GRADJANI NA KORI OD BANANE

Kuda ide Srbija

Sada je vec sigurno da ce se predsednicki i parlamentarni izbori u Srbiji odrzati pre vremena, odnosno vec u drugoj polovini septembra. To je zaostrilo politicke prilike do te mere da se nasilje ispoljava na svakom mestu, od republickog parlamenta do ulice i drugih javnih mesta. Mnogi veruju da rezim svesno seje strah i da je u cilju ocuvanja vlasti spreman i na zarobljavanje spostvenog naroda, stavljajuci ga u duboku samoizolaciju

AIM, BEOGRAD, 21. 7. 1997.

    Za razliku od prosle jeseni, kada su, zbog izborne kradje,

gradjani protestvovali puna tri meseca, uoci predstojecih redosled bi mogao da bude drugaciji utoliko sto bi izborima prethodio izliv gradjanskog nezadovoljstva. Na takav korak gradjane su pozvale pojedine nevladine organizacije, videci u pokazivanju njihovog revolta efikasnu opomenu rezimu, koji, u nastojanju da se odrzi na vlasti, ne preza od demonstracije nasilja. Ono je, u najogoljenijem obliku, pokazano ovih dana u srpskom republickom parlamentu prilikom usvajanja novog izbornog zakona, kada su prethodno izbaceni svi poslanici Demokratske stranke, da bi u zakonskom tekstu ostali uslovi koji odgovaraju rezimu. To je bio odgovor nasilne vecine opstrukcionoj manjini, koja je velikim brojem amandmana htela da osujeti povecanje izbornih jedinica s 9 na 29.

Da je kojim slucajem postovana skupstinska procedura celo leto bi proslo u razmatranju 1.800 amandmana, koliko su ih podneli poslanici DS. Koristeci vecinu u parlamentu kao svojevrsnu masinu za mlevenje amandmana Administrativna komisija Skupstine Srbije je preko noci sve to spakovala u cetiri paketa i tako omogucila da se iz skupstinske procedure odjednom izbaci po vise stotina predloga za popravku Zakona po kojem treba da se obave predstojeci republicki parlamentarni izbori. Zajedno s amandmanima izbaceni su i njihovi autori, odnosno poslanici DS, koji nisu uspeli u svojoj nameri, ali su zato pruzili priliku javnosti da vidi kako se vlast prikazuje u svom najgrubljem obliku, punom samovolje.

Sudbina poslanika DS dozivljena je u javnosti kao raspadanje poretka, a kako je pravosudni vec ranije pokazao svoju nemoc, sve vise postaje realnost da bi se resavanje sukoba razlicite vrste moglo preseliti na ulicu. Da je tako nesto lako moguce pokazalo je demonstrativno okupljanje gradjana u Zemunu upereno protiv tamosnje radikalske opstinske vlasti (povod za okupljanje je nasilno izbacivanje iz stana porodice Barbalic- po nacionalnosti Hrvati- i premlacivanje advokata Nikole Barovica od strane Sezeljevog telohranitelja, posle TV duela Seselj-Barovic u BK televiziji), koja je pronasla drugu grupu ljudi s namerom da izazove njihov medjusobni sukob. Nesto slicno, samo u daleko opasnijem obliku je vec vidjeno u Beogradu 24. decembra prosle godine(miting i kontramiting) ali je najnoviji dogadjaj u Zemunu potsetio da opasnost od medjusrpskog sukoba nije zauvek izbegnuta.

S takvim uverenjem nije daleko od istine konstatacija da proteklih dana nije samo advokatu Nikoli Barovicu sudjeno da "stane na koru od banane",kako je Seselj javno prokomentarisao njegove povrede, vec se u njegovoj poziciji nasao svaki gradjanin koji rezimu nije po volji. Strah se ponovo uvukao u kosti, a dobija se utisak da je njegovo seme posejano od strane samog rezima, jer njegovi predstavnici ispoljavaju bezobzirnu samovolju, s namerom da pokazu kako ce izborna pravila biti kako su ih oni odredili. Kao odgovor na sve to oseca se pojacani napor opozicionih stranaka i nevladinih organizacija da gradjanima vrate ono samopouzdanje s kojim su prosle zime uporno oponirali vlasti zbog pocinjene kradje glasova.

Dvanaest opozicionih partija, reagujuci na usvajanje Zakona o izborima potpisalo je sporazum o bojkotovanju predstojecih izbora. Namera je da tako uskrati legitimnost visestranackih izbora. Najveca opoziciona stranka, Srpski pokret obnove je vec objavio da nece izaci na izbore ukoliko se ne promene izborni uslovi. Ishod u parlamentu pokazao je da rezim nema nameru da udovolji zahtevima opozicije, bez obzira na domace proteste i jasne poruke koje dolaze od medjunarodne zajednice da Jugoslaviju nece primiti u svoje okrilje ukoliko ne uspostavi demokratske odnose.

Poslednji potezi vlasti okrenuti su prema stvaranju samoizolacije od od ostalog sveta u vecoj meri od one koju primenjuje medjunarodna zajednica. Na takav zakljucak upucuje poruka Slobodana Milosevica koji je odbio da primi ministra spoljnih poslova Velike Britanije, s objasnjenjem da nema slobodnog vremena. Ovakav korak moze se jedino shvatiti kao opredeljenje da se eliminise uticaj sveta u predstojecim izborima, jer ako je engleski ministar "dobio nogu" sigurno se nece naci jos neki koji bi Milosevicu priredio slicno zadovoljstvo. Milosevic je digao ruke od medjunarodne zajednice i demonstrativno joj zalupio vrata, jer ono sto njegov rezim namerava da uradi na predstojecim izborima nije za spoljne oci i usi. Procenio je da mu ovom trenutku njeno prisustvo moze vise da smeta nego da koristi, a takodje je uveren da je on potrebniji svetu u gasenju pozara, zapaljenih u njegovoj okolini, nego obrnuto. Zato srpski lider "nema vremena" da prima u posete strane ministre, a istovremeno je onemogucio opoziciju da njihove dolaske koristi za susrete s njima. Dobija se utisak da je jednim potezom postigao dva cilja, naravno ukoliko druga strana ostane ravnodusna prema svemu tome. Rezim je odlucio da sacuva vlast po svaku cenu, a dogadjaji koji poslednjih dana uzbudjuju javnost samo potvrdjuju tu njegovu nameru. Pri tome je ocenio da ce to najlakse da uradi ukoliko zemlju opase "bodljikavom zicom" i tako smanji interesovanje spoljne javnosti za ono sto se desava u Jugoslaviji ili ce se u narednom vremenu dogadjati. Ukoliko se dogodi da veci deo opozicije odbije da ucestvuje pod nametnutim uslovima izbori ipak nece proci bez nastupa vise stranaka. Analiticari politickih prilika ocenjuju da je rezim obezbedio nastup dve vrste stranaka. U jednu spadaju otvoreni saveznici, kao sto je JUL, a u drugu prikriveni, poput Srpske radikalne stranke.

Lider SRS Vojislav Seselj uzburkao je domacu politicku javnost svojim izjavama i postupcima iz kojih izbija jasna poruka, a ona se sastoji u tome da ce, ukoliko njegova stranka i on licno dobiju vecinsko poverenje, rezim po narod biti jos gori, a represije jos gadnije. Zbog toga postoji neskriveno uverenje da je Seselj glavni adut na kojeg igra sadasnji rezim, dajuci mu visestruku ulogu. Jedna treba da stvori utisak kako biracko telo ima mogucnost izbora, a druga se sastoji u ponudi gore varijante od postojece. Pred istom dilemom treba da se stavi i medjunarodna javnost, koja otvoreno pokazuje da nije sklona Milosevicu, ali ga se ne odrice, jer ocenjuje da s njime lakse drzi situaciju pod kontrolom u ovom delu sveta. To se najbolje vidi po reakciji SAD na Milosevicev izbor za predsednika Jugoslavije. Americka administracija ne priznaje Jugoslaviju, ali ce zadrzati dijalog s Milosevicem zbog njegovog potpisa na Dejtonski sporazum.

Mnogi smatraju da je to kljucni razlog zbog kojeg su poslanici DPS-a iz Crne Gore u saveznom parlamentu glasali da Milosevic bude predsednik Jugoslavije. Izgleda da medjunarodnoj zajednici ne odgovara da Milosevica, kao potpisnika Dejtonskog sporazuma, posalje u politicku penziju, ali mu zato drzi vodu do usana. Milosevic, je pred predstojece izbore u Srbiji uvideo interese SAD, kao kljucnog faktora na balkanskim prostorima, pa ogranicenja nametnute spoljne izolacije obilato koristi na domacoj politickoj sceni. Birackom telu ovdasnji rezim je smislio mogucnost da se opredeli izmedju manjeg i veceg zla. U tom pogledu vlast se sasvim jasno predstavila. Ostaje jos da se vidi kako ce reagovati domaca javnost, odnosno da li ce se pomiriti s cinjenicom da se pod kapom kolektiviteta odrekne od ispoljavanja individualnosti, odnosno zanemari ostvarivanje licnih prava i sloboda ili ce da uradi "nesto".

Sam Milosevic je odlaskom na funkciju predsednika Jugoslavije resio svoje licno kadrovsko pitanje, ali njegovo politicko delovanje zavisi ce od toga da li ce njegova partija zadrzati vecinu u republickom parlamentu. Bez takve podrske nece moci da racuna na poziciju koja mu omogucava da lakse lomi otpor u drugoj federalnoj republici i utice na politicka zbivanja u njoj. Zbog toga se stvara i odgovarajuca klima u medijima, koji po svom propagadnom delovanju podsecaju na vreme dominacije "odjeka i reagovanja",s kraja osamdesetih godina, kada se Milosevic ucvrscivao na vlasti.

Ratomir Petkovic (AIM)