KOSOVSKA PRIVREDA I NELIKVIDNE BANKE

Cementara "Sar" u Djeneral Jankovicu, jedan od vecih proizvodjaca gradjevinskog materijala na Kosovu, nije ni otpocela sa proizvodnjom, mada je pocetkom ove godine od zainteresovanih za ovu vrstu roba inkasirala veliku sumu novca sa obavezom da proizvede 140 hiljada tona cementa. Sezona gradnje vec istice, ali jos uvek nema ni cementa ali ni para.

S druge strane, zaposleni u u glogovickom "Feroniklu", svedoce da u ovom metalurskom gigantu proizvodnja tece "kao u najboljim danima". Iako funkcionise samo jedna tehnoloska linija, proizvodnja ne staje. Ali, i ovde se radnici suocavaju sa nedostatkom novca. Tek su pre neki dan primili februarske plate, koje su toliko niske da ne zadovoljavaju ni minimum njihovih egzistencijalnih potreba. Stoga se i namece pitanje, gde je novac? Kako objasniti cinjenicu da proizvodnja tece, "Feronikl" na svojim lagerima nema ni grama metala u zalihama, a s druge strane, radnici mesecima ocekuju svoje zarade?

Vecim proizvodjacima na Kosovu drzava je obecala kredite za pospesivanje izvoza. Uglavnom se radi o proizvodjacima obojene metalurgije - "Trepci" i "Feroniklu", koji su pre raspada prethodne Jugolsavije i pre uvodjenja privremenih mera u ovim kolektivima, bili glavni nosioci izvoza privrede Kosova. Do sada je samo "Trepca" sklopila konkretne aranzmane sa Grcima, doduse dosta diskutabilane, a "Feronikl" jos uvek traga za starim kupcima. U potrazi za inostranim trzistima, jedna grupa biznismena, medju kojima je bilo i Albanaca, nedavno je boravila u Nemackoj, ali ni tamo nije uspela da obezbedi trziste za proizvode kosovske metalurgije. Vratili su se praznih ruku, bez ijednog potpisanog ugovora.

Bivsi predsednik "Kosovske banke" , Muharem Ismailji, koji je ostao bez posla nakon uvodjenja privremenih mera u ovoj banci, nakon cega je usledio i stecaj jedine banke na Kosovu, upozorava da ce se nepostojanje ozbiljne banke, kao i odugovlacenje oko resavanja sudbine ove "Kosovske banke", odraziti na celokupno stanje u privredi. Obrazlazuci ovo, Ismailji podseca da nije prvi put da drzava obecava pomoc proizvodjacima, koji su orijentisani na izvoz. Povodom raznih javnih izjava o odobrenim visokim kreditima "Trepci", "Feroniklu" ili "Sar"- u, ali komentraisuci i realnu situaciju u ovim preduzecima, odnosno nedostatak sredstava, Ismailji kaze da gde nema proizvodnje nema ni izvoza. "Bazirajuci se na ovakve trendove, lako je zakljuciti da su ti krediti mozda bili obecani, ali pare nikada nisu stigle na doznacenu adresu ili su potrosene u druge namene, uglavnom za odrzavanje socijalnog mira i ispunjenje politickih obaveza koje je Srbija pre sedam osam godina obecala Srbima i Crnogorcima koji zive na Kosovu". Ovaj privredni znalac kaze da nema nameru da stanje u privredi politizuje, ali i da se ne moze zapostaviti cinjenica da se stanje u privredi moze srediti jedino aktivnim funcionisanjem kosovskog bankarstva ili konkretnije "Kosovske banke", i povratkom vise od 125 hiljada Albanaca isteranih sa radnih mesta, tokom poslednjih sedam godina, od strane srpskog politickog vrha.

Kada je o bankarskom sistemu rec, Kosovo nije ostalo nepokriveno bankarskom mrezom. Skoro da ne postoji neka banka u Srbiji ili u Crnoj Gori a da nema ekspozituru ili salter na ovom podrucju. Statistika pokazuje da je aktivno cak 43 banke, od kojih je samo 5 sa sedistem na podrucju Kosova. Na prvi pogled pompenzna cifra o broju banaka i njenih filijala, automatski pokazuje svoje realno postojanje i stanje ako se zna da su one skromnih mogucnosti. Tako, postoji nezadovoljstvo ovdasnjih klijenata i kada je u pitanju "Privredna banka" u Pristini, koja je retko kada u blokadi, ali je njen kreditni potencijal daleko ispod potreba njenih clanova. Ona nema ovlascenja za velike izvozno - uvozne poslove, pa je zbog toga primorana da koristi usluge drugih, uglavnom beogradskih banaka. Albancima, privatnim biznismenima, iako su se opredelili za ovu banku, ipak smeta njen skroman potencijal i nemogucnost rada sa inostranstvom, mada banka u kontinuitetu, na zavidanom nivo odrzava dinarsku likvidnost.

"Kosovska banka", nekada najpopularnija, sada pod stecajnim postupkom, u nekoj meri je jos uvek aktivna. Rukovodioci stecajnog postupka su skoro svih 27 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora dali pod zakup, dok je manji deo imovine prodat. Kako se saznaje, cela novcana masa obezbedjena od kirije ide kroz neke kanale bankarskih plasmana i tako se obezbedjuje novac za plate zaposlenih i druge troskove. Medjutim, kao u sali se prica da, bez obzira sto je ovo vec sedma stecajna godina, ona uvek ima viska novca. Za sudbinu ove banke zadnjih meseci bili su zainteresovani i neki zvanicnici americke ambasade u Beogradu, kao i Harvardski Institut za medjunarodni razvoj, koji je poslao upitnik sa namerom da se ova banka ukljuci medju 2 300 banaka iz 30 zemalja ucesnica u izradi Projekta, ciji je cilj prikazivanje stanja bankarstva u zemljama u tranziciji.

"Sve cinjenice pokazuju da su prinudne mere, potom i pokretanje stecajnog postupka za cilj imale slamanje kicmenog stuba privrede Kosova", kaze Muharem Ismailji, objasnjavajuci da su sva tadasnja preduzeca, bez obzira na njihovu velicinu i znacaj, bila vezana za ovu banku. "Cela kampanja protiv nje je bila pokrenuta na bazi podataka koje je uradila Medjunarodna agencija za revizije "COOPERS AND LYBRAND", cija je namera bila da prikaze mogucnosti saniranja jugoslovenskog bankarskog sistema. Ona je procenila da su potencijalni gubici "Kosovske banke" tada iznosili oko 981, 5 miliona dolara. Ali, istovremeno je iznela i podatak da su gubici "Jugo banke" iznosili oko 2,5 milijardi dolara, dok je "Beogradska banka" bila u gubitku u visini od cak 4 milijarde dolara. Ali, stecajni postupak je pokrenut samo u "Kosovskoj banci", i kao kuriozitet se moze navesti i to da je ovo bio prvi i jedini slucaj likvidacije jedne banke u socijalistickoj Jugoslaviji", iznosi podatke Ismailji. I druge cinjenice govore da je iza ove odluke stajala politika. Aktiva banke je veca od pasive, razlika dostize do 20 miliona dolara. Osim toga, njoj privreda duguje skoro 731 milion dolara, a najveci duznici su upravo firme koje su aktivne i imaju realne sanse da se ukljuce na medjunarodno trziste. "Tu je "Elektroprivreda Kosova" sa dugom od 186 miliona dolara, "Feronikl" duguje 96, 8 milona, "Trepca" - 68, 6, "Balkan" iz Suve Reke 31,3 i "Progres" iz Prizrena 20,7 miliona dolara. U slucaju da se sprovede Zakon o likvidaciji banke, onda bi ova preduzeca dosla u jako tesku situaciju, mozda i do samog stecaja, jer pokretanjem stecajnog postupka ovoj banci se sve te obaveze moraju podmiriti", kaze Ismailji. A poznato je da svi ovi gigantni trenutno nemaju toliki novac, sto ukazuje da bi, u slucaju stecaja banke, morali da pristupe prodaji njihove imovine, sto bi prouzrokovalo jos teze posledice. I laiku je sada jasno zbog cega je cela stecajna procedura na neki nacin blokirana, dok se ne nadju neka prihvatljivija resenja.

Jedina sluzbena ponuda za resavanje problema "Kosovske banke" dosla je od strane Kompanije "Braca Karic". Oni su bili spremni da prihvate ovakvo stanje u banci i da se radnici "Kosovske banke" vrate na svoja radna mesta. Medjutim, ponuda je odbijena. "Na Kosovu vlada misljenje da su Karici imali za cilj da dodju do imovine vredne vise desetina miliona dolara, kao i da preko banke u svoju Kompaniju ukljuce skoro celu kosovsku privredu", kaze Ismailji.

Sve u svemu, sudbina kosovskog bankarstva se za sada ne nalazi u rukama onih koji na ovom prostoru zive. Jedino sto je jasno je da dok se i pitanje ovog rizicnog regiona ne resi, ostace neresena jos mnoga egzistencijalna pitanja za kosovsku populaciju.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI