SLOVENIJA POZVANA U EU
Zajedno sa Madzarskom, Poljskom, Estonijom, Ceskom i Kiprom pocinje borba za punopravno clanstvo u EU, a ona nece biti ni laka ni kratka - U najboljem slucaju clanstvo posle 2000.godine
Ljubljana, 17.jula 1997
(prevod na engleski)
Ako ce Slovenija nastaviti sadasnjim putem demokratizacije i privrednog razvoja i ako te procese na nekim podrucjima jos ubrza, moze racunati da ce postati clan Evropske unije posle 2000.godine. Tako je juce objasnjeno poslanicima evropskog parlamenta sa strane predsednika Evropske komisije Georgea Santera (Zorza Santera) i komisara Hansa van den Broeka (Hansa van den Bruka) koji su predstavili evropskom parlamentu takozvanu "Agendu 2000", dokument o sirenju EU. Slovenija je pre toga zamalo ispala iz kruga prvih kandidata i to zbog kasnjenja u promeni jednog dela svog ustava (68.clan), koji je zabranjivao strancima kupovinu nekretnina u Sloveniji, kao i zbog kasnjenja u usvajanju ratifikacije sporazuma sa EU. Ali u poslednjem trenu, slovenacki parlament je ipak usvojio promenu ustava (u ponedeljak) i ratifikaciju sporazuma (u utorak).
Ulazak Slovenije u krug onih drzava, sa kojima ce Evropska unija razgovarati i suradjivati oko njihovog ulaska u tu najvecu integraciju starog kontinenta, za malu i mladu slovenacku drzavu znacio je pravi melem na ranu, koja joj je zadata samo nedelju dana ranije, kada su u Madridu drzave clanovi NATA odlucile da Slovenija jos nije zrela za tu severoatlantsku vojnu organizaciju. NATO se naime cinio Sloveniji jos pre nekoliko meseci na dohvatu ruke, jer je vec ionako bila clan Partnerstva za mir, takozvane ulaznice za NATO, a i razni generali NATO-a, koji su dolazili u Sloveniju davali su samo pohvalne ocene slovenackoj vojsci. Veliki interes za ulazak Slovenije u NATO pokazivala je i Italija, kojoj bi zbog njene sigurnosti svakako odgovaralo, da je njena istocna suseda (Slovenija) tako clan Severnoatlantskog pakta kao i Evropske unije. Ali uprkos velikim zalaganjima Italije kao i slovenacke diplomatije, prevladala je odluka SAD odnosno predsednika Clintona, koji je bio protiv veceg sirenja NATA i zalozio se samop za ulazak Madzarske, Poljske i Ceske.
Povredjenu sujetu Slovenije pre nekoliko dana dosla je da tesi i americka ministarka spoljnih poslova Madeleine Albright (Medlin Olbrajt). Glavno pitanje, koje se postavljalo prilikom njene posete, bilo je: "Zasto nismo dovoljno dobri da budemo u NATU?! Gde smo pogresili?" Prema izvestaju STA (nacionalne press agencije) stvari su jasne. Citat: Gospodja Albright je u vezi sa Slovenijom posebno naglasila potrebu po 'snaznijem osecaju za preuzimanje odgovornosti' za sigurnost na podrucju na kojem lezi. "Sloveniju smo podstakli neka pokaze vecu spremnost za doprinos sigurnosti u Evropi, posebno srednoj i juznoj." Ministarka Albright ocenila je da je Slovenija napravila nekoliko koraka u tom pravcu (spomenula je slovenacku podrsku jedinicama SFOR u BIH, ucestvovanje u medjunarodnim trupama u Albaniji i na Kipru) ali je stavila do znanja kako SAD ocekuju na tom polju vise.(kraj citata) Znaci, slovenacka politika ignorisanja ili samo zapazanja prilika na Balkanu u zelji za sto brzim politicko napustanjem tog podrucja, rodila je kontraefekat. Zanimljivo je da su slovenacki zvanicnici posle te izjave Albrightove izbegavali odgovore na novinarska pitanja oko odnosa Slovenije do podrucja bivse Jugoslavije i Balkana. Greske se uvek tesko priznaju.
U trenutku, kada se vec znalo da Slovenija nece moci da udje u NATO, odjednom su se pojavile i dileme, hoce li joj uopste uspeti i da udje u prvi krug drzava, sa kojima ce pregovarati Evropska unija. Ako bi Slovenci jos nekako mogli da prebole izpad iz NATA, izpad iz pregovora sa EU znacio bi pravu katastrofu. Naime, ulazak u EU je kao nacionalni interes prepoznala vecina Slovenaca, sto pokazuju razna istrazivanja javnog mnjenja. Pri tome se ne radi toliko o nekoj euforiji "biti u Evropi", nego vise o racionalnom shvacanju buduceg razvoja male Slovenije koji nije moguc u izolaciji, a povratak u narucje balkanskih zemalja za nju bi znacilo nazadnjastvo. Prema raznim anketama ljudi vide prednosti ulaska u EU pre svega u povezivanju slovenacke privrede sa evropskom, u stranim ulaganjima koja bi pomogla slovenackoj industriji u njenom renoviranju kao i u podizanju kvaliteta njenih proizvoda koji ce biti jos vise nego sada izlozeni konkurenciji zapadnoh trzista. Slovenci isto tako pridaju veliki znacaj otvorenosti granica, koja ne omogucava samo jos slobodnije kretanje (Slovencima ne trebaju vize ni za jednu od zemalja EU), nego i pretok ideja i ljudi, pre svega strucnjaka.
Ali, iako tako razmislja vecina, naravno ima i onih koji se sa tim ne slazu. Medju glavnima je svakako Pokret 23.decembar, koji je vec nekoliko puta pokusao da predlozima o referendumima ili ustavnim sporovima zaustavi slovenacke integracione procese sa Evropom. Zbog neargumentovanih ili lose pripremljenih predloga nisu ni jednom uspeli ni u parlamentu ni na ustavnom sudu. Sa posebnom brosurom pod naslovom "Cas evropske istine za Sloveniju" oglasila se i grupa naucnika i profesora desnicarskog politickog usmerenja, koja se protivi ulasku Slovenije u EU. Zanimljivo je da je dobra deo potpisnika tako Pokreta 23.decembar kao i grupe takozvanih "umnih radnika", kako nazivaju sami sebe iz redova Jansine Socialdemokratske partije. Ta se je u parlamentu deklarativno izjasnila za ulazak u EU, dok su u parlamentarnoj raspravi neki njeni poslanici ostro napali takvo usmerenje Slovenije. Ali, na medjustranackom potpisivanju dogovora o zajednickim naporima u priblizavanju EU, Jansa je ugovor potpisao. Jedina parlamentarna stranka koja to nije uradila bili su Jelincicevi nacionalisti, koji su bili inace u evropskim raspravama izricito konstruktivni, a na kraju su izgleda odlucili da glasaju protiv pre svega zbog vlastitog imidza, svesni da ne mogu time nikome da naskode ni da koriste, jer imaju u parlamentu samo 4 glasa.
I kako posle parlamentarnih sednica ulazi Slovenija u pregovore sa Evropskom unijom? Ulazi sa bitnom promenom u vezi sa vlasnistvom stranaca. Promenjen je 68.clan slovenackog ustava, koji je do sada strancima izricito zabranjivao vlasnicko pravo na nekretninama. Sada taj clan glasi: "Stranci mogu da dobiju vlasnicko pravo na nekretninama pod uslovima koje predpisuje zakon ili ako tako odredjuje medjunarodni ugovor koji je ratificirao parlament pod uslovima reciprociteta. Zakon i medjunarodni ugovor usvaja parlament sa dvotrecinskom vecinom svih poslanika." A ratifikacija evropskog ugovora donosi i neke promene na privrednom planu. Evropska unija je u celini otvorila trziste za slovenacku robu 1.januara ove godine, dok ce Slovenija zavrsiti to otvaranje postepeno do 1.januara 2001.godine. Ugovor donosi i delimicnu liberalizaciju poljoprivredne trgovine, uredjuje pitanja konkurencije, intelektualnog vlasnistva, drzavnog monopola, javnih preduzeca, protok radne snage, kapitala...i uskladjivanje slovenackog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
Sve to znaci tek pocetak puta Slovenije u Evropsku uniju, a taj put nije ni jednostavan ni siguran.
Janja Klasinc, AIM