SOCIJALDEMOKRATI SAMI I VEROJATNO POBEDjENI

AIM, Skopje, 16. 07. 1997

Kada bi kojim slucajem vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji bili za dva meseca, kao sto je obecao premijer Branko Crvenkovski (ali se ubrzo shvatilo da se radi o njegovom triku), onda bi, nem sumnje, ova zemlja najzad pocela ziveti pravim viseparzskim zivotom, s bogatstvom opcija, politickih programa, istinskom opozicijom i verovatno u jednom demokrastskom ambijentu kakav u ovom trenutku nedostaje. Medjutim, takva pretpostavljena situacija ne zavisi od zelja i htenja politickih cubjekata u drzavi i nejnih gradjana, koji su cak skupili vise od 250.ooo potpisa za nove izbore, vec iskljucivo od raspolozenja vlsti, koja jedina moze odluciti dali ce se oni odrzati pre zakazanog roka predvidjenog za jesen iduce godine. A vise nego ocigledno je da rezim u Makedoniji, ili svejedno Socijaldemokratskog saveza (baskednici komunista), suocen sa saznanjem o svom strahovito opalem rejtingu i o vec potrosenom poverenju naroda, nece dozvoliti vanredne izbore i ostace na vlast do kraja mandata, mozda i samo zato sto je ova partija duboko svesna da u novoj podelji vlasti, jednostavno, nema mesta za nju. Tako bar u ovom trenutku pokazuju sve analize i sve sondaze javnog mnenja u Makedoniji.

Izbori iz 1984 godine upamticeni po tome sto su, posle cetiri godine visestrnacakog zivljenja i pluralizma drustva, naprosto vratili jednoumlje u Makedoniji, jer je tada formirani Savez za Makedoniju na celu sa predsednikom Kirom Gligorovim dobio blizu sto poslanickih mesta u Parlamentu (od ukupno 120). Cak i oni koji nisu bili u tom savezu, ili preciznije dvanaesetak izabranih poslanika iz redova umerenije albanske partije PDP, usli su u koaliciju sa ovom mastodnoskom politickom foramcijom i participirali u izvrsnoj vlasti. Opozicija, poznato je, bojkotovala je izbore u drugom krugu jer je smatrala da su oni lazirani, da je izvrsena nevidjena kradja glasova i da je sve u stavri jedna obicna izborna farska.

Bilo kako bilo, situacija se tokom proteklih nesto manje od tri godine drasticno promenila i, nema dileme, SDSM je strahovito poljiljan i izmesten iz nekadasnje neprikosnovene pozicije. To vec otvoreno priznaje i lider ove partije, premijer Branko Crvenkovski koji je na nedavno odrzanoj partiskoj konferenciji dramaticno upozorio da "sledeca izborna trka mo¸e biti kobna za opstanak Socijaldemokratskog saveza ukoliko se jos sada ne upregnu sve snage i kadrovski potencijali. Premijer, takodje, zna da se njegova partija vise ne moze osloniti na dosadasnja prazna izborna obecanja, koja je javnost vec odavno prokuzila i dozivela kao tesku prevaru i demagogiju.

Medjutim, sta je to sto je SDSM od nekad izrazitog favorita i zaista snazne partije dosao u situaciju da postane autsajder za sledece izbore u Makedoniji? Prvi razlog za ovakvo stanje stvari treba najpre traziti u samoj partiji gde vec duze vreme postoji duboki raskol, podele i frakcije, koja sa tri razlicne pozicije razdiru celovistost i jedinstvo socijaldemokrata. Ako pokusamo locirati klanove u toj partiji, onda, svakako, jedan je onaj okupljen oko biseg ministra Ljubomira Frckovskog, Janeta Miljovskog i Djunera Ismaila, koji su sebe proglasili "elitistima" i dugo niz godina davali dominantno obelezje partiske i drzavne politike. Premijer Crvenkovski je elminisao ove svoje nekad verne podanike prilikom nedavne rekonstrukcije Vlade, ali to ipak ne znaci da je duh Frckovskog etericno ispario iz partije i da u njoj on nema svojih pristalica. Druga jaka grupacija je ona okupljena oko predsednika Parlamenta Tita Petkovskog, coveka koji godinama ne prihvata Crvenkovskog za svog lidera i, utisak je, stalno trazi nacina da opstruise njegov rad. Za to, cini se, ima snaznu podrsku u vecem broju parlamentaraca, pretezno biznismena, direktora firmi i javnih preduzeca. Najzad, treca frakcija u Socijaldemokatskom savezu je ona lojalna premijeru, cak podanicki privrzena, a sacinjavaju je ljudi ruralnog duha i ponasanja (javnost i pezorativno naziva "ekologistima"), opstinski funkcioneri koji su to bili oduvek i koji su po nekom automatizmu iz Saveza komunista presli u SDSM. Kada se ima u vidu ovo nejedninstvo, koje se ne moze sakriti od javnosti, normalno, iscezava i poverenje i sigurnost u partiji koja nije u stanju da razresi niti svoje probleme, a kamoli one nagomilane u drzavi.

Nezavidna pozicija partije na vlasti, opali rejting i skoro minimalne sanse da se i ubuduce odrzi kao relevantni politicki subjekt u Makedoniji, prouzrokovano je i time sto ona vise ne moze racunati na nikoga od ostalih partija (osim neke minorne) s kojim bi mogla koalicirati. Liberali s kojima je SDSM bio zajedno od osamostaljivanja Makedonije i s kojima je na proslim izborima sacinio Savez za Makedoniju su mozda najluci njegovi protivnici, a samim tim sto su se liberali udruzili s demokratima Petra Goseva i formirali zajednicku partiju LDP, zatvorena je i poslednja, minimalna sansa da dodje do eventualnog pomirenja. Znaci, ne samo sto SDSM izgubio svog koalicionog partnera, nego je za protivnika dobio snaznu novu partiju cije izglede na izborima u nikom slucaju ne treba potceniti. Sto se tice drugog koalicionog partnera, Socijalisticku partiju, formalno, ona je jos uvek uz bivse komuniste, valjda i zbog blizine stavova i saznanja da proizlaze iz iste ideoloske matrice, ali ne treba prenebregnuti fakt da je lider socijalista Ljubisav Ivanov otvoreno protiv Crvenkovskog i, sigurno, najzesci kriticar politike koju u Vladi namece mladi i ambiciozni premijer. Socijalisti su na lokalnim izborima bili na drugoj strani barikade u odnosu na socijaldemokrate, cak i neprijateljski raspolozeni, a takve najave i reklo bi se pretnje mogu se cuti i za parlamentarne izbore.

Moze li vladajuca partija i ovog puta racunati na svog "tradicionalnog prijatelja" i stalnog koalicionog partnera, na alabnsku Partiju demokratskog prosperiteta? Tesko. Jer posle dogadjaja u Gostivaru gde je doslo do krvavih obracuna izmedju albanskih demonstranata i specijalnih odreda policije zbog skidanja albanske zastave s jarbola ispred opstinskog Sobranja, PDP, jednostavno, ne moze i ne sme biti zajedno s onim koji su instruirali Ustavni sud Makedonije da donese odluku o skidanju zastave i prakticno poslali policajce u akciji. Ukoliko bi PDP "zaboravila" sve ovo i ipak napravila bilo kakav dogovor sa SDSM, onda bi, narvno, kao ozbiljna partija, nije toliko neuka i naivna da ne moze proceniti kakve bi katastrofalen posledice po nju prouzrokovao eventualni dogovor sa SDSM, pa je gostivarski "rat" cini se iskoristila da konacno raskrsti sa socijaldemokratima i kako je najavljeno i da zajedno s drugom albanskom partijom DPA, ciji je lider Arben Djaferi, "koordinira aktivnosti i prevazidje probleme zbog postizanja zajednickog cilja".

Nacionalisticka VMRO-DPMNE, po mnogim pokazateljima, u momentu je najasnaznija i partija sa nejvecim sansama za pobedu na izborima i osvajanju vlasti. A to, uz podatak da je ova partija uvek bila u otvorenom neprijateljstvu sa levicarskom SDSM-om, automatski odbacuje svaku pomisao da bi oni mogli raditi i ici zajedno. Tako, SDSM ostaje sam i verovatno za godinu dana napusta vlast koju je dugo drzao i u koju sve manje gradjana ima poverenja.

MILAN BANOV