turska populacija nije odvojeno nasilno od drzave, ali njihova prava nisu zasticena. Ustav je neadekvatan zato sto je Bugarska proglasena jednonacionalnom drzavom", izjavio je poslanik DPS. On, isto tako smatra da ce za promenu Ustava biti neophodna saglasnost triju parlamentarnih grupa. Pored osnovnog zakona za promenu, neophodno je i dve trecine glasova poslanika.

Nacelno, Lotfi je predlozio da drzava bezrezervno i brzo potpise Okvirnu konvenciju za manjine i odmah potom da usaglasi osnovni zakon prema njoj. "Konvencija ce automatski resiti probleme sa pravima Turaka u Bugarskoj". Trenutno, Turci u Bugarskoj imaju sama prava zapisana u zakonu, ali ne i prakticno.

Jedan od najbolnijih problema u sporovima oko medjusobnih odnosa manjina je pitanje jezika, izjasnili su se svi prisutni u raspravi. Ustav drzave je proglasio bugarski jezik kao sluzbeni, ali s time on nije iskljucio i upotrebu drugih jezika. Turski jezik u sustini se ne praktikuje kao predmet u skoli u regionima sa mesovitom populacijom, naglaseno je u izlaganju DPS. Bugarska ne dopusta distribuciju novinskih izdanja i postojanja radio stanice na turskom jeziku.

Slicna je situacija i sa izucavanjem Kur'ana u regionima sa populacijom muslimanske vere. U isto vreme, bugarsko Ministarstvo za obrazovanje predvidja da u Programu za osnovne skole uvede hriscansku veronauku. "Drzava u celini osporava izucavanje turskog jezika, iako je to pravo dato Ustavom" izjavio je Jonal Lotfi. "Resavanje etnickih problema je test za svaku mladu demokratiju. Zato je neophodno da se osnovni zakon procisti i da se napravi koncizniji, posebno na mestima koja se odnose na prava coveka razlicite veroispovesti", objanio je jedan od predvodnika Pokreta za prava i slobode.

Ostali parlamentarci napomenuli su da u Bugarskoj svi imaju ista prava, nezavisno od toga da li pripadaju jevrejskoj, jermenskoj ili turskoj nacionalnosti.

Pitanje nije "za" ili "protiv" potpisivanja Okvirne konvencije, vec kako da se to uradi, bili su jednoglasni predstavnici politickih partija. Do sada su se 34 evropske drzave saglasile sa principima ovog dokumenta, ali samo ih je devet ratifikovalo i sve su zadrzale svoje misljenje. "Ako Konvenciju potpisemo bezrezervno, to ce biti u suprotnosti sa Ustavom, jer time priznajemo da kod nas ima manjina", izjavio je poslanik Ivan Genov iz BSP, nasledik vladajuce komunisticke partije prisutne do 1989. godine. "Mozemo koristiti iskustvo Nemacke i Luksemburga koje su prilikom potpisivanja dodale napomenu da u njihovim granicama ne postoje manjine", predlozio je Krasimir Karaka, clan VMRO, parlamentarni saveznik vladajuceg ODS. "Bilo bi dobro da se prethodno dogovorimo sa Grckom i Turskom, koje jos uvek nisu potpisnice ovog dokumenta". "Turska nije primer pravne drzave", komentarisao je Jonal Lotfi.

Premijer Ivan Kostov dao je svoje misljenje oko ovog pitanja. Po njemu, "mi cemo definisati manjine onako kako ih je na primer definisala Nemacka i smatramo da ce to odgovarati evropskim standardima. Tema o prikljucenju Bugarske Okvirnoj konvenciji je parametar za predsednika, istakao je Kostov i apelovao je na politicke snage da budu odgovorne oko nacionalnih interesa i da podrze Petra Stojanova, kako bi se pronaslo najbolje resenje.

Posle pada komunistickog rezima, novi Ustav Bugarske iz 1991. godine u celini je resio mnoga pitanja u vezi sa ljudskim pravima. Njime su regulisana neka prava i slobode koje su sistematski bile gazene pre pada BKP sa vlasti 1989. godine. Bila je zagarantovana sloboda veroispovesti i ravnopravnost pred zakonom. U isto vreme on nije priznavao postojanje manjina i pored toga sto oko 15 odsto populacije u drzavi cine Turci.

Pokret za prava i slobode ciji je lider Ahmed Dogan, afirmisao se kao najozbiljniji zastitnik prava ove populacije i postojano je prisutan u parlamentarnom zivotu od

1. godine. DPS je uspeo da izbegne napade drugih politickih partija, zato sto je stvorena na etnickoj osnovi, i pored toga sto Ustav zabranjuje stvaranje takvih politickih partija. Osnovni sud drzave je priznao legitimitet partije DPS ciji su najozbiljniji glasaci zitelji u regionu sa mesovitom populacijom. Bugarska je zapocela politicku i javnu debatu oko toga da li i kako da se potpise Okvirna konvencija za zastitu manjina. To se postavlja kao uslov za uclanjenje drzave u NATO i Evropsku Uniju. Ivan Kostov je ipak upozorio da ova debata ne bi trebala da posluzi kao mogucnost za revans, pri cemu bi bila napadana jedna ili druga institucija, jedna ili druga manjina. Ova diskusija treba da se prihvati kao zakasnela dve godine, ali je ona kao sansa Bugarske da potvrdi svoju privrzenost evropskim kriterijuma za prava coveka.

AIM Sofija Georgi FILIPOV