Istra§ivanje javnog mnjenja u Srbiji

Istrazivanja javnog mnjenja

IZMEDjU HIROVITOSTI I MANIPULACIJE

Od uvodjenja visestranacja u Srbiji tinja "sukob" istrzivaci-javno mnjenje, pogotovu kad je u pitanju rejting politicira. Vuk Draskovic, predsednik SPO, je na primer cesto je javno dovodio u sumnju istinitost rezultata ispitivanja javnog mnjenja (posebno posle kandidature za predsednika Srbije), nezadovoljan niskim rejtingom u vecini tih istrazivanja.

Na drugoj strani, poslednjih mesec-dva, gotovo da nema istrazivanja specijalizovanih agencija, kao ni anketa koje prave mediji, u kojima Vojislav Seselj nije na drugom ili prvom mestu. Tako je, na primer, demokratska javnost Srbije ostala zapanjena pred cinjenicom da bi Seselj na predsednickim izborima bez ucesca Milosevica, sam dobio onoliko glasova koliko Draskovic, Djindjic, Canak, Lilic i Karic zajedno (istrazivanje vojvodjanskog javnog mnjenja novosadske agencije "SCAN").

Naravno, svako objavljivanje istrazivanja prate uobicajene price u stilu - "krivi su istrazivaci", te ovi su "rezimski ljudi", te oni su "strani placenici", te ne narucuju se samo istrazivanja, vec i njihovi rezultati - "koliko para toliko i muzike".

Zasto se rezultati ispitivanja javnog mnjenja sve cesce dovode u sumnju? Da li je to posledica poplave istrazivanja? Da li se manipulise javnim mnjenjem? Odgovore na ova pitanja potrazili smo od dr Ljiljane Bacevic, koja u ovom poslu ima tridesetogodisnje iskustvo, i dr Srbobrana Brankovica, koji se ovim istrazivanjima bavi desetak godina.

• Ni meni se toliko puta nisu dopali rezultati vlastitih istrazivanja, ali cinjenice su cinjenice, mogu samo da vam se svidjaju ili ne, kaze dr Ljiljana Bacevic, upravnik Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka Univerziteta u Beogradu: "S obzirom na tridesetogodisnje iskustvo u ispitivanju javnog mnjenja, znam da je javno mnjenje veoma hirovito i da, doista, u nekim situacijama ti situacioni faktori, sfera dogadjanja, doprinose da se javno mnjenje preobrati (ono sto mi ispitujemo samo su neki povrsinski slojevi opredeljenja) i ode u krajnost, ali kada se ti dogadjaji slegnu onda se slegne i javno mnjenje i dodje na neku svoju pravu meru".

Sumnjicenje rezultata istrazivanjaicenje rezultata ocenjuje veoma opasnim i teskim optuzbama i licno ne sumnja ne samo u rad institucije kojom rukovodim, vec ni bilo koje ustanove a da se pritom nema nista kao dokaz, osim da se rezultati nekome ne dopadaju. Pretpostavlja da svi rade najbolje sto mogu.

Prema njenoj proceni, problem nisu istrazivaci, vec javnost koja nema tu javno mnjenjsku kulturu:"Ljudi ne shvataju zasto se uopste rade istrazivanja i najcesce se oslanjaju na svoje licno iskustvo, a svi smo mi neko malo selo okruzeno prijateljima koji misle slicno nama i mi se onda zapanjimo kada vidimo da to sto mi mislimo uopste nije dominantno misljenje. Upravo, smisao istrazivanja i objavljivanja jeste da se izadje iz svog malog sela i da shvati sta su vecinska opredeljenja kompletne javnosti o nekom pitanju".

Dr Srbobran Brankovic, direktor agencije "Medijum", smatra, takodje, "da mi nemamo stabilno, formirano javno mnjenje, vec politicku javnost koja je tek u nastajanju i koja lako potpada pod uticaj politickih i medijskih manipulacija, pa je zato sklona cestim i naglim promenama raspolozenja. To je autoritarna javnost, naviknuta na to da joj stavove diktira oficijelna politika".

Optuzbe za pristrasnost najvise se cuju iz opozicionih stranaka. Te tvrdnje, da istrazivanja javnog mnjenja koja pokazuju prednost vladajuce stranke, plasiranjem u medijima favorizuju rezimsku opciju, dr Brankovic smatra neosnovanim i ilustruje podatkom da se RTS u kampanjama retko koristila rezultatima istrazivanja. Uostalom, kako kaze i dr Ljiljana Bacevic, uticaj saopstavanja istrazivanja javnog mnjenja je jako skroman: "Ako istrazivanje pokazuje da poverenje uziva stranka za koju vi nikad necete glasati nijedno istrazivanje javnog mnjenja nece promeniti vas stav. Gotovo je beznacajan procenat ljudi koji se prikljucuju pobednickoj partiji. Izborne prognoze mogu navesti birace neke stranke da glasaju za drugu, politicki blisku stanku, ali nikako nekog pripadnika levice da glasa za desnicu, i obrnuto".

No, kada je rec o manipulaciji istrazivanjima javnog mnjenja, dr Bacevic smatra da je ima i navodi primer RTS, kada odluci da objavi poneki rezultat istrazivanja. Jedno istrazivanje koje je radio njen Centar pokazalo je da vecina gradjana veruje da proslogodisnji izbori nisu bili ni slobodni, ni posteni, a RTS je, pozivajuci se na to istrazivanje, javila sasvim suprotno. Ali, i to im nije bilo dovoljno, pa su podatak da je blizu 23 odsto gradjana izjavilo da bi dolazak opozicije na vlast izazvao gradjanski rat - duplirali, i u Dnevniku objavili da je rec o 46 odsto.

Dr Brankovic, kaze da je sve skloniji uverenju da postoji namerno "stelovanje" u skladu sa zeljama narucioca. To su takozvane "narucene ubice". Svi su mogli da zapaze da su se uoci svakih izbora pojavljivale prognoze nekih agencija da opozicija sigurno pobedjuje: "Ne mogu da poverujem da su svi ti rezultati bili posledica nezananja istazivaca, pre bih rekao da je to udica bacana opozicionim liderima, koju su oni po pravilu gutali (kao, izadjite na izbore - sigurno pobedjujete). Ovo se isuvise cesto ponavljalo a da bi moglo biti slucajno".

Po njegovom misljenju, cilj ovakvih manipulacija bio je da opozicija odustane od bojkota izbora i borbe za ravnopravne izborne uslove. On izrazava bojazan da se to moze dogoditi i za predstojece izbore. "Budu li stranke pristale da izadju na izbore sa promenjenim (prakitcno, vecinskim) izbornim zakonom, one ce izaci ne da ih izgube, vec da nestanu sa politicke scene". Ove procene dr Brankovic temelji na najnovijim rezultatima istrazivanja javnog mnjenja. Osnovni nalaz bi se samo uslovno mogao nazvati konsolidacijom rezima, posto nije rec o konsolidaciji koja je rezultat popularnosti vladajuce stranke, vec osipanju onog sto bi se moglo nazvati oponiranje rezimu, zbog (samo)kompromitovanja alternative. Razloge za razlike u raspolozenju javnog mnjenja u odnosu na period januar-mart ne treba puno traziti, smatra Brankovic, i konstatuje da su "stranke koje se obicno nazivaju demokratskom opozicijom u proteklih nekoliko meseci sprovele upravo briljantnu kampanju cija je okosnica bila potajni politicki slogan SPS-a 'A ko drugi?'

Kad je rec o istrazivanjima koje rade za narucioce, dr Ljiljana Bacevic, objasnjava da istrazivaci od trenutka objavljivanja rezultata, nemaju nikakvu kontrolu nad njihovom upotrebom: "Narucilac prema medjunarodnim propisima ima pravo da zahteva i dobije ekskluzivno pravo koriscenja podataka, pravo na zastitu svog identiteta, kao i da ga ne publikuje. Covek ne treba da bude naivan i da ocekuje da ce neko publikovati one rezultate koji su za njega najnepovoljniji. To svi narucioci rade".

Uvek kada izadju sa rezultatima prognoze izbora, kako kazu istrazivaci, nadju se na meti neprijatnih, pa i uvredljivih kritika da prilagodjavaju rezultate strankama za koje se nadaju da ce pobediti. Naravno, posle dodju izbori, pa se vide rezultati. "Niko nam se nije izvinio zbog takvih komentara. Ja sam licno ocekivala izvinjenje. Da je moja ustanova napravila nedopustiv promasaj, (pobednika ili redosled stranaka) ja bih se javno izvinila i rekla da cemo uciniti sve da vidimo kako je do promasaja doslo, kaze ne bez rezignacije dr Ljiljana Bacevic.

Test svake od nasih prognoza su izbori, kazu istrazivaci. Tu, naravno, nista nije sporno. S tim bi se svi mogli sloziti, ako ispuste iz vida opaske cinika koji na to dodaju - "problem je sto se izbori ovde kod nas cesto i pokradu".

Vesna Bjekic (AIM)