KRIVI I ZBOG NACIONALNOSTI

AIM, Skopje, 22.07.1997

Medjunacionalni odnsi u multinacionalnoj, multikulturnoj i multikonfesionalnoj Republici Makedoniji su oduvevek bili dosta zategnuti i nesigurni, posebice kada su u pitanju oni izmedju dva dominantna etniteta, odnosno izmedju Makedonaca i Albanaca. Medjutim, i u takvoj situaciji, svakako dosta neprijatnoj, uvek je bilo mesta za dijalog, kao jedini mogudji nacin za resavanje spornih pitanja, sto je u mnogome doprinosilo za relaksiranje situacije i kakav takav suzivot u Makedoniji.

Nedavni kravvi dogadjaji u Gostivaru, gradicu u zapadnom delu Republike Makedonije, gde je doslo do pravog rata izmedju makedonske specijalne policije i albanskih demonstranata, cini se, prekinuo je i zadnju sansu da se taj toliko neophodni dojalog nastavi i da se u jednoj demokratskoj atmosferi resavaju sva sporna pitanja kojih naravno ima i koji obremenjuju medjinacionalne odnose. Drugim recima, u ovom trenutku je zaista tesko poveraovati da se stanje moze vratiti na onom nivou pre devetog jula jer je vise nego ocigledno da su stvari krenuli drugim tokom i da makedonska vlast vise nema nameru da probleme resava na dosadasnji nacin i metodima koje obicno nazivamo demokratskim. Sto se tice Albanaca, takodje je nerealno ocekivati da posle silovite policiske akcije, troje mrtvih, stotinak povredjenih i vise stotina uhapsenih, da ce oni ostati lojalni gradjani Republike Makedonije, svejedno sto je ona njihova drzava.

Spor oko albanske zastave, cije je skidanje s jarbola ispred zgrada opstine Tetova, Gostivara i Debra (gde je albansko stanovnistvo u vecini u odnosu na Makedonce) bilo direktni povod za "bliski susret" izmedju makedonskih specijalaca i albanskih demonstranata, traje vec duze vreme i on se, jednostavno morao resiti jer je to bilo onemoguceno nepostojanjem zakonske regulative. Za volji istine, postojao je zakon o upotrebi zastava, ali je on bio stari jugoslovenski, sasvim anahron i nekompatibilan za nova stanja i situacije u samostalnoj i nezavisnoj Makedoniji. Bilo kako bilo, pre nego sto je donesen makedonski zakon o upotrebi zastava (u Skupstini Republike Makedonije je 8-0g jula) Ustavni sud Republike Makedonije zacudjujucom upornoscu i bez nekog posebnog razloga zaduzio je makedonsku Vladu da primeni zakon i skine zastave nacionalnosti s jarbola javnih institucija. Zosto je to ucinjeno u tom trenutku, a ne ranije ili kasnije ostace tajna, kao sto je jos uvek nepoznanica zasto Ustavni sud ne pokazuje takvu doslednost i kad su u pitanju osamdesetak neustavnih zakona donetih od strane Vlade Branka Crvenkovskog. U otsustvu odgovora na ovo pitanje sve vise se u Makedoniji spekulise, ne samo medju Albancima, da je Ustavni sud uradio to po nalogu izvrsne vlasti, koja bi htela da opravdani revolt gradjana zbog katastrofalne ekonomske situacije, nezaposlenost, besparice, siromastvo i slisno preusmeri na neki drugi kolosek. Nestabilni odnosi, pa i otvoreni animoziteti u interetnickim relacijama Makedonci- Albanci, svakako, pruzaju mogucnost da se negativno raspolozenje gradjana bar za trenutak amortizuje time sto ce se ta objektivna energija nezadovoljstva udaljiti od sebe i cak staviti u svoju funkciju i za svoje potrebe.

Veliki broj stanovnistva u Makedoniji ne moze se otrgnuti od ovog utiska jer bas tog dana kad se istinski ratovalo u Gostivaru, Vlada donela odluku o devalvaciji makedonske valute za celih 16 posto; devalvacija koja pogadja gradjane i pokazuje nemoc makedonske privrede, ali koja je istovremeno dosla u drugi plan interesovanja zbog gostivarskih dogadjaja.

Bez razlike na dosta nizak nivo medjunacionalnih odnosa, nema sumnje, u Makedoniji je svih ovih proteklih godina egzistirao, paralelno s nestrplenjem, i duh tolerancije i istinskih htenja i s jedne i s druge strane za szzivot i za resavanje spornih pitanja jedino putem dijaloga i dogovaranja. Medjutim, vise nego samo utisak je da posle devetog jula to jednostavno vise nije moguce jer postoji obostrano uverenje da su gostivarski dogadjaji definitivno pokazali nemogucnost zajednickog zivlenja, a dva nacionalna kolektiviteta stavili u poziciji da se medjusobno gledaju kao krvni neprijatelji koji jedni drugima kopaju grob. Obicnog Makedonca danas vec niko ne moze razubediti da prave namere Albanaca nisu da militantnim sredstvima ostvari san o velikoj Albaniji, a da sadasnji njihovi zahtevi u sferi nacionalnih simbola, obrazovanja, jezika i tako dalje, nisu samo uvod za realizaciju pomenutog cilja. Veliki broj Makedonaca takodje smatra da je Albancima kao nacionalnu manjinu dato vise nego sto je to propisano medjunarodnim standardima i vec tu u startu, u odredjivanju pozicija onog koji moze davati i onog koji to prima (Ne zaboravimo da se Makedonija deklarise kao gradjanska i demokratska zemlja) ruse se sve iluzije o zajednickom i istinskom suzivotu u pravoj gradjanskoj drzavi.

Kao sto je kod Makedonaca pottiknuto uverenje da su oni ti koji ce odredjivati stepen prava za Albance, njihov status i polozaj u drustvu, tako je i albanska populacija u Makedoniji vec uverena da ih ova drzava tretira kao gradjane drugog reda i da su im suspendirana i najelementarna ljudska prava. Politika, naravno tu ima odlucujucu ulogu i, svakako, odgovornost za sve sto se ubuduce moze desiti u Makedoniji, a moze se desiti prava katastrofa, mozda i gora nego ona u Bosni i Hercegovini. Jer, opkruzenje Makedonije je takvo, sa susedima svaki sa svojim interesima u odnosu na nju, sto je realno ocekivati da eventualni sukob izmedju Makedonaca i Albanaca, nece ostati na razini lokalnog rata, nego ce se prosiriti u regionu, na citavom balkanskom prostoru. Albanci u Makedoniji, posle Gostivara, dobili su otvorenu podrsku oficijalne Tirane i s Kosova, a paralelno s tim stigle su i pretnje militantnih albanskih grupacija ovih dveju susednih zemalja Republike Makedonije "da ce se braca u Makedoniji zastititi i da ce se povesti borba za njihovo oslobadjanje". Takva pretpostavljena situacija moze znaciti samo uplitanje u spor i Srbije, Grcke, Bugarske, pa i Turske, ili jednostavnije receno, balkanski rat i klanica.

Dali je albanska zastava zaista ugrozila opstanak i zivot makedonskog zivlja? Po vecini Makedonaca - jeste. Ali ima i takvih koji smatraju da jedna zastava s kojom se izrazava nacionalna posebnost i identitet Albanaca, makar ona bila i nezakonski postavljena na jarbolima tri gradskih kuca (Tetovo, Gostivar i Debar), sto je svakako tacno, znaci manju. ili nikakvu opasnost u odnosu na posledice koje se mogu ocekivati posle brutalne policiske intervencije u Gostivaru. Mora se otvoreno reci da tog dana malo sto je bilo u okvirima pravne drzave, bilo da se radi o ponasanju demonstranata, ili o onom sa strane specijalne policije. Kad smo vec kod nje, tacno je da je ona branila ustavnost i zakonitost, ali je takodje tacno da je pokazala nevidjenu surovost ne samo prema ratobornim demonstrantima, nego i prema sve sto je albansko sto se naslo na njenom putu. Cak i prema onima koji nisu bili na ulicama, vec su vadjeni iz svojih stanova, naravno bez naloga, i zestoko batinjani. Tom prilikom uhapseno je vise od 400 ljudi, medju kojima i gradonacalnik Gostivara Rufi Osmani, i vise je nego sigurno da mnogi od njih nisu ucestvovali u nemirima. Mediumi su, naime, javili da je postupkom "parafinske rukavice" samo za nekolicina od njih utvrdjeno da su drzali u rukama oruzje i "molotove koktele".

I u Makedoniji, kao uostalom i svugde u svetu, zakoni se moraju postivati i drzava se mora stititi. Ali, nezavisno od svega, nezavisno od demonstracija u Gostivaru i zestoko ispoljenog nezadovoljstva, ostao je mucan utisak da su mnogi gradjani albanske nacionalnosti ponizavani, maltretirani i surovo batinjani sasvim neopravdano, samo s ciljem da se pokaze javnosti sila i moc drzave i prije svega vlasti. Gostivarske sekvence, skoro u detalje prenete putem razno-raznih televizija, neumitno su pokazale, pa ako hocete i dokazale, da se u ovom trenutku u ocima vlasti Albancu u Makedoniji se ne sudi zbog subjektivne krivice, vec zbog njegovog objektivnog svojstva, odnosno nacionalne pripadnosti. Da nije tako, kaznjeni bi bili samo oni koji su zaista krenuli militantnim sredstvima da isteraju svoju pravdu, a ne i oni koji su bili nemi posmatraci dogadjaja. Ali, drustvena klima i potrebe vlasti su takvi, pa politicka pragma makedonske Vlade, jednostavno je ceo jedan nacionalan kolektivitet proglasila za neprijatelja. Zasto bi se vlast izlagala opasnosti da se nezadovoljni narod okrene protiv nje i seti se svoje socijalne bede, kad se to lepo moze srediti skretanjem pravih i gorucih problema na kolosek uvek nesigurnih medjunacionalnih odnosa. Jos je davno poznato da ako nemas neprijatelja, ti ih jednostavno moras izmisliti, jer se tako sigurno ostaje na vlasti i uvek podlozni narod na manipulaciju, umesto "dole Vlada", vikace "smrt siptarima". Osim toga, iz te zastite od "albanskih hordi" moze se nesto i dobiti - uverenje makedonskog dela stanovnistva da se vlast brine za drzavu i vecinskog naroda. Samo, pitanje je dali do izbore narod nece zaboraviti Gostivar i ponovo se seti svog siromastva.

MILAN BANOV