POLICIJSKOM CIZMOM NA GRADjANE

AIM, Skopje, 20.07.1997

Nekoliko dana nakon brutalne policijske akcije za skidanje albanske zastave ispred sedista opstina sa albanskom vecinom, u Klinickom centru u Skopju ranama je podlegnuo jos jedan Albanac. Time je crni bilans devetojulske intervencije makedonske specijalne policije dostigao troje mrtvih, a konacni broj moze biti i veci zbog velikog broja ranjenih i prebijenih koji se procenjuje na stotine. Za razliku od dve prethodne zrtve koje su poginule za vreme ili neposredno nakon policijske akcije u Gostivaru (drugi po veloicini grad sa albanskom populacijom u Makedoniji), poslednja zrtva nije imala nijednu prostrelnu ranu!? Prema onome sto su izjavili u spomenutom Klinickom centru srtva je podlegnula frakturama u glavi zadobijenih od udaraca, razmume se, od strane policije. Ova zrtva ujedno jeste i najeksplicitnija tragicna ilustracija sve brutalnosti policijske intervencije u ovom gradu koja je iznenadila i najvece pristalice sadasnje vlade u kojoj glavnu rec imaju Sacijaldemokrati.

Zahvaljujuci televizijskim kamerama koje su snimale na licu mesta gradjani Makedonije su mogli videti kako "njihova" policija nemilosrdno tuce sve one koji su se bilo kakvim slucajem nasli u vrtlogu sudira izmedju policije i Albanaca koji su izasli na ulice "da bi branili zastavu". Pod silovitim udracima policijskih cizmi nasli su se cak i iznemogli, belokosi starsci, isto kao i mladi ljudi koji su uzaludno dizali ruke u vis kako bi pokazali da nemaju nista protiv policije ili da se jednostavno predaju. Televizijske kamere, uklucujuci i one drzavne televizije, pokazale su i takve prizore kao sto je izvlacenje ljudi iz njihovih kuca ili radionica koji su pod neprekidnim udarcima uguravani u policijska kola.

Verovatno je vrhunac citave policijske pretstave bio prizor koji je snimila jedna makedonska televizijska kuca u kome policajci koji "ciste teren" lupaju na jedna vrata a kada se prestraseni domacim pojavio na njima prvo sto su ga upitali bilo je - Kako se zoves?

Zakljucak koji nije bilo tesko izvesti jeste da je policajce zanimalo samo to da li se radi o albanskoj kuci. Tog dana, a i tokom nekoliko iducid koji su usledili, oni se nisu potrudili da otkriju ko je iz stanbenog bloka u centru grada pucao i ubio jednog sadamnaestgodisnjeg Albanca a u nogu ranio drugog koji je pokusao da mu pruzi pomoc. Policija takodje nije nasla za shodno da obznani da je jedini ozbilno ranjeni policajac iz vatrenog oruzja tog dana bio pogodjen, po izjavama svedoka, od njegovog nepazljivog kolege.

Sve ovo, zacinjeno cinjenicom da je tog tragicnog devetog jula makedonska policija zanemarila deo odluke Ustavnog suda koji je zatrazio skidanje sa opstinskih jarbola i makedonske drzavne zastave pored albanske odnosno turske, izazvalo je veliko nezadovoljstvo medju Albancima koje se moze uporedjivati sa razocarenjem i nevericom. Opsti zakljucak svih albanskih politickih subjekata, intelektualaca i tzv. "obicnih gradjana" je bio da se tog dana jednostavno pucalo "na Albance" bez razlike dali su nesto skrivili. Nacin na koji se policija odnosila prema savladanim demonstrantima ili slucajnim prolaznicima koji su bili jednosatvno gazeni dok su bespomosno lezali na zemlji ostavio je utisak da policija zeli uneti sto veci strah kod Albanaca i to ne samo onih koji su se tu zatekli vec i onih koji su to gledali preko tv ekrana (indikativno je da je policija obavestila drzavnu televiziju da snimi pocetak akcije u jedan sat posle ponoci ali ne i ministre Albance). Ovaj uitisak potvrdjuje i izjava gradjana albanske etnicke pripadnosti da se nakon devetog jula osecaju ponizeni. U medjuvremenu premijer Makedonije je podignutim palcem pozdravio specijalce u Gostivaru, a sto su Albanci doziveli kao izraz trijumfa Makedonaca nad Albancima.

Dok se gradonacalnik Gostivara, Rufi Osmani od trenutka policijske intervencije nalazi u rukama policajaca, a u medjuvremenu je protiv njega podignuta optuznica "za izazivanje verske, rasne i nacionalne netrpeljivosti" kao i za dva druga "krivicna dela", a cetrdesetak od ukupno oko 400 pritvorenih osudjeno za prekrsaje, svi poslanici Albanci su napustili makedonski parlament, uklucujuci i one iz Partije za demokratski prosperitet (PDP) koja se nalazi u vladinoj koaliciji. Istovremeno i ministri iz PDP su otsustvovali iz poslednje sednice makedonske vlade "zbog partijskih aktivnosti", ali je indikativno da se ovo dogodili nakon povratka lidera ove partije, Abdurahmana Alitija iz Tirane gde je zajedno sa liderom novoformirane Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Dzaferi, ucestvovao na televiziskoj emisiji posvecene skidanju albanske zastave u Tetovu i Gostivaru. Valja istaci da je opsti utisak nakon svega da ce Albanci u Makedoniji ubuduce politicki delovati daleko homogenije jer je akcija policije, o kojoj ministri Albanci, uklucujuci i jednog koji je potpredsednik vlade, nisu znali nista, dozivljena kao napad na sve Albance bez obzira da li su "konstruktivni" ili "radikalni" jer su napokon shvatili da od gradjanskog koncepta Socijaldemokratskog saveza Makedonije nema ni traga.

IBRAHIM MEHMETI