JOS JEDNO DUGO, TUZNO LETO

Izbeglice i prognanici

Cacak je grad u Srbiji koji ima najveci broj izbeglih i prognanih lica Trenutno na teritoriji ove opstine u privatnom i kolektivnom smestaju boravi 5062 izbegla i prognana lica.

AIM, BEOGRAD, 17. 7. 1997.

• Svi Srbi u jednoj drzavi - bila je aktuelna parola iz proteklih nekoliko godina, na cijim je krilima Srbija stigla do civilizaciskog dna, na pragu XXI veka. Umesto u jednoj drzavi, Srbi su se rasuli i raselili diljem sveta, bivse i sadasnje Jugoslavije kao izbeglice i prognanici. U Srbiji su smesteni po mestima, njima, do tada, nepoznatim. U cacanskoj opstini zive po seoskim domovima kulture na jednom krevetu umesto u kuci, sa bednim zavezljajima stvari i sopstvenom nesrecom.

U zavicaju su ostavili napustene ili spaljene kuce i imanja, rasturene porodice, poginule na ratistima. Tragedija dovoljno velika za nekoliko narednih generacija, cije ce emocije biti zatrovane osecanjem suludog gubitnistva. Beznadeznost ovakvog saznanja ubija svaku iskru zivota. Ali mora se zivit - kako kaze sredovecna Dusanka Medic iz okoline Benkovca, koja je se nalazi u kolektivnom centru u selu Trnava kod Cacka, sa troje dece, muzem i starom i iznemoglom majkom. Deca su im uspesno zavrsila ovu skolsku godinu, a ona i suprug rade na seoskim njivama, sezonske poslove i obezbedjuju sebi dodatne prihode. Dusanka bi se rado vratila, ali nema gde. Kuce su spaljene, ostalo je samo imanje. Nema nikakvih informacija o tome kako bi mogla ponovo doci u svoje selo. vratio bi se ali ne veruje da moze.

"Ja sam Licanin od Otocca, zovem se Milorad Popovic, star sam 65 godina i invalid, ali bi pjeske otisao tamo. Vec osam mjeseci cekam da operisem prostatu, ali nista od toga. Lezim ovde bolestan kao pseto. Sa zenom sam, al' ona kopa danas na njivi. Ovde nas je 93-oje, od dve godine do devedeset godina. Svi zajedno, na ovim krevetima: muskarci, zene, djeca."

Pero iz Ogulina, dosao je ovde sam, zena mu je umrla za vreme rata. Samoinicijativno je putovao nedavno do Vukovara, u nadi da ce tamo uspeti da dobije dozvolu za povratak u Ogulin. Ali bez uspeha. "Nema maraka, nema povratka. Radije bih da sam u Lepoglavi u zatvoru ove dvije godine, nego ovdje" - rekao nam je nevoljno u razgovoru Pero.

Ovaj kolektivni centar u selu Trnava, broji 93 lica i spada u najbrojnije u cacanskoj opstini. Ima ih ukupno 23. Prema nacinu evidentiranja ukupan broj izbeglica iznosi l.474 i oni su uglavnom sa teritorije BiH, a ukupan broj prognanika 3.588 lica, i to su osobe sa teritorije Kninske Krajine.

Ukupno, ovu populaciji cini oko 2000 muskaraca, 2082 zene i 980-oro dece. Prema podacima dobijenim iz cacanskog opstinskog izbeglickog staba, najbolje su se snasli i adaptirali, izbeglice iz Bosne, kao i oni koji su smesteni u porodicnim kucama. Mnogi od njih tu su vec imali rodjake i prijatelje. Kod prognanika iz Krajine uocena je nesposobnost za adaptaciju u novoj sredini. Organizacija "Zdravo da ste" pokusava da im u tome pomogne, kupujuci u pojedinim selima zemljisne parcele koje oni sami obradjuju, i tako sebi olaksavaju egzistenciju. Obezbedjena im je zdravstvena zastita, u meri u kojoj postojece okolnosti to dopustaju.

Sredstva koja stizu Opstinskom stabu za izbeglice u Cacku, iz Republickog komesarijata, jedva pokrivaju troskove ishrane i elementarne higijene. Mesecna suma iznosi oko 270.000 dinara. Smestajni objekti za prognana i izbegla lica su ruinirani, i potrebna su velika ulaganja za njihovu adaptaciju. Situacija je veoma teska i zbog cinjenice da zive zajedno u istim prostorijama, ljudi koji se nikada ranije nisu sreli. Medju njima ima i alkoholicara, nervnih bolesnika, invalida, ratnika. Tako izmesani, svakako da dolaze i u medjusobne konflikte. Cacak je grad u Srbiji koji ima najveci broj izbeglih i prognanih lica koja su smestena u kolektivnim centrima. Od januara ove godine, ovde je umrlo deset lica koja su sahranjena na mesnom groblju, a troskove sahrana snosio je Opstinski stab za izbeglice.

Prema odluci prethodne vlasti, briga o sest izbeglickih centara, koliko ih ukupno ima na teritoriji cacanske opastine, prepustena je lokalnoj organizaciji Crvenog krsta. Oni uglavnom, pripremaju hranu, a pomoc koja pristize preko opstinskog staba distribuira se preko njih. UNHCR je nedavno izvrsio jedan deo adaptacije sanitarno-higijenskih prostorija centra u Trnavi. Pre dva meseca, Fond za otvoreno drustvo u Beogradu, uputio je Stabu za izbeglice u Cacku, pomoc od 9 tona najkvalitetnije hrane.

Vecina prognanih i izbeglih lica zeli da se vrati svojim kucama, ali to ne zavisi od njih. To zavisi od medjusobnih drzavnih sporazuma i nesporazuma. Upravo od onih koji su ih proterali ili naterali da odu sa svojih ognjista.

Svetlana Zaric (AIM)