MILOSEVICEVO USTOLICENJE NAD KOSOVSKOM PROVALIJOM

Kada su na pocetku proslogodisnjih tromesecnih demonstracija u Srbiji mnogi vec videli Slobodana Milosevica na kolenima, u politickoj javnosti Kosova u tom pogledu vladala je upadljiva uzdrzanost. Takodje, tada nije bio mali broj onih posebno u inostranstvu, pa i u medjunarodnoj diplomatiji, koji su smatrali da ce konfrontacije izmedju Srba u Beogradu i drugim delovima Srbije, Milosevic preneti i pretvoriti ih u ratni pozar na Kosovu. I ova pretpostavka je na Kosovu uzimana kao neutemeljena.

Albanska uzdrzanost u odnosu na predskazivanja skorog pada Milosevica nije bila politicki motivisana u smislu opredeljenja odnosno neopredeljenja ni za jednu od konfrontiranih strana u Beogradu. Kao ni prema Milosevicu, kosovski Albanci nisu imali nekih razloga za simpatije ni prema opoziciji, koja je bila na celu demonstracija. Godinama, pa i tokom demonstracija i ona se zauzimala za ovakav ili cak mozda jos gori polozaj Albanaca i Kosova.

Od svega sto se tada govorilo o srpskom predsedniku, albanska politicka javnost je jedino prihvatila konstatacije da je doslo do zalaska njegove politicke zvezde, da je on prestao da bude voljeni vodja naroda, odnosno da je Sloba konacno postao politicar kao i svi drugi, ali daleko mocniji od svih svojih rivala i protivnika. To se najociglednije moglo videti tokom nedavne posete Kosovu, gde je zapoceo svoj slavljeni pohod ka apsolutnoj moci i vlasti. Raspolozenja onih malobrojnih Srba okupljenih sa celog Kosova, koji su pratili njegovu kolonu i takodje malobrojnih mestana koji su isli da vide i cuju Slobu, bila su daleko od nekadasnjih ushicenja. Ni traga od buke i muzike koje su pratili njegov hod ka Olimpu. Doduse, treba reci i to da ni kod Slobe nije vise bilo nekadasnjeg srpskog vizionarstva niti bilo cega cime je nekada raspaljivao strasti svog nebeskog naroda.

Nasuprot Srba, Albanci su Slobu sagledavali kao Milosevica u poziciji neogranicene moci da bezobzirno odlucuje o sudbinama naroda samo da bi zadrzao ili prosirio svoju neogranicenu vlast. Pretrpevsi sve ono sto su pretrpeli u proteklih 16 - 17 godina, Albanci su pre drugih shvatili da Milosevic, bilo kao Sloba bilo kao predsednik, opstaje bezobzirnim iskoriscavanjem masinerije vlasti za lomljenje svakog otpora njegovoj politickoj volji.

Nekoliko politickih garnitura kosovskih Albanaca, negde do sredine 1990 godine, nudilo je Milosevicu kompromis. Albanci su cak izasli na izbore krajem 1989. godine, ali on je zeleo sve i kao sto se sada vidi, samo prividno ostvario svoje ciljeve. Kosovski Albanci znaju Miloesvica kao bezkrupuloznog politickog mahera u borbi za vlast i moc i iz tog ugla tumace njegovu politicku dugovecnost, uprkos katastrofalnim rezultatima njegove politike. Zbog toga su Albanci pre nego ostali shvatili da nema nacina da Sloba bude oteran sa vlasti preko izbora, a najmanje demonstracijama i protestima, bez obzira na njihovu masovnost. Ni on niti iko drugi ne moze zamisliti da Milosevic zivi kao svaki obicni smrtnik, pa cak ni samo kao ceremonijalni sef drzave Savezne Republike Jugoslavije.

Gde je Milosevic, tamo je i moc odlucivanja. Ako bude morao da odluci o problemima kojima je i sam najvise kumovao proteklih godina na prostorima bivse Jugolsavije, na sta ukazuju mnoge cinjenice i okolnosti, nece moci vise dugo da zaobilazi Kosovo. Na Kosovu uglavnom preovladjuje misljenje da ako bude zeleo da opstane na vlasti, odnosno da izbegne opasnosti ekonomskog, socijalnog i politickog haosa koji moze progutati i njega samog, morace da udovolji poznatim zahtevima medjunarodne zajednice. U redosledu zahteva, Kosovo zauzima znacajno mesto. Zbog mogucnosti nekontrolisanog razvoja situacije na Kosovu, albanski predstavnici ocenjuju da Milosevic nece moci vise duze da odlaze suocavanje sa Kosovom, odnosno nece vise moci ozbiljnije da trguje sa medjunarodnom zajednicom na racun Kosova.

Na pomolu su takodje i ozbiljniji poremecaji unutar albanskog pokreta. Promena dugogodisnjeg statusa kvuoa na albanskoj politickoj sceni je neizbezna i ako se odrze ili ne paralelni albanski izbori. Albanski predstavnici izjavljuju da su tehnicke pripreme gotovo zavrsene. Treba da se razmotre i eventualne izmene i dopune izbornih pravila i da se na kraju izabere najpogodniji politiclki trenutak za zakazivanje i odrzavanje izbora.

Izbori su najznacajniji, ali ne i jedini problem koji preti da poremeti ustaljane albanske politicke odnose. Albanski politicari ili najveci deo njih su svesni da albanska karta nije do sada najbolje ni pomesana niti odigrana. Oni su gotovo sigurni da bi u slucaju zadrzavanja dosadasnje blokade problema ili njegovog diplomatskog marginalizovanja, koji se ne iskljucuju, relativno lako moze doci do drugacijeg rasporeda na albanskoj politickoj sceni i do drugacijeg vrednovanja prioriteta. Doduse, Albanci za to nisu do sada bili pripremljeni, ali unutar njih postoje znacajne snage koje su spremne i ne tako malobrojne za zaokret u tom smislu.

Ako ne dodje do nekih neocekivnih obrta, pre svega u smislu najgorih oblika razvoja situacije u Srbiji i na Kosovu, Albanci racunaju sa Milosevicem na dugorocnoj stazi. Uglavnom preovladjuju misljenja da ce sa njim biti vrlo tesko ili gotovo nemoguce da se ucini bilo kakav proboj u visegodisnjoj kosovskoj blokadi. Malobrojni, koji gaje neke skrivene nade, uzdaju se uglavnom u njegov pragmatizam, volju da sacuva vlast, osecaj kada treba da se povuce i spremnost da prihvati nametnutu mu trgovinu.

Medjutim, uprkos svemu, smatra se da bez cvrstih "ubedjivanja i obecanja", Milosevic se nece prihvatiti ni trazenje konaca za razvezivanje kosovskog cvora. Njegova i srpska pozicija u odnosu na kosovske Albance je nesrazmerno u velikoj prednosti, ali sve je suzeniji manevarski prostor u sferi privrede i finansija. On je najmocniji i najodgovorniji i ako zeli da i dalje ostane mocnik i da kao takav bude prihvacen u svetu, do radjanja nekog njemu ravnom, morace da se nagodi sa onima koji drugacije sagledavaju interese na Balkanu i da plati najvisu cenu. To je sudbina njegovog polozaja.

Trenutno je tesko govoriti o oblicima mogucih pogodbi i njihovoj dinamici. Koliko je poznato, Milosevic je jos ranije odustao od politickih racuna sa beznacajnim albanskim merionetama, i uopste sa marionetama, jer su ti racuni uglavnom ispadali neozbiljni i smesni. Medjutim, Milosevic veoma ozbiljno racuna sa razdorima unutar albanskog pokreta. Ne slucajno, tokom nedavnog susreta sa americkim drzavnim sekretarom u Beogradu je rekao kako bi Rugova dosao na razgovore sa njim u Beogradu, ali ne sme zbog Adema Demacija i Bujara Bukosija. Predstavnici Albanaca su svesni tih Milosevicevih nastojanja, ali ne cine dovoljno da, kako sami kazu, uskrate Milosevicu cak i nade i ambicije, a kamo li da stvarno profitira na unutaralbanskim podelama.

Albanski predstavnici su svesni da medjunarodna zajednica ne udovoljava njihovim zahtevima. Ali, oni se mnogo uzdaju u kosovske realnosti. Pored ostalog i u to sto su Albanci tvrda cinjenica sveukupsnog zivota. Pocetak i svako dalje razvezivanje kosovskog cvora, njima donosi prednosti koja u odnosu na svaki dogovor visestruko uvecava sama kosovska realnost. Zbog toga se procenjuje da ce najtezi biti prvi korak. Milosevic i Beograd su svesni da ce posle prvog, drugog i ostalih koraka, vracanje biti nemoguce ili krajnje rizicno.

Albanci, odnosno njihovi predstavnici su uglavnom svesni ovih relacija i u svemu se ponasaju veoma uzdrzano ili bolje reci oprezno. Zbog poznatog odnosa snaga oni time pomazu sebi, ali istovremeno olaksavaju i angazovanja drugih.

Medjutim, izgleda kao da je vreme dobilo neko ubrzanje i kao da se mnogo sta racuna unutar narednih pet ipo meseci. Ako to ubrzanje nije samo prividno, onda ne treba iskljuciti previde u cajtnotu. U svakom slucaju, tesko je pouzdano prognozirati kakvi i koji ce biti naredni koraci zainteresovanih strana. Jedino sto se sa pouzdanoscu moze predvideti je to sto se nista bitno nece desiti pre srpskih izbora. Takodje, za sada se moze reci da su veoma neutemeljena nagadjanja u beogradskoj i srpskoj stampi o eventualnom ucescu Albanaca na srpskim izborima. Do sada su kosovski Albanci uglavnom odgovarali pitanjem: sta oni njima dobijaju? Osim toga, treba imati u vidu da predstavnici Albanaca i dalje veoma tvrdo insistiraju na svojim izborima koji treba da se odrze najkasnije do 24. decembra.

AIM Pristina Fehim REXHEPI