BUDJENJE PACOVA

Beograd Jul 22, 1997

Srbija ponovo sucena sa sovinizmom

Noviji potezi Vojislava Seselja, usmereni na raspirivanje straha i mrznje, predstavljaju proizvod dubokih promena koji su zahvatili Socijalisticku partiju Srbije posle zimskih protesta. Osetivsi da mu post-Dejtonska "mirotvorna" orijentacija podriva temelje vlasti, Milosevic je kadrovski "osvezio" partiju starim kadrovima,vracajuci se izvornim sovinistickim principima od kojih je i poceo. Seselj je bio medju prvima koji je shvatio znacaj ovog "povratka u proslost".

AIM, BEOGRAD, 22. 7. 1997.

Posle deset godina vladavine Slobodana Milosevica, bilo je tesko zamisliti da je srbijansko javno mnjenje jos moguce sokirati. Ipak, upravo je to poslo za rukom Vojislavu Seselje, gradonacelniku Zemuna, lideru Srpske radikalne stranke i kandidatu za predstojece predsednicke izbore u Srbiji. Posle onoga sto se dogodilo u sredu 16. jula u prostorijama beogradske BK televizije politicki zivot u Srbiji vise nikada nece biti isti.

Tog dana, na programu je bila emisija pod nazivom "Tet a tet", jedna od mnogih iz kategorije televizijskih duela, a nesreca da polemise sa Seseljem zapala je beogradskog advokata Nikolu Barovica. Povod za ovo suceljavanje bilo je stradanje stare zemunske porodice Barbalic, koja je, vrativsi se nedavno sa letovanja, saznala da im je odlukom zemunskog vojvode oduzet stan, i da se u isti vec uselio jedan od SeÜeljevih saradnika. Obrazlozenje opstinskih vlasti bilo je da Barbalici, kao zemunski Hrvati, nemaju pravo da poseduju nekretnine u SR Jugoslaviji, kao i ocigledno lazna tvrdnja da se stan ne koristi vise od pet godina.

Barovic, koji je jos pre rata stekao reputaciju beskompromisnog borca za ljudska prava, dosao je u studio naoruzan pravosnaznom sudskom odlukom da se stan ima vratiti Barbalicima; Seselj je dosao sa telohraniteljem i sa gomilom papira, navodno pronadjenim u stanu Barbalica, iz kojih je proizilazilo da su Barbalici vec generacijama ustase, da ih je u Zemun naselio licno Ante Pavelic, i vec tome slicno. Posebno mucno delovalo je Seseljevo obecanje da ce se pobrinuti da najmladjeg Barbalica (cetiri godine) isteraju iz decjeg vrtica. Kako je emisija odmicala, Seselj je sve vise posezao za argumentima "ad hominem": posto je i samog Barovica proglasio saradnikom ustasa, oborio se na Barovicevog pokojnog oca. U jednom trenutku, Barovic je dohvatio casu vode sa stola i njome polio Seselja. Seselj se ukocio, zacutao, a zatim rekao: "Mene ne mozete isprovocirati u studiju, ali ovo cete platiti skupo". Po tom je emisija prekinuta.

Na ispunjenje Seseljeve pretnje nije trebalo cekati duze od nekoliko minuta. Dok je Barovic u kancelariji voditelja pio kafu, na vratima se pojavio Seselj u pratnji telohranitelja, koji je Barovicu zadao seriju karate-udaraca u glavu. Poslednje sto je Barovic cuo pre nego sto se onesvestio bile su reci:"Dosta mu je, sad mozemo da idemo", kojima je Seselj opozvao svog gorilu. Kasnije te veceri, lekari su utvrdili da je advokatu slomljen nos, da je na dva mesta polomljena jagodicna kost, te da mu je zbog unutrasnjeg krvavljenja neophodna operacija.

Seselj je vec sutradan izneo svoju verziju dogadjaja, ne pominjuci telohranitelja. "Barovic se zaleteo da me udari, a ja sam ga odgurnuo. Tu se na podu zatekla nekakva kora od banane, on se okliznuo i sleteo niz stepenice, i tako jedno pet-sest puta", izjavio je lider radikala, uz osmeh, zabezeknutim novinarima. Seseljev doglavnik Tomislav Nikolic otisao je korak dalje. "Ludak Barovic je cackao mecku, i to je i dobio. Nije njega tukao Seselj, nego narod koji se okupio ispred studija reagujuci na Barovicevu ustasku propagandu", objasnio je Nikolic.

Vise razloga za zabrinutost od samog dogadjaja izazvala je reakcija vladajucih krugova - to jest, nedostatak reakcije. Drzavna televizija nije izvestila o dogadjaju, kao ni pro-vladina stampa, iako je Barovicevo naduveno lice osvanulo na prvim stanicama svih nezavisnih listova. Na skupstinskom zasedanju sledeceg danau srpskom parlamentu, ispostavilo se da medju znacajnijim predstavnicima Socijalisticke partije Srbije nema ni jednog koji smatra da je rec o necemu sto zasluzuje njihovu paznju. "To su gluposti. Mi se ovde bavimo ozbiljnim stvarima", rekao je novinarima Dragan Tomic, predsednik Skupstine i vrsilac duznosti predsednika Srbije do izbora novog sefa drzave. I tokom sledecih nekoliko dana, vecina funkcionera revnosno se pretvarala da nema pojma o cemu se radi. Sama BK Televizija (vlasnistvo Bogoljuba Karica), u cijim je prostorijama Barovic pretucen, pridruzila se tom misljenju, nemustim saopstenjem u kome se istice da su "oba gosta prekrsila pravila" i da "obezbedjenje ni na koji nacin nije moglo da spreci incident". Ovakva reakcija dovodi se u vezu sa sve upornijim pokusajima Bogoljuba Karica da se, posle kratkotrajnog izleta u opoziciju, vrati u milost Slobodana Milosevica.

Slicno su se poneli i pravosudni organi: javni tuzilac nije smatrao da treba da reaguje po sluzbenoj duznosti, pa je cekao na Barovicevu privatnu tuzbu; tek pet dana kasnije, nevoljno je pokrenuo istragu, uz napomenu da "tek treba utvrditi da li su u pitanju teze ili lakse telesne povrede". Sa svedocima ce, medjutim, biti problema: urednica BK televizije Tanja Jordovic, koja je tokom incidenta bila u susednoj kancelariji, izjavila je da nista nije videla i da "nema pojma" ko je udario Barovica, a voditelj emisije "Tet a tet", mladi Igor Bozic, hitno je sklonjen na godisnji odmor. S toga ce biti veoma utvrditi koji je od Seseljevih telohranitelja pretukao Barovica.

Seselj i njegov telohranitelj su, medjutim, uspeli da ucine nesto neverovatno: na kratko su uspeli da ponovo ujedine posvadjane clanice koalicije "Zajedno". Lideri Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i Gradjanskog saveza Srbije su gotovo identicnim recima osudili Barovicevo prebijanje i stavili "slucaj Seselj" na dnevni red Skupstine Beograda. Pet beogradskih humanitarnih organizacija (Fond za humanitarno pravo, Helsinski odbor, Centar za antiratnu akciju, Beogradski krug i Beogradski centar za ljudska prava) zatrazilo je Seseljevo iskljucenje iz politickog zivota i medijski bojkot aktivnosti ove stranke.

Vidno osokoljen blagonaklonim odnosom vlasti, Seselj i saradnici su najavili nove mere: optuzili su "antisrpski lobi" u Beogradu (u koji ubrajaju pomenute humanitarne organizacije, nezavisne medije i vecinu opozicionih partija) da po nalogu hrvatske obavestajne sluzbe vode kampanju protiv predsednika SRS, te da je ono sto se desilo Barovicu predstavljalo "vaspitno-popravnu meru" i da ce slicne "mere" biti siroko primenjivane i u buducnosti. Ni ovaj put, radikali nisu pretili u prazno: prema informaciji Helsinskog odbora Srbije, u noci posle tog saopstenja petnaestak gradjana Zemuna nesrpske nacionalnosti primilo je pretece telefonske pozive tokom kojih su im nepoznata lica saopstavala da su na spisku za iseljenje i da paze sta rade ako nece da im se nesto desi. Treba li reci da je Seselj, dospevsi na celo opstine Zemun, stekao pravo uvida u matcne knjige rodjenih?

I pored svega, malo je verovatno da ce gradjanska alternativa u Srbiji imati snage da oformi jedinstveni front prema Seselju, iz istog razloga zbog kojih tokom svih ovih godina nisu uspeli da stvore jedinstveni front prema njegovom glavnom sponzoru - Slobodanu Milosevicu, koji se ovih dana pomera na celo savezne drzave. Tim pre sto Seseljevo ponasanje ne preds tavlja nista novo : sve smo to vec videli u vreme prve velike ljubavi izmedju socijalista i radikala, izmedju 1991.i 1993. I tada su Seseljevi ljudi, uz diskretnu pomoc policije, izbacivali ljude iz kuca i stanova (Hrtkovci), dok je njihov gazda mlatarao pistoljem pred studentima, na beogradskim ulicama, tukao prosvetne radnike u strajku i fizicki nasrtao na politicke protivnike. Posle razlaza sa Milosevicem 1993, Seselj se malo primirio, sto je bilo dovoljno da tzv. demokratska opozicija sve zaboravi i pocne da flertuje s njim. Pre samo mesec dana, Vuk Draskovic i Bogoljub Karic su se pod ruku sa Seseljem setali Dunavskim kejom, dok su njihovi portparoli ispod glasa najavljivali koaliciju SPO, Karica i radikala. Sada ih je Seselj brutalno podsetio na svoju pravu prirodu.

Ovo svojevrsno "budjenje pacova" moglo se ocekivati. Noviji Seseljevi potezi, usmereni na raspirivanje straha i mrznje, predstavljaju proizvod dubokih promena koji su zahvatili Socijalisticku partiju Srbije posle zimskih protesta. Osetivsi da mu post-Dejtonska "mirotvorna" orijentacija podriva temelje vlasti, Milosevic je kadrovski "osvezio" partiju starim kadrovima poput Vucelica, vracajuci se izvornim sovinistickim principima od kojih je i poceo. Seselj je bio medju prvima koji je shvatio znacaj ovog "povratka u proslost".

Postoji, medjutim, jedna bitna razlika: za razliku od

  1. i 1992, preko Drine nema vise "novih teritorija" koje cekaju na "oslobodioce". Zato ima posla unutar zemlje: Srbija je, sa 40 odsto ucesca nacionalnih manjina u po pulaciji, jos uvek multinacionalna, a Beograd, sa svojim "nekvalitetnim Srbima", je jos uvek "najveci ustaski grad na svetu" (citati Ostoje Sibincica, poverenika SRS za Hrtkovce). Zahvaljujuci svadjama unutar demokratske opozicije, Seselj ce, prema svim anketama, posle predstojecih izbora izaci kao najjaci politicki igrac posle Milosevica. Ono sto se desilo Barbalicima i Barovicu predstavlja samo pocetak.

Na beogradskim ulicama se, ipak, potpisuje peticija za iskljucenje Seselja iz politickog zivota, i pokretanje krivicne odgovornosti protiv vodje radikala zbog raspirivanja mrznje i zagovaranja zlocina.

Dejan Anastasijevic (AIM)