MEDUNARODNE REAKCIJE NA "GOSTIVARSKI SLUCAJ"

AIM, Skopje, 23.07.1997

Dve nedelje nakon tragicnih sudira u Gostivaru izmedju makedonske policije i gradjana albanske nacionalnosti, pri cemu su poginula trojica Albanaca a nekoliko stotina ih je bilo teze povredjeno, slobodno se moze reci da je ovaj dogadjaj i datum 8 jul oznacio prekretnicu u odnosima dva najveca kolektiviteta u zemlji a posledice tek treba ocekivati. Uzevsi u obzir cinjenicu da je u procesu sticanja nezavisnosti Makedonije veliku ulogu odigrala i medjunarodna zajednica, svi posmatraci i analiticari politickih tokova u Makedoniji su uprli poglede prema toj zajednici iscekujuci njenu reakciju na dogadjaj koji preti da poremeti dosadasnja dostignuca na ovom planu. Posebno veliko je bilo iscekivanje Albanaca i njihovih politickih pretstavnika koji su citavo vreme, od osamostaljivanja Makedonije sledili preporuke medjunarodne zajednice u smislu odricanja od odredjenih zahteva zbog odrzavanja stabilnosti zemlje, sto je maltene bio imperativ zapada.

Medjutim, sada umesto ocekivane osude zbog ociglednog prekoracivanja zakona od strane makedonske specijalne policije, doslo je saopstenje ambasade najuticajnije zemlje u Makedoniji, one Sjedninjenih Drzava, u kome se "daje podrska teritorijalnom integritetu Makedonije i osudjuje sve delatnosti koje vode dezintegraciji". Iako u spomenutom saopstenju nije bilo konkretno navedeno sta se sa tim podrazumeva, makedonskoj strani je bilo dovoljno da zakljuci da je poruka namenuta Demokratskoj partiji Albanaca (DPA) koja ima lokalnu vlast u razburkanim opstinama a i Albancima u celini koji, prema onome kako je komentarisano saopstenje, sa njihovim zahtevima za upotrebu nacionalne zastave "ugozavaju integritet zemlje". Sa druge strane, posto americka ambasada nije nasla za shodno da razjasni sta je htela da kaze u svom saopstenju, to je kod Albanaca stvorilo osecanje odbacenosti i "medjunarodne izdaje" a istovremeno je otvorila mnoga pitanja koja ocekuju odgovore.

Organizacija za Bezbednost i suradnju u Evropi, OBSE, koja nakon Dejtonskog sporazuma kao glavno opravdanje za daljni ostanak u Makedoniji ima unutrasnje probleme posebno one etnicke prirode, za vreme poslednje, a do sada najvece krize u medjuetnickim odnosima, jednostavno nije polozila ovaj ispit. Visoki Komesar OBSE za Nacionalne manjine, Maks van der Stoel je posetio Makedoniju ali soim sto je iritirao Albance svojom implicitnom podrskom vladi skoro nije ucinio nista vise.

Sto se tice misije Ujedinjenih Nacija, UNPREDEP, ona je kriticnog dana poslala svoje posmatrace na licu mesta ali osim toga nije poduzela skoro nista konkretnije iako se u zadnjim Rezolucijama Saveta Bezbednosti za produzenje njenog mandata sve vise istice njena uloga "u smirivanju unutrasnjih, etnickih tenzija". Pa tako, iz perspektive Albanaca je sve ovo ispalo kao da su oni dobar izgovor za dobivanje mandata medjunarodnih organizacija iako sami oni ne dobivaju nista od toga. Forum za zastitu ljudskih prava i sloboda sa sedistem u Gostivaru (u koje clanuju uglavnom Albanci) u svom izvestaju oko dogadjaja iz 9 jula, u delu koji se odnosi na drzanje medjunarodnih organizacija je napisao sledece: " Za ovo odgovornost ce pripasti i medjunarodnim institucijama i organizacijama...", otvoreno aludirajuci na njihovu indiferentnost.

Najvece nade za podrsku Albanci su bez sumnje polagali na Zapadnoevropske zemlje, na tzv. "staru damu", medjutim ispalo je da je "stara dama" ostala gluva i indiferentna kada je makedonska policija nemilosrdno nasrcivala na sve sto je albansko, ukljucujuci ulazak u njihove kuce, sto je bilo popraceno "pozajmljivanjem" stabilnih valuta koje su pritom "nasli" kod "neprijatelja". Zapadnoevropske "vlade" su ostale "neme" nakon ovih dogadjaja iako su pri slicnim dogadjajima u proslosti reagirali sasvim brzo i sasvim odredjeno. Valja spomenuti slucaj za vreme Tetovskog univerziteta na pocetku 1995 godine kada je jedan Albanac poginuo a nekoliko njih je bilo povredjeno. Neke zapadne vlade (posebno se "istakla" britanska) su "ocitale" pravu lekciju makedonskoj vladi, iako nisu ostali "duzni" ni Albancima. U ovom kontekstu valja spomenuti i cutanje Makedonskog Helsinskog komiteta koji je najavio da "skuplja dokaze" kako bi kasnije reagirao, ali to se nije dogodilo ni dve nedelje nakon dogadjaja.

Ovog puta prava reakcija evropskih petnaestorice je dosla skoro dve nedelje nakon dogadjaja i to u vidu kolektivnog komunikea. Ovu poruku Unije adresiranu na makedonsku vladu i dve najvece albanske partije - Partiju za demokratski prosperitet (koja ucestvuje u koalicionoj vladi) i Demokratsku partiju Albanaca, predao je britanski ambasador u Makedoniji koji je za ovu priliku bio ovlascen od Unije. Integralni sadrzaj komunikea sastavljenog od deset tacaka za sada je tajna sa kojom su upoznati samo pretsatvnici vlade i celnici spomenutih partija. Pa ipak, nakon sto je njegovu sadrzinu u odvojenim susretima razmotrio zajeno sa "zainteresiranim stranama" (dve albanske partije i spoljni ministar u vladi RM), britanski ambasador je obznanio javnosti uopstenu sadrzinu komunikea koja se uglavnom odnosi na Gostivarski slucaj iz devetog jula, ali pritom se ne odredjuju eventualni krivci. No, valja napomenuti da EU ocekuje detaljan izvestaj vlade o tome "kako su se dogadjaji pretvorili u takvu tragediju", kako je preneo britanski ambasador.

Ono sto bez sumnje valja istaci jeste to sto vlade Evropske Unije traze od makedonske vlade da obezbedi potrebnu kontrolu akcija policijskih snaga, sto implicira da je devetog jula takva kontrola nedostajala.

Sve ovo navodi na zakljucak da je svojim cutanjem medjunarodna zajednica u ovom slucaju prakticno dala odredjenu podrsku makedonskoj vladi. To je na neki nacin bilo i ocekivano zbog cinjenice sto medjunarodna zajednica visoko drzi do uloge Makedonije kao stabilizatora regiona, i ocigledno da se njihov stav o odredjenom dogadjaju ne moze izgraditi nezavisno od prethodnog stava koji je na neki nacin i "znacajniji". Istovremeno je jasno da sada medjunarodna zajednica nije u situaciji da "deli lekcije" Makedoniji jer za razliku od na primer pocetka 1995-te godine, njena zavisnost ot te zajednice je daleko manja. Tada Makedonija nije bila clan Saveta Evrope niti OBSE-a, a ni mnogih drugih medjunarodnih organizacija i institucija u kojima se uclanila kasnije. Ova cinjenica bezdrugo je imala veliki uticaj i na "mekocu" stava "stare dame" ali i medjunarodnih institucija prema makedonskoj vladi u gostivarskom slucaju.

IBRAHIM MEHMETI